U radu su prikazane osnovne demografske značajke stanovništva Splitsko-dalmatinske županije na osnovu podataka Popisa stanovništva u razdoblju 1948.-2001.Demografska obilježja stanovništva predstavljaju jednu od najvažnijih odrednica zdravstvenog stanja stanovništva, koja uvelike utječu na određivanje zdravstvenih potreba stanovništva. Demografska obilježja trebala bi poslužiti kao temeljna smjernica u kreiranju zdravstvene politike, odnosno organizaciji i provođenju mjera zdravstvene zaštite

Ankica  Smoljanović

Ivana  Bočina

Croatian

HRČAK - Portal of Croatian Scientific and Professional Journals

Vol 2, Broj 6, 7. Travanj 2006.Zdravlje u Splitsko­dalmatinskoj županijiOsnovne značajke stanovništva Splitsko­dalmatinskežupanije(Population basic characteristics in Split­dalmatian county)Ivana Bočina, Ankica SmoljanovićSlužba za socijalnu medicinuZavod za javno zdravstvo Splitsko­dalmatinske županijeSažetakU radu su prikazane osnovne demografske značajke stanovništva Splitsko­dalmatinske županije naosnovu podataka Popisa stanovništva u razdoblju 1948.­2001.Demografska obilježja stanovništva predstavljaju jednu od najvažnijih odrednica zdravstvenog stanjastanovništva,  koja  uvelike  utječu  na  određivanje  zdravstvenih  potreba  stanovništva. Demografskaobilježja  trebala  bi  poslužiti  kao  temeljna  smjernica  u  kreiranju  zdravstvene  politike,  odnosnoorganizaciji i provođenju mjera zdravstvene zaštite.Ključne riječi: Demografska obilježja, stanovništvo, kontingenti stanovništva, osobe s invaliditetomUvod           Demografija je društvena znanost koja proučava stanovništvo s kvantitativnog i kvalitativnogaspekta.  Stanovništvo  (populacija)  je  pojam  kojim  razumijevamo  specifičan  skup  osoba  u  kojemsvaka od njih sudjeluje sa svojim posebnim obilježjima. Zbog svojih obilježja stanovništvo predstavljatemeljnu vrijednost društva, a demografske značajke koje ga određuju predstavljaju osnovu  javnozdravstvenog rada i istraživanja.Cilj            Cilj je ovog rada naglasiti važnost poznavanja i praćenja demografskih obilježja stanovništva injihovu  vrijednost  za  zdravstvo,  jer  strukture  stanovništva  neposredno  utječu  na  određivanjezdravstvenog  stanja  i  zdravstvenih  potreba  stanovništva,  te  posredno  na  organizaciju  i  korištenjezdravstvene  zaštite.  To  se  posebice  odnosi  na  vulnerabilne  skupine  kao  što  su  mladi,  žene  ureproduktivnoj dobi, osobe s invaliditetom, starije osobe, nezaposleni, itd.Subjekti i metode                        Kao  izvor  podataka  korišteni  su  konačni  rezultati  Popisa  stanovništva  2001. Za  prikazkretanja  broja  stanovnika,  gustoću  naseljenosti,  stope  nataliteta  i  mortaliteta,  te  prirodni  prirastkorišteni su konačni rezultati Popisa stanovništva u razdoblju 1948. ­ 2001. godine Državnog zavodaza statistiku. Osnovnu demografsku jedinicu promatranja predstavlja Splitsko­dalmatinska županija.Rezultati            Ukupan broj stanovnika je osnovno demografsko obilježje stanovništva. Najniži ukupan brojstanovnika na području koje danas odgovara Splitsko­dalmatinskoj županiji zabilježen je 1948. (240685 stanovnika), od kada kontinuirano  raste do 1991.  (474 019 stanovnika). Na zadnjem Popisu2001. iznosio je 463 676 stanovnika.Prosječna godišnja stopa rasta stanovništva kontinuirano pada od 1953., da bi na zadnjem Popisu2001. po prvi put postala negativna (­0.2) što nam ukazuje na pad ukupnog broja stanovnika.   Slika 1.                        Gustoća  naseljenosti  u  Splitsko­dalmatinskoj  županiji  kontinuirano  je  rasla  usporedo  sporastom broja stanovnika od 1948. godine do najveće zabilježene (cca 105 stanovnika/km²) 1991.godine.  Na  zadnjem  Popisu  2001.  neznatno  se  smanjila  na  vrijednost  od  približno  103stanovnika/km².  Slika 2.             Prirodno kretanje stanovništva očituje se kroz kretanje svojih sastavnica, natalitet (rodnost) imortalitet  (smrtnost).  Prirodno  nadomještanje  stanovništva,  odnosno  pozitivan  prirodni  prirastpostoji samo onda ako je natalitet veći od mortaliteta. Na području Splitsko­dalmatinske županije urazdoblju  1993.­  2003.    neprestano  se  bilježi  pozitivan  prirodni  prirast,  iako  se  uz  kontinuiranoodržavanje  (stagnaciju)  stope  mortaliteta  uočava  trend  smanjivanja  stope  nataliteta  (sa  12.3  u1993. na 9.9 u 2003.). Zbog navedenog, u nadolazećem razdoblju za očekivati je pojavu negativnogprirodnog prirasta i u Splitsko­dalmatinskoj županiji. Slika 3.             U Splitsko­dalmatinskoj županiji godišnje se sklapa približno 2500 brakova, a razvodi ih seoko  350.  Vrijednosti  stopa  sklopljenih  i  rastavljenih  brakova  osciliraju  pod  utjecajem  njihovogrelativno malog apsolutnog broja. Slika 4.             Osnovni kontingenti stanovništva predstavljaju skupine stanovnika određene životne dobi.Zbog osobitosti svojih obilježja koji posredno utječu na organizaciju i korištenje zdravstvene zaštite,za javno zdravstvo osobito su značajni kontingenti stanovništva mlađe životne dobi (0­6, 7­14 i 15­19 godina), žena u reproduktivnoj dobi (15­49 godina) i osoba starije životne dobi (65+godina). Zanaglasiti je da je udio kontingenta 65+ godina (14.3%)  veći od udjela svakog pojedinog kontingentamlađe životne dobi (8.3% za 0­6 godina, 10.2% za 7­14 godina i 7.0 % za 15­19 godina). Navedenoukazuje  na  sveukupno  starenje  stanovništva Splitsko­dalmatinske  županije,  unatoč  činjenici  da  jeudio stanovnika 65 + godina niži od državnog prosjeka, odnosno da su udjeli mlađih dobnih skupinanešto veći od državnog prosjeka. Slika 5.             Prema stupnju obrazovanja stanovništva Splitsko­dalmatinske županije starijeg od 15 godinauočava se da najveći udio (52.1%) stanovništva ima srednjoškolsko obrazovanje, slijedi udio (30.2%)sa završenom osnovnom školom, dok su udjeli ostalih stupnjeva završenog  školovanja (više škole,fakulteti,  umjetničke  akademije  i  sl.)  približno  slični  udjelima  za    Hrvatsku.  Stanovništvo  saznanstvenim  stupnjem  završenog  magisterija  i  doktorata  prikazano  je  odvojeno  radi  malogapsolutnog broja. Slika 6.             Prema popisu 2001. godine unutar stanovništva Splitsko­dalmatinske županije u odnosu nabračni  status  najveći  je  udio  udanih/oženjenih,  slijede  neudane/neoženjeni,  udovice/udovci  irazvedene osobe što približno odgovara istim udjelima za Hrvatsku . Slika 7.             Prema sastavu obitelji najveći je udio bračnih parova s djecom, zatim bračnih parova bezdjece, samih majki s djecom i samih očeva s djecom, što je također sukladno udjelima za Hrvatsku. Slika 8.             Udio obitelji u kojima žive djeca koja se školuju iznosi 55.1% , što je nešto više od hrvatskogprosjeka (54.0%). Slika 9.             Prema aktivnosti stanovništva Splitsko­dalmatinske županije, udio uzdržavanog stanovništva(32.7%) veći je od udjela osoba koje ostvaruju osobni prihod (25.5%) . Udjeli aktivnog stanovništvau  ukupnom  stanovništvu  (41.9%)  i  aktivnog  stanovništva  u  radnom  kontingentu  stanovništva(65.5%) približno odgovaraju hrvatskom prosjeku (44.0%, odnosno 69.0%). Slika 10.             Udio poljoprivrednog stanovništva Splitsko­dalmatinske županije (1.8%) značajno je niži odonog za Hrvatsku (5.5%). Slika 11.             Uzete su tri najviše zastupljene kategorije glavnih izvora sredstava za život: prihodi od rada,samo mirovina i bez prihoda. U Splitsko­dalmatinskoj županiji približno su jednaki udjeli stanovništvakoji ostvaruju prihode od  rada  (40.9%)  i bez prihoda  (40.3%), a oni  su ujedno  i  značajno viši odhrvatskog  prosjeka  (33.7%,  odnosno  35.7%).  Udio  stanovništva  samo  s  mirovinom  (21.2%)odgovara hrvatskom prosjeku (20.1%). Slika 12.                         U  svakom  društvu  s  osobitom  pozornošću  prate  se  osobe  s  invaliditetom.  Nacionalnastrategija  za  osobe  s  invaliditetom  ima  za  cilj  poboljšanje  kvalitete  njihova  života,  osobito  krozzdravstvenu  zaštitu.  Kako  bi  se  navedeno  postiglo,  nužno  je  poznavati  osnovna  obilježja  osoba  sinvaliditetom  kao  što  je  njihov  broj,  udio  u  određenim  dobnim  skupinama,  uzroke  invalidnosti,pokretljivost, itd.                       U ukupnom stanovništvu Splitsko­dalmatinske županije desetinu stanovništva  (10.2%)predstavljaju osobe s invaliditetom (9.7% u Hrvatskoj). Slika 13.             Udio osoba s invaliditetom određene životne dobi u odnosu na stanovništvo iste životne dobina  području  Splitsko­dalmatinske  županije  očekivano  raste  s  godinama  života.  U  ukupnomstanovništvu najmanji udio je u dobi 0­19 godina (0.8%), slijedi skupina 20­64 godine (11.2%), anajviši je u dobnoj skupini od 65 i više godina (22.7%). Slika 14.                        Unutar ukupnog broja osoba s  invaliditetom na području Splitsko­dalmatinske  županijenajveći udio imaju osobe dobi 20­64 godine (65.8%), slijede dobna skupina 65 i više godina (31.8%)i dobna skupina 0­19 godina (2.1%). Slika 15.             Prema uzroku invalidnosti približno podjednake udjele imaju osobe s invaliditetom kojima jeinvaliditet uzrokovala bolest (37.7%)  i invalidi rada (35.0%), slijede uzrocisvrstani u kategoriju Domovinskog rata (11.0%), zatim osobe s invaliditetom od rođenja (4.8%), teuzroci svrstani u kategoriju II. Svjetski rat (4.0%). Slika 16.                        Većina osoba s  invaliditetom Splitsko­dalmatinske županije je sasvim pokretna (79.8%),slijede osobe  trajno ograničeno pokretne uz pomoć štapa,  štaka  ili  hodalice  (16.1%),  zatim  trajnonepokretne osobe (2.6%) i osobe trajno ograničeno pokretne uz pomoć invalidskih kolica (1.5%). Slika 17. Zaključak                        Demografska  obilježja  stanovništva  predstavljaju  jednu  od  najvažnijih  odrednicazdravstvenog  stanja  stanovništva,  koja  uvelike  utječe  na  određivanje  zdravstvenih  potrebastanovništva.  Poznavanje  demografskih  podataka  trebalo  bi  poslužiti  kao  temelj  u  kreiranjuzdravstvene politike. Na taj bi se način  stvorili uvjeti za bržu i lakšu prilagodbu zdravstvene zaštite,njene  organizacije  i  provođenje  mjera  zdravstvene  zaštite  u  odnosu  na    očekivane  promjene  ustrukturi  stanovništva.  Vulnerabilne  skupine  kao  što  su  djeca, mladi,  žene  u  reproduktivnoj  dobi,osobe u  dobi  65+ godina,  osobe  s  invaliditetom,  nezaposleni,  osobe  bez  prihoda  i  sl.  zahtijevaju  ispecifične  pristupe  i  rješenja  od  strane  zdravstva,  a  demografski  pokazatelji  pritom  bi  trebalipredstavljati  početak  svakog  sustavnog  rada  u  zdravstvu  i  dati  temeljne  smjernice  zdravstvenojpolitici.Literatura1. Popisi stanovništva 1948.­2001., Državni zavod za statistiku, Zagreb.2. Prikaz  zdravstvenog  stanja  stanovništva  i  zdravstvene  djelatnosti  u  2004.  godini.  Zavod  zajavno zdravstvo Splitsko­dalmatinske županije, Split, 2005.3. Hrvatski  registar  osoba  s  invaliditetom.  Uloga  primarne  zdravstvene  zaštite.  Ministarstvozdravstva i socijalne skrbi, Zagreb, 2004.4. Wertheimer­Baletić A. Stanovništvo i razvoj. Mate d. o. o., Zagreb, 1999.Kontakt: Ivana Bočina, dr. med.Služba za socijalnu medicinuZavod za javno zdravstvo Splitsko­dalmatinske županijeTel: 021/480­373Mob: 091/515­0718e­mail: ivana­bocina@net.hr 

Osnovne značajke stanovništva Splitsko-dalmatinske županije (Population basic characteristics in Split-dalmatian county)

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

HRČAK - Portal of Croatian Scientific and Professional Journals