Donošenje ustavnih amandmana kojima su izvršene ustavne promene u
regulisanju sudske grane vlasti nametnulo je obavezu države da se izvrši promena
i usklađivanje normi koje čine sadržinu Zakona o uređenju sudova. Polazne
osnove za izmene sačinili su eksperti Centra za pravosudna istraživanja
(CEPRIS), uz okvir koji se odnosi na ustavno uređenje pravosuđa, činjenicu da
je ratio usvojenih ustavnih amandmana na ustavne odredbe otklanjanje
neprimerenog uticaja druge dve grane vlasti na sudsku vlast, kao i da je iskazan i
prihvaćen politički stav „da ustav nije toliko bitan, samo je osnov za zakon“. Zato
je obaveza države da zakonskim tekstom reguliše garancije nezavisnosti sudstva
koje moraju biti i funkcionalne i finansijske.
Metodološki pristup je određen tako što je praćena sistematizacija još uvek
važećeg Zakona o uređenju sudova, navođenjem ključnih pitanja koja moraju biti
regulisana donošenjem novog zakona, sa konkretnim predlozima i
obrazloženjima. Razmatrano je koje su nužne promene zbog usvojenih ustavnih
amandmana, preporuke Venecijanske komisije koje su date u celokupnom
procesu izmena Ustava, stav teorije, preporuke Komiteta ministara Saveta
Evrope, mišljenja konsultativnog veća evropskih sudija i, najvažnije, stepen
stvarnih potreba i mogućnosti sudstva za izmenu nacionalnog pravosuđa
