Knežević Bojović, Ana

Čavoški, Aleksandra

Repository of Institute of Comparative Law

41dr Aleksandra Čavoški i mr Ana Knežević-BojovićPRAVNA POMOĆ U OKVIRUUJEDINJENIH NACIJAMeđunarodni dokumentiU okviru Ujedinjenih nacija donet je veliki broj međuna-rodnih dokumenata kojima se garantuju neka osnovna ljud-ska prava. Jedno od njih je i pravo na pravnu pomoć kojim se svakom pojedincu obezbeđuje delotvoran pristup pravdi. Svakako da je jedan od osnovnih međunarodnih instrume-nata Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima koji članom 14 garantuje ovo jamstvo za svako lice koje je optuženo za krivično delo:d) da bude prisutan na suđenju i da se brani sam ili uz pomoć pravnog zastupnika po svom izboru; ako nema pravnog zastupnika, da bude upoznat o svom pravu da ga ima i, kad god to interes pravde zahteva, da mu se postavi branilac po zvaničnoj dužnosti, bez plaćanja troškova, ako nema dovoljno sredstava da ga plati; ...f) da dobije besplatnu pomoć tumača ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava u sudu.U skoro svim konvencijama kojima se garantuju ljudska prava za određenu ciljnu grupu predviđeno je pravo na prav-nu pomoć. Tako je u članu 37 Konvencije o pravima deteta 42Aleksandra Čavoški i Ana Knežević-Bojovićpredviđena obaveza za sve države potpisnice da „svakom de-tetu koje je lišeno slobode jemče pravo da mu odmah bude omogućen pristup pravnoj i drugoj odgovarajućoj pomoći, kao i pravo da pobija zakonitost tog lišavanja slobode pred sudom ili drugim nadležnim, nezavisnim i nepristrasnim or-ganima i pravo na brzu odluku u svakom takvom postupku.“ U vezi sa ovim članom je član 40 Konvencije o pravima deteta kojim se razrađuje ovo pravo na pravnu pomoć, te se name-će obaveza državama potpisnicama da svakom detetu koje je osumnjičeno ili optuženo za izvršenje određenog krivičnog dela garantuje pravo da odmah i neposredno bude obavešte-no o optužbama protiv njega, a ako je primereno preko nje-govih roditelja, kao i pravo na pravnu ili drugu odgovarajuću pomoć u pripremi ili iznošenju svoje odbrane.Statutom Međunarodnog krivičnog suda u Rimu pred-viđeno je pravo na pravnu pomoć kao jedno od prava koja su zagarantovana okrivljenom u krivičnom postupku. Statu-tom su odvojeno utvrđena prava na pravnu pomoć u toku istrage i nakon podizanja optužnice. Tako član 55 utvrđuje prava osumnjičenog tokom istrage. Ukoliko osumnjičeni ne razume jezik suda na kome se odvija saslušanje, obezbediće se besplatno prevođenje u interesu pravičnosti. Prevođenje se poverava tumaču. Stavom 2, tačkom (c) istog člana dodatno se predviđa pravo da osumnjičeni sam izabere svog zastupni-ka u slučajevima kada postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo koje potpada pod nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, a neophodno je njegovo saslušanje. Ukoliko to ne učini, određuje mu se zastupnik po službenoj dužnosti, pod uslovom da je to neophodno u interesu pravičnosti. Ga-rantuje se i pravo na besplatno zastupanje ako je osumnjiče-ni slabog imovnog stanja i nema sredstava da plati troškove zastupanja.43Pravna pomoć u okviru Ujedinjenih nacijaČlanom 67, stavom 1, tačkom (d) Statuta ovog Suda za-garantovana su prava optuženog na glavnom pretresu. Da bi se izrekla pravična sankcija, optuženi mora biti saslušan na javnom pretresu na kome iznosi svoju odbranu izjašnjavaju-ći se o svakoj tački optužbe sam ili preko zastupnika. Ako optuženi nema zastupnika, sud je obavezan da pouči lice o pravu na pravnog zastupnika i da mu ga odredi kako bi se za-dovoljili interesi pravde. Optuženi ima pravo i na besplatnog zastupnika ako je slabog imovnog stanja. Kao i tokom istrage, optuženi koji ne razume jezik suda ima pravo na besplatno usmeno prevođenje toka postupka, kao i svih isprava i dru-gog pisanog dokaznog materijala.Deklaracijom o osnovnim principima pravde u vezi sa žrtvama kriminalnih radnji i žrtvama zloupotrebe vlasti utvr-đena su neka osnovna načela pravičnosti. U okviru načela pristupa pravdi i pravičnog postupka, koje se smatra osnov-nim načelom, utvrđeno je pravo na pravnu pomoć žrtvama tokom celog postupka. Pravo na pravnu pomoć, kao jedan od elemenata ovog načela, ima cilj da poboljša sposobnost sudskog i administrativnog mehanizma da odgovori potre-bama žrtava.Konačno, od dokumenata donetih pod okriljem Uje-dinjenih nacija vredna su pomena Osnovna načela UN-a o ulozi advokata, usvojena 1990. godine. Već je Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima izražena spremnost za us-postavljanje uslova koji su neophodni za održavanje pravde i promovisanje ljudskih prava, kao i saradnje među državama. Nesumnjivo je da je uloga advokata od presudnog značaja za ispunjenje ovog cilja. Nadalje, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima proklamovano je pravo na jednakost pred zakonom i pravo na pošteno i javno suđenje od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda obra-zovanog na osnovu zakona. U preambuli se države članice 44Aleksandra Čavoški i Ana Knežević-Bojovićpozivaju i na druge međunarodne dokumente i načela ko-jima se utvrđuje pravo na pravnu pomoć, koju pružaju ad-vokati kao kvalifikovana lica za tu vrstu pomoći. Tako se, na primer, Korpusom načela za zaštitu svih lica u pritvoru ili na izdržavanju kazne lišenja slobode svim licima u pritvoru garantuje pravo na pravnu pomoć koju pružaju advokati. U vezi sa pravnom pomoći od posebnog značaja su načelo pri-stupa advokatima i pravnim uslugama i načelo posebne zašti-te u krivičnim slučajevima. U okviru prvog načela utvrđeno je pravo svakog lica na zastupnika po svom izboru u svim fa-zama krivičnog postupka. Vlade će obezbediti dovoljna sred-stva i druge resurse za pravnu pomoć za siromašne i, ukoliko je to potrebno, za ostala lica kojima je takva pomoć potrebna. Profesionalna udruženja advokata sarađivaće u organizaciji i pružanju usluga, olakšica i drugih sredstava. U okviru načela posebne zaštite u krivičnom postupku predviđa se pravo sva-kog lica koje nema zastupnika, a interes pravde to nalaže da mu se odredi zastupnik koji ima iskustvo srazmerno priro-di bića krivičnog dela. Ukoliko odnosno lice nema dovoljno sredstava da plati troškove advokata, imaće pravo na besplat-no zastupanje.Praksa primeneVažno je pomenuti i praksu Komiteta za ljudska prava koja se odnosi na pitanje pravne pomoći. Najznačajnija su dva slučaja – prvi je slučaj Smith v. Jamaica (1995), a drugi Allan Henry v. Trinidad and Tobago (1997).Smith v. JamaicaOvo je jedan od najznačajnijih slučajeva u vezi sa pru-žanjem pravne pomoći budući da je Komitet za ljudska pra-45Pravna pomoć u okviru Ujedinjenih nacijava u svojoj odluci utvrdio povredu člana 14, stava 3, tačke (d) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravi-ma. Podnosioci zahteva su bili državljani Jamajke Erol Smit (Errol Smith) i Oval Stjuart (Oval Stewart) (dalje u tekstu: podnosioci zahteva) koji su u tom trenutku bili na izdržava-nju kazne u zavodskoj ustanovi u Kingstonu na Jamajci. Oni su tvrdili da su žrtve povrede člana 14, st. 1, 3 (c), 3 (d), 3 (e) i 5 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Oval Stjuart je dodatno tvrdio da je žrtva povrede čl. 7 i 10, stava 1 Pakta. Predmet naše analize je član 14, stav 3, tačka (d) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, kojim se garantuje pravo na pravnu pomoć, o čemu je bilo više reči u prvom delu rada.Podnosioci zahteva su osuđeni za ubistvo i Okružni sud im je izrekao smrtnu kaznu 1982. godine. Sud za krivične žal-be na Jamajci odbacio je njihove žalbe na odluku Okružnog suda 1984. godine. Podnosioci zahteva nisu podneli ustavnu žalbu zato što im je odbijen zahtev za pružanje pravne po-moći u te svrhe. Godine 1991. obe smrtne kazne su preina-čene u kaznu doživotne robije. U svom podnesku Komitetu za ljudska prava g. Smit i Stjart su tvrdili da su žrtve povrede člana 14, stava 1, tačke (d) budući da im nije bila obezbeđena adekvatna pravna pomoć. Advokati koji su im bili dodeljeni propustili su da pokušaju da ospore tvrdnje glavnog svedoka optužbe na suđenju i da pozovu svoje svedoke, iako je sasvim očigledno postojala nedoslednost u iskazu glavnog svedoka.1 Erol Smit je dodatno tvrdio da mu je povređeno pravo zaga-rantovano članom 14, stavom 3 (d) na taj način što se nje-1 Prva izjava glavnog svedoka data nesporedno nakon ubistva je izgu-bljena, dok je svedok u svojoj sledećoj izjavi, koja je data tri meseca nakon ubistva, naveo imena podnisilaca zahteva kao lica koja su po-činila krivično delo lišavanja života.46Aleksandra Čavoški i Ana Knežević-Bojovićgov advokat nije lično pojavio pred Žalbenim sudom, već je neformalno zamolio advokata drugooptuženog da izjavi „da je on razmotrio sve raspoložive dokaze i da nije našao odgo-varajući osnov za ulaganje žalbe“.2 Nakon ove izjave Žalbeni sud je bez daljeg razmatranja odbio žalbu Erola Smita.U odgovoru na tvrdnje podnosioca zahteva, država pot-pisnica je istakla da država ne može biti odgovorna za način na koji pravni zastupnici vode određeni predmet pred sudom. Obaveza država se sastoji u postavljanju pravnog zastupnika. Zastupnik podnosilaca zahteva je stavio prigovor i pozvao se na prethodno dato mišljenje Komiteta za ljudska prava3 koje stoji na stanovištu da država članica može biti odgovorna za nedelotvorno ponašanje zastupnika, odnosno za način na koji to lice vodi postupak. U ovom konkretnom slučaju prav-ni zastupnici očigledno nisu pripremili odbranu, tim pre što nisu pozvali njiednog svedoka ili makar pokušali da ospore izjave suprotne strane. Štaviše, ponašanje pravnog zastupnika Erola Smita koji se nije pojavio pred Žalbenim sudom govori u prilog ovoj tvrdnji.U svojoj odluci, Komitet za ljudska prava se pozvao na svoje ranije odluke u kojima je utvrdio da je u toku celog postupka sud obavezan da procenjuje da li je zastupanje u skladu sa interesima pravde. U datim okonostima ovo bi podrazumevalo da je sud nakon izjave pravnog zastupnika drugooptuženog morao da proveri sa pravnim zastupnikom prvooptuženog da li je o tome prethodno obavestio okriv-2 Smith and Stewart v. Jamaica, Communication Nº 668/1995, 8 April 1999, CCPR/C/65/D/668/1995.3 Communication No. 338/1988, Leroy Simmonds v. Jamaica, Views adopted on 23 October 1992; Communication No. 353/1988, Lloyd Grant v. Jamaica, Views adopted on 31 March 1994; Communication No. 596/1994, Dennie Chaplin v. Jamaica, Views adopted on 2 No-vember 1995.47Pravna pomoć u okviru Ujedinjenih nacijaljenog. Propust zastupnika da o ovom obavesti svog klijenta zahtevao bi postavljanje novog zastupnika okrivljenom. Žal-beni sud nije postupio na ovaj način, što je dovelo do povre-de člana 14, stava 3, tačke (d).Allan Henry v. Trinidad and TobagoU slučaju Allan Henry v. Trinidad and Tobago, Alan Henri (Allan Henry) je 1983. godine osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva engleskog mornara. Do 1994. godine Henri je čekao na izvršenje smrtne kazne (u tzv. hodnicima smrti), kada mu je smrtna kazna preinačena u doživotnu robiju. Alan Henri je 1990. godine po prvi put uputio zahtev Komitetu za ljud-ska prava u kome je tvrdio da su povređena njegova prava zagarantovana čl. 10 i 14 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Komitet je odbio ovaj zahtev nakon što je utvrdio da zahtev u odnosu na član 14 nije osnovan, a da u vezi sa članom 10 nisu iscrpljeni svi domaći pravni leko-vi. Alan Henri je ponovio svoj zahtev 1997. godine i zatražio da Komitet revidira svoju odluku u delu koji se tiče njegovih tvrdnji po članu 10 Pakta.U svojoj drugoj predstavci, Henri je ponovio i svoje za-hteve u vezi sa članom 14, stavom 1 Međunarodnog pakta u vezi sa st. 2 i 3. On je istakao da je u junu 1987. godine uputio zahtev za dobijanje pravne pomoći zarad podnošenja ustavne žalbe u kojoj se pokazuje da se podnesak zasnivao na navodnoj neustavnosti izvršenja smrtne kazne (kao surovog kažnjavanja), dužini držanja u hodnicima smrti, kao i uslo-vima u zatvoru. Izvesna humanitarna organizacija je napisala ustavnu žalbu u ime Alana Henrija, ali je zahtev odbačen, bu-dući da pravosudni organi nisu obezbedili sredstva za pruža-nje pravne pomoći.U svom odgovoru, država potpisnica Trinidad i Toba-go je osporila tvrdnje Alana Henrija da mu je onemogućen 48Aleksandra Čavoški i Ana Knežević-Bojovićpristup pravdi time što mu nije odobrena pravna pomoć za podnošenje ustavne žalbe. Nadalje, država potpisnica je tvr-dila da se pravna pomoć ne pruža po automatizmu, već se u svakom konkretnom slučaju procenjuje svrha samog zahteva. Samo ukoliko Alan Henri dokaže da se odbijanje zahteva za-snivalo na nepravilnostima u postupku, povredi postupka ili neracionalnosti, može se osnovano tvrditi da mu je onemo-gućen pristup pravdi. Prema njenim rečima, Alan Henri je samo jedanput uputio zahtev za dobijanje pravne pomoći, i to 25. juna 1987. godine. Nakon razmatranja Zakona o pravnoj pomoći i savetu nadležni organ je odbio zahtev. Posle toga Henri nije uputio sličan zahtev, već je samo pisao različitim nevladinim organizacijama u želji da se prvi zahtev preinači. Država potpisnica je potom istakla da nema nikakvih prepre-ka da Alan Henri ponovo uputi isti zahtev.Komitet je u svojoj odluci utvrdio da je država potpisnica povredila član 14, stav 1 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. U ovom slučaju Henri je ustavnom žalbom tražio preispitivanje izvršenja kazne, dužine boravka u hodni-cima smrti koja je dovela do surovog postupanja u zatvoru. Komitet je smatrao da iako član 14, stav 1 Međunarodnog pak-ta o građanskim i političkim pravima ne zahteva eksplicitno od država da obezbede pravnu pomoć izvan okvira krivičnog postupka, on ipak nameće obavezu državama da obezbede svim licima pristup sudovima i tribunalima. Nadalje, Komi-tet je smatrao da su date okolnosti (boravljenje u hodnicima smrti, surovo postupanje) neposredno uticale na pravo na ži-vot Alana Henrija, te je država potpisnica morala da preduzme mere kojima mu se omogućava pristup sudu. Konačno, Komi-tet je istakao da pravna pomoć mora biti pružena besplatno u postupku ustavne žalbe u kome okrivljeni nema dovoljno sredstava i kada interesi pravičnosti to zahtevaju.

Pravna pomoć u okviru Ujedinjenih nacija : međunarodni dokumenti

http://ricl.iup.rs/1558/1/Pravna%20pomoc.inddana3.pdf

Pravna pomoć u okviru Ujedinjenih nacija : međunarodni dokumenti

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Repository of Institute of Comparative Law