Institut punitivne štete poznat je i prihvaćen u pojedinim državama
uporednog prava, poput Engleske i Južne Afrike. Ovaj institut izaziva
dosta polemike, budući da uvodi novine u tradicionalne sisteme odštetnog
prava. Naime, građanski sudovi zahvaljujući ovom institutu, dobijaju
i preventivnu funkciju, odnosno mogućnost „kažnjavanja“ štetnika, što
je svojstveno prevashodno upravnim organima i krivičnim sudovima.
Naknada punitivne štete podrazumeva da se pored naknade štete, štetnik
„kazni“ i preko iznosa visine štete radi sprečavanja ponavljanja radnje
i uticanja na druge da tu radnju ne ponove. U srpskom zakonodavstvu
i praksi ovaj institut nije prihvaćen, ali se u pojedinim presudama može
uočiti potreba za približavanjem ovom institutu. Uz to, razvoj pojedinih
novih grana prava, poput medijskog prava i prava zaštite podataka o
ličnosti, zahteva i drugačiji pristup naknadi štete, koja bi trebala da
obuhvati i punitivnu štetu. Autori su u ovom radu analizirali institut
punitivne štete, njegovu primenu u uporednom pravu u zakonodavstvu
i praksi,kao i primenu ovog instituta u domaćem pravnom sistemu.
Institut punitvne naknade štete ispitan je i u odnosu na pojedine presude
domaćih sudova
