Zakon o radu usvojen je 2005. godine. Tokom svog važenja pretrpeo je više izmena i dopuna. Izmene i dopune iz 2014. godine predstavljaju do sada najveći normativni zahvat u srž regulisanja radnih odnosa i rada uopšte. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu usvojen je po hitnoj proceduri, u julu 2014. godine. Postupak usvajanja praćen je velikim nedostacima u transparentnosti, odsustvom uticaja stručne javnosti na tekst zakona, kao i odsustvom socijalnog konsenzusa o predloženim izmenama. Analiza prati logiku izmena i dopuna Zakona o radu. Prvi deo teksta posvećen je harmonizaciji radnog prava sa međunarodnim pravom, uključujući i pravo Evropske unije. Drugi deo teksta dotiče se možda i najkompleksnijeg pitanja – koliko je Zakon o radu uticao na smanjenje nezaposlenosti, odnosno na povećanje zaposlenosti u Srbiji? Najobimniji deo analize prati individualna prava zaposlenih – njihov kvalitet (i kvantitet gde ga je moguće iskazati), načine i uslove ostvarivanja. Četvrti deo analize bavi se socijalnim dijalogom i kolektivnim pravima zaposlenih. Nakon što su razmatrana prava zaposlenih, pod lupom istraživača našla se i njihova zaštita. Poslednji deo analize posvećen je propušteniim šansama – šta je sve moglo biti regulisano izmenama i dopunama, a nije. Cilj istraživanja je da se na jednom mestu sublimiraju zaključci o većem broju aktuelnih pitanja u radnom pravu danas. Ocene koje su date ne završavaju se samo na kritici postojećeg sistema, već prepoznaju i dobre i pozitivne tendencije razvoja radnog zakonodavstva. Autori takođe po pravilu identifikuju i potencijalna rešenja i preporuke za zakonodavca
