Udruženje za odštetno pravo, Institut za uporedno pravo, Pravosudna akademija
Abstract
Načelo ne ultra petita primenjuju brojna međunarodna sudska
tela uključujući Evropski sud za ljudska prava. Ovo načelo u praksi trpi
brojna ograničenja, među kojima značajno mesto zauzimaju slučajevi u
kojima sudovi dosuđuju naknadu nematerijalne štete iako je odgovarajući
zahtev u tom pogledu izostao. Nedovoljno jasna i dosledna pravila,
kao i praksa Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti negativno
se odražavaju na pravnu sigurnost podnosilaca predstavki. U cilju
unapređenja režima koji Evropski sud za ljudska prava primenjuje kod
odstupanja od načela ne ultra petita prilikom dosuđivanja naknade nematerijalne
štete u ovom radu se kritički analiziraju novije tendencije
u praksi ESLJP, kao i delovi Sudskog poslovnika i Praktičnog uputstva
za traženje pravičnog zadovoljenja koji su relevantni u tom kontekstu.
Posebna pažnja usmerena je na presudu Velikog veća u predmetu Nagmetov
protiv Rusije iz 2017. budući da je u njoj značajno razrađen test
postojanja „izuzetnih okolnosti“ koje opravdavaju dosuđivanje naknade
nematerijalne štete u slučajevima kada odgovarajući zahtev u tom
pogledu nije bio istaknut
