Distribucija predstavlja složeni ekonomski i pravni posao koji se realizuje ugovorom o distribuciji. Njegova složenost se ogleda kako u pogledu nastanka, tako i u pogledu pravnog dejstva. Prava i obaveze ugovornih strana iz posla distribucije nastaju iz jednog okvirnog sporazuma i niza kasnijih pojedinačnih ili konkretnih ugovora nastalih na osnovu posebnih naloga ili narudžbina u skladu sa okvirnim ugovorom.
Ako posao distribucije sadrži elemenat inostranosti, koji se u praksi najčešće manifestuje kroz postojanje različitih mesta poslovanja ugovornih strana ili kroz pravno dejstvo ugovora na teritoriji dve ili više država, u pitanju su ugovori o međunarodnoj distribuciji. Kod ugovora o međunarodnoj distribuciji se, osim pitanja pravnog dejstva, kao sporna mogu postaviti i pitanja merodavnog prava prema kome će se ceniti da li su ugovorne strane ispunile svoje obaveze, kao i pitanje nadležnog suda koji će o tome konačno odlučivati. Pitanje nadležnog suda je upravo istaknuto kao osnovno u predmetu Corman Collins, čija presuda čini predmet ovog rad
