Prikaz knjige Dr Ivane Simović-Hiber
“SISTEM RASPRAVA O IDEJI VLADAVINE PRAVA, OSNOVAMA KRIVIČNOG ZAKONA, POJMU ZLOČINAČKE GRUPE I INTERNACIONALIZACIJI KRIVIČNOG PRAVA”Prikaz knjige Dr Ivane Simović-Hiber
“SISTEM RASPRAVA O IDEJI VLADAVINE PRAVA, OSNOVAMA KRIVIČNOG ZAKONA, POJMU ZLOČINAČKE GRUPE I INTERNACIONALIZACIJI KRIVIČNOG PRAVA

Ćirić, Jovan

English

Strani pravni život

Prikaz knjige Dr Ivane Simović-Hiber: “SISTEM RASPRAVA O IDEJI VLADAVINE PRAVA, OSNOVAMA KRIVIČNOG ZAKONA, POJMU ZLOČINAČKEGRUPE I INTERNACIONALIZACIJI KRIVIČNOG PRAVA”(Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 2007. str. 262)Pre nego što uzme u ruke ovu knjigu, koja možda zaista ima preduga-čak i makar na prvi pogled ne sasvim jasan naslov, potencijalni čitalac bi mo-gao da zamisli jednu, ne tako imaginarnu situaciju. Trojica državljana Sau-dijske Arabije su svojim kapitalom, ali na ime jednog Nemca, koji je samodao saglasnost za to i ništa više od toga, osnovali jedno pravno lice sa sedi-štem u Nemačkoj, koje je imalo za cilj da fiktivnim pravnim poslovima, tj.pranjem novca, obezbedi finansijska sredstva neophodna za izvršenje tero-rističkih akata izvedenih u nekoj trećoj zemlji. Dakle u takvoj situaciji, mo-žemo sagledati čitavu komplikovanost i nedorečenost klasičnih krivično-pravnih koncepcija, koje, kada bi bile primenjivane sasvim konzistentno, nebi mogle da obezbede da i Nemac bude kažnjen. O tome je u stvari reč uovoj knjizi Dr Ivane Simović-Hiber “Sistem rasprava o ideji vladavine pra-va, osnovama krivičnog zakona, pojmu zločinačke grupe i internacionaliza-ciji krivičnog prava”, koja je nedavno, tačnije 2007. izašla iz štampe. Na ne-ki način, ova knjiga u stvari predstavlja sistem - zbirku filozofskih raspravao različitim, klasičnim problemima, iz oblasti krivičnog prava. Međutim, či-talac ne treba da bude uplašen, jer iako u dobroj meri filozofska po karakte-ru, ova knjiga nije teška za čitanje, kako to inače zna da bude, kada je o fi-lozofiji reč i kada je reč o klasičnim institutima krivičnog prava, institutima,koje su klasični autori, naročito nemačke provenijencije, umeli da raščlanju-ju do u beskonačnost. Ova knjiga pisana je ipak jednim jasnim i razumljivimstilom, te je kao takva, ona, piscu ovih redova bila zanimljiva za čitanje, averovatno će to biti slučaj i sa drugim potencijalnim čitaocima. Knjiga je po-deljena na 13 glava, koje su međusobno povezane, uprkos tome što se pone-kad može učiniti da između njih ne postoji sasvim jasna i čvrsta povezanost.Prva glava, ima dva (pod)naslova: “Ogled o vladavini prava ili povreda-ma vladavine prava” i “Uticaj tranzicione pravde na opšti pojam vladavineprava, ili vladavina prava u svetu globalizacije prava.” Između ostalog,253autorka ovde kaže da se ideja o pravnoj državi vezuje za položaj čoveka uodnosu na krivičnopravni progon. Zanimljivo je stanovište da je cela istori-ja prava istorija tranzicione pravde. Druga glava nosi naslov “Skica razvoja krivičnopravne legislative u Ju-goslaviji i Srbiji”. Ovo je u stvari kratka istorija krivičnog prava, koja obu-hvata period od pre Drugog svetskog rata do današnjih dana. Ovaj deo, in-terestan je i za one koji se zanimaju za probleme istorije (prava) već i za onekoji se isključivo bave krivičnim pravom. U trećoj glavi koja nosi naslov “Osnovni model krivičnog dela i učinio-ca u krivičnom pravu”, autorka kaže da klasična, opšta krivičnopravna nor-ma jeste model jednog učinioca, koji svesno i voljno, uz pretpostavljeni sta-bilan psihički potencijal, čini jedno ili više krivičnih dela. Svako odstupanjeje na neki način izuzetak, a u današnjem vremenu, izuzetaka i odstupanja jesve više i više, što ugrožava opstanak ovih opštih pojmova o jednom učini-ocu, koji svesno i voljno čini krivično delo.Četvrta glava tiče se samog saučesništva u osnovnom smislu te reči. Unjoj su tretirana pitanja oblika saučesništva, zatim izvršilaštva u užem smi-slu, zatim uticaj saučesništva na kažnjavanje, vremensko ograničenje sauče-sništva, kao i javno pozivanje ili podstrekavanje.U petoj glavi ove monografije, Dr Ivana Simović-Hiber, obrađuje poro-znost klasične teorije participacije i pravila lex certa, dok se u šestoj glavi ustvari dolazi do možda centralnog dela same ove studije, a to su problemi or-ganizovanog kriminala. Jer, kako sama autorka ističe, ova kategorija organi-zovanog kriminala sadrži potencijal kapitalnih promena u klasično shvaće-nom krivičnom pravu. U suočavanju sa izazovima savremenog organizova-nog kriminala, zakonodavac u sve većoj meri inkriminiše i same početke itercriminis-a, nezavisno od postignute realizacije kriminalnog projekta, a to bibile na primer pripremne radnje. To podrazumeva postojanje tzv. kontinui-ranih i kolektivnih krivičnih dela, odnosno to da članovi deluju u interesu or-ganizacije, što ne mora da znači uspostavljanje hijerarhijskih odnosa. Upravo se na to nadovezuje i deo koji govori o krivičnoj odgovornostipravnih lica, o čemu se govori u glavi VII ove knjige. Ovde nas autorka nazanimljiv način informiše o istorijatu ovog instituta u starom germanskom,francuskom, kanonskom pravu, ali i onome što je još 1205. godine stajalo uugovoru između Dubrovnika i velikog župana Stefana Nemanje, o nekim vi-dovima kolektivne odgovornosti, a što predstavlja začetak onoga što se da-nas naziva krivična odgovornost pravnih lica. Nezaobilazan je tu naravno i254 Strani pravni život 1/2009Dušanov zakonik i jedna sankcija predviđena u njemu, a koja se tiče raselja-vanja sela. Dr Ivana Simović – Hiber nas upoznaje i sa nekim novijim reše-njima u vezi sa krivičnom odgovornošću pravnih lica i tom prilikom pomi-nje Portugaliju, Švedsku, Norvešku, Island, Francusku, Finsku, Dansku,Belgiju, Sloveniju, Češku, itd. Autorka nam tu daje osnovne prikaze različi-tih modela odgovornosti pravnih lica u savremenim evropskim krivičnimzakonodavstvima, pa tako, ona govori o modelu posredne i autonomne kri-vične odgovornosti pravnog lica; o modelu objektivne, subjektivne i objek-tivno-subjektivne odgovornosti pravnog lica; o modelu supsidijerne i kumu-lativne krivične odgovornosti fizičkog i pravnog lica; o odgovornosti prav-nog lica prema međunarodnom i evropskom pravu, itd.Osmu glavu ove studije, Dr Ivana Simović-Hiber posvećuje internacio-nalizaciji krivičnog prava. Ona s pravom konstatuje da se krivično pravo dosada identifikovalo u trilogiji suverenitet, teritorijalnost i zakonitost, ali, glo-balizacija i internacionalizacija krivičnog prava, odnosno savremenih dru-štvenih odnosa uopšte, ruši ovo “sveto trojstvo”, te se, kao potreba danas po-javljuje brisanje granica i suvereniteta pojedinačne države. U vremenima“predglobalizma”, ako tako možemo da ga “nazovemo”, ona trojica Saudi-jaca sa početka ove naše priče, ne bi tako lako mogla da “oforme”, registru-ju jedno pravno lice na teritoriji Nemačke i da ga “iskoriste” za neku svojukriminalnu aktivnost u trećoj zemlji. Danas je situacija bitno drugačija, te sekao potreba javlja i to da i krivično pravo mora odgovoriti tim novim zahte-vima i izazovima.U devetoj glavi ove knjige govori se o normativnoj podlozi i politici ka-žnjavanja u praksi međunarodnih sudova. Ivana Simović-Hiber, najpre kon-statuje da su devedesete godine značile prihvatanje globalne ideje kulturekažnjivosti zločina protiv čovečnosti, te da su u tom smislu događaji u biv-šoj Jugoslaviji i Ruandi uticali na izmenu do tada postojećeg trenda prećut-kivanja. Evidentan je bio nedostatak razrađenih i prihvaćnih i stabilnih nor-mi o osnovnim principima, načelima, konkretnim inkriminacijama i pravili-ma suđenja na međunarodnom nivou. Autorka u tom smislu analizira razvojprakse i haškog ad-hoc tribunala i rimskog statuta stalnog međunarodnogkrivičnog suda, ukazujući, između ostalog, i na nov pristup žrtvama, gde seu pretpostavkama za prevremeni otpust uključuju i sve značajne radnje osu-đenog lica u korist žrtve, ali uz procenu dejstva takvog otpusta na žrtvu ilinjene srodnike.Dr Jovan Ćirić: Prikaz knjige dr Ivane Simović-Hiber 255Deseta glava se bavi pokušajima stvaranja nadnacionalnog krivičnogprava. U stvari, ovde se govori, između ostalog, o dualističkoj i monističkojorijentaciji, tj. o odnosu između međunarodnog i nacionalnog prava. Premadualističkoj koncepciji, svaki pravni poredak čini autonomni sistem kojifunkcioniše na principu recipročnih prava i obaveza država, a svaka državaštiti svoj ekskluzivni pravni poredak. Monistčki poredak briše granice izme-đu poredaka, afirmišući njihovo jedinstvo. Dr Simović-Hiber, primećuje dase devetnaestovekovni koncepti i teorijska razmišljanja karakteristična zadualizam, ne mogu primenjivati na situacije i događaje iz dvadeset prvog ve-ka.U jedanaestoj glavi, autorka govori o tzv. acquis communautaire, tj. outicajima prava evropske zajednice na pravo država članica, odnosno o tzv.trećem stubu Evrope, što je veoma značajno u smislu sagledavanja opštihodnosa u EU, a pogotovu u vezi sa našim eventualnim približavanjem Evro-pi.Dvanaesta glava ove monografije tiče se modernog prava participacije,a tu se posebno i detaljno obrađuju fenomeni concpiracy iz anglo-sakson-skog krivičnog prava i organizovanje zločinačkog udruženja, zatim tzv.udruženi zločinački poduhvat (Joint criminal enterprise) i drugi fenomenikoji su s tim u vezi, fenomeni koji mogu na svoj način biti kontroverzni, alijesu značajni, pogotovu kada se ima u vidu da oni „ulaze“ i u domaće pra-vo i u domaće shvatanje osnovnih krivičnopravnih instituta, te je u tom smi-slu ova knjiga dr Ivana Simović-Hiber u najmanju ruku jedna više nego ko-risna informacija o savremenim kretanjima u nauci krivičnog prava i krimi-nalne politike u međunarodnim relacijama i anglo-saksonskoj pravnoj teori-ji. U trinaestoj glavi, autorka ukazuje na brojne probleme, koji se i na teo-retskom i na praktičnom planu ovde mogu pojavljivati, od naturalističkog inormativnog modela shvatanja kauzalne veze, preko individualnog i sistem-skog modela čovekovog kriminalnog ponašanja, do modela kolektivne od-govornosti.Sve u svemu, povodom ove knjige, čitalac, bi mogao iskazati brojne za-pitanosti, dileme, pa i neslaganja sa nekim savremenim, pre svega anglo-sak-sonskim koncepcijama odgovornosti u krivičnom pravu. No nezavisno odsvega toga, čitalac će u ovoj knjizi pronaći brojne veoma korisne informaci-je o tome kako stvari danas stoje u međunarodnom krivičnom pravu i anglo-256 Strani pravni život 1/2009saksonskim krivičnopravnim teorijama, pogotovu kada je reč o krivičnoj od-govornosti uopšte, odnosno o oblicima saučesništva. U tom smislu i brojnai vrlo bogata literatura, koju dr Simović-Hiber koristi i navodi, može biti ve-oma korisna za sve one koji se materijom krivičnog prava na ovaj ili onaj na-čin bave. Ovu knjigu dakle, kao korisno štivo preporučujemo i profesorimai istraživačima u oblasti krivičnog prava, ali i brojnim praktičarima, koji sepred međunarodnim sudovima susreću, ili će se tek susretati sa ovom pro-blematikom.Dr Jovan Ćirić,Institut za uporedno pravo,BeogradDr Jovan Ćirić: Prikaz knjige dr Ivane Simović-Hiber 257

“SISTEM RASPRAVA O IDEJI VLADAVINE PRAVA, OSNOVAMA KRIVIČNOG ZAKONA, POJMU ZLOČINAČKE GRUPE I INTERNACIONALIZACIJI KRIVIČNOG PRAVA”

https://www.stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/download/646/632

“SISTEM RASPRAVA O IDEJI VLADAVINE PRAVA, OSNOVAMA KRIVIČNOG ZAKONA, POJMU ZLOČINAČKE GRUPE I INTERNACIONALIZACIJI KRIVIČNOG PRAVA”

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Strani pravni život