Увод: Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свету, а углавном људи умиру од исхемијске болести срца. Гојазност, хипертензија и стрес само доприносе развоју ове групе пацијената. Популација високог ризика, као и пацијенти са манифестним кардиоваскуларним обољењима, прво би требало да
промене начин живота престанком пушења, одабиром здраве хране која садржи мање засићених масти и холестерола, трудећи се да одржи идеалну телесну тежину и повећа физичку активност.
Сврха: Сврха мог дипломског рада је да укратко представим резултате које сам добио у региону Прилепа, у вези са присуством акутног инфаркта миокарда у 2021. години.
Материјали и методе: За израду дипломског рада добио сам податке од Центра за јавно здравље у Прилепу. Анализирао сам ове резултате и приказао их у табелама и графиконима.
Резултати: Према резултатима добијеним у Прилепском крају, од укупно 187 пацијената, највећа
инциденца акутног инфаркта миокарда је преко 50 година.
Дискусија: Акутни инфаркт миокарда је праћен различитим симптомима. Најважнији симптом је бол у грудима. Бол се најчешће јавља ујутру, локализација бола је иза грудног коша. Бол у срчаном удару траје више од пола сата.
Закључак: Акутни срчани удар је озбиљно стање које се јавља изненада и може бити фатално за људе ако се не лечи на време. Брзина је од великог значаја у исходу пацијената са инфарктом миокарда,
смиреност, професионалност и поузданост у поступању код особе која брине о пацијенту. Едукацију о акутном срчаном удару, исту треба више спроводити у популацији која нема медицинско образовање.
Кључне речи: акутни срчани удар, електрокардиографија, образовање
