Zakoni odumiranja i obnove hrvatskog sela u zrcalu knjige "Živjeti u župi Radobilji" i sličnih edukacijskih ili političkih projekat

Karmen  Lončarek

Croatian

HRČAK - Portal of Croatian Scientific and Professional Journals

Vol 4, Broj 14, 7. travanj 2008. Ruralno zdravljePravo sela na život i smrt (1)Karmen LončarekFeral TribuneZakoni  odumiranja  i  obnove  hrvatskog  sela  u  zrcalu  knjige  "Živjeti  u  župi  Radobilji"  isličnih edukacijskih ili političkih projekataPreporod prazne slameU Edukacijskom centru u banijskom selu Sjeverovcu predstavljena je knjiga Matka Marušića u sklopuciklusa  "Razgovori na slami", koje  je  lani pokrenula udruga građana "Arhe  '94",  te  je  tako načetatema o mogućnostima obnove naših sela, posebno onih najpustijih. Autor  je profesor  fiziologije naMedicinskom fakultetu u Zagrebu, a knjigom je ukoričio tekstove objavljene do 2004. u listu ŽupeUznesenja Blažene Djevice Marije u omiškoj zagori na temu razvitka sedam zaselaka u kršu omiškogzaleđaPrije nekoliko dana je u organizaciji udruge građana "Arhe '94" u Edukacijskom centru u Sjeverovcupredstavljena knjiga Matka Marušića "Živjeti u župi Radobilji". Time je nastavljen ciklus "Razgovorana slami" što ih je udruga pokrenula lani. Nakon predstavljanja knjige, među tridesetak slušalaca (odkojih  samo  dvoje  Sjeverovčana)  povela  se  neobično  zanimljiva  rasprava  o  temi  knjige,  to  jestmogućnostima  obnove  naših  sela,  osobito  onih  najpustijih.  Nakana  je  ovog  teksta  prenijeti  turaspravu čitaocima. Ipak, prije same rasprave valja dati nekoliko uvodnih objašnjenja.Sjeverovac je banijsko selo s pedesetak kuća od kojih je samo petnaestak nastanjeno, a ostale sunapuštene, trošne, ili im kroz krovišta đikljaju šljivine mladice.Matko Marušić je profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Zagrebu i glavni urednik CroatianMedical  Journala,  jedinog domaćeg medicinskog  časopisa  s međunarodnim ugledom,  za  što gotovoisključivu zaslugu ima Marušić s krugom suradnika koje je okupio i odgojio.Krš i znanstvoŠto se tiče knjige "Živjeti u župi Radobilji", cijela se dade sažeti u jednu rečenicu, baš kao u onomznanstvenofantastičnom romanu o kompjuteru­sažimaču koji može sažeti bilo kakav tekst na mjerupo želji. Nakon višestrukog usavršavanja uređaj je podvrgnut iznimno zahtjevnom, krajnjem testu:da tekst Biblije sažme u samo jednu rečenicu. U sažimač je učitana Biblija, proces sažimanja teksta jepokrenut,  i  nakon veoma dugotrajnog  zujanja,  iskakanja osigurača  i  uopće  svih mogućih  znakovakrajnjeg naprezanja stroja, izbacio je rezultat, to jest bit Biblije u jednoj rečenici: "Tako je zato što jatako kažem." Eto, isti bi taj rezultat sažimač iscijedio i iz Marušićeve knjige.Ipak, znajući da ima zahtjevnijih i radoznalijih čitalaca, malo ću proširiti prikaz.Knjigu "Živjeti u župi Radobilji" u  izdanju Medicinske naklade iz Zagreba čine tekstovi objavljeni od2000. do 2004. godine u "Radobilji", listu Župe Uznesenja Blažene Djevice Marije u omiškoj zagori.Kao cjelina, oni tvore plan razvitka župe Radobilje koju čini sedam zaselaka u kršu omiškog zaleđa.Čitalac  će  se  odmah  začuditi  kako  jedna  te  ista  osoba  može  istovremeno  stvarati  izvanredanmeđunarodni znanstveni časopis  i cifrati tekstove za župni  list u krškoj zabiti. Kad je prolista, ništamu neće biti jasnije, a počne li je čitati, iznenadit će se koliko je nepitka i teška za praćenje misaonogtoka  autora  iako  je  pisana  s  nakanom  da  bude  lako  razumljiva,  kako  sam  autor  veli,  i  neukima,siromašnima i nenadarenima.Naime, u istim će rečenicama pronaći i izvrsne praktične prijedloge mjera za poticanje razvoja župe,kao  i mistično­sentimentalan  patos  dostojan,  recimo,  člana  biblijsko­molitvene  zajednice  "MarijinaLegija". Kao što praktični prijedlozi odaju duboko razumijevanje funkcioniranja društvenog sustava iinstitucija,  patetične  vinjete  odaju  posvemašnje  nerazumijevanje  stvarne  ljudske  naravi  iosjećajnosti.Ovdje se, kako tumači Victor Klemperer u LTI (Lingua Tertii Imperii – Bilježnica filologa), ne radi omiješanju heterogenih stilskih elemenata, već o antitetičkom skakanju od učenog do priprostog tona,od hladne racionalnosti do dirljivosti muški zadržanih suza, od razboritosti do patosa Božjeg ratnika.Kritičkog čitaoca takav tekst pogađa kao neprestano mijenjanje toplog i hladnog tuša, od čega uopćene uspijeva uhvatiti dah i teškom se mukom probija kroz štivo.Nekritičan čitalac pratit će tekst neusporedivo lakše jer svrha takve prenapregnutosti i toplo­hladnogsmjenjivanja osjećaja jest istisnuti mišljenje, ali i potisnuti izvornu osjećajnost, te proizvesti naprosto– slijeđenje. Tekst se, dakle, ne obraća ni mislećem niti čovjeku koji osjeća, već onome koji slijedi iizvršava. To jest: "Tako je zato što ja tako kažem."Rat i ratarstvoSama  knjiga  "Živjeti  u  župi  Radobilji" manje  je  bila  tema,  a  više  povod  za  daljnji  razgovor,  tolikoheretičan u odnosu na vladajuće predodžbe o našem selu i seoskom preporodu da zaslužuje opsežanprikaz.Ciklus  "Razgovora  na  slami"  u  organizaciji  udruge  "Arhe  '94"  bavi  se  mogućnostima  obnovehrvatskog  sela,  a  započet  je  temom  "Umiranje  na  Baniji".  Već  sam  taj  naslov  izazvao  bi  snažnonegodovanje  svakog  člana  HSS­a,  stranke  čiji  se  programski  dokument  zove  "Preporod  hrvatskogsela" (može se naći na adresi http://www.hss.hr/izbori.php?sub=6). No, tko god dođe u Sjeverovac,dovoljna mu je samo jedna šetnja selom da sasvim prihvati osnovnu zamisao "Razgovora na slami",koja bi se najkraće mogla označiti reformom hrvatskog sela.Javnost  se  općenito  slaže  da  je  selu,  baš  kao  i  zdravstvu,  potrebna  reforma. Kako  je Ministarstvozdravstva  najavilo  još  jednu  preinaku  u  načinu  financiranja  zdravstva  i  proglasila  to  reformskommjerom,  vrijedi  još  jednom  objasniti  što  zapravo  znači  reforma,  ovaj  put  malo  jednostavnije  islikovitije. Reforma doslovce znači preoblikovanje, dakle korjenitu promjenu. Jednako tako, izgradnjainfrastrukture na selu naprosto nije reformska mjera. Razlika između sustava prije i nakon reforme ­kako veli Richard Pascale,  autor  "Zena  i  umjetnosti menadžmenta"  ­  jednaka  je  razlici  izmeđugusjenice i leptira: leptir nije poboljšana gusjenica, već sasvim drugo biće. Gusjenica kojoj je povećanbroj čekinja i pjega ili brže grize kupusov list i dalje ostaje – gusjenica. Leptir je, dakle, reformiranagusjenica, dok promjena načina financiranja zdravstvenog ili agrarnog sustava naprosto nije reformaveć, recimo, drugačije financirana gusjenica.Jedna od heretičnih misli koja se u raspravi mogla čuti od mještana jest da opustjelost na Baniji, Lici ijoš nekim krajevima nije  toliko uzrokovana  ratom, koliko  je  rat  samo ogolio postojeće  stanje.  I  uboljim vremenima ljudi u tom kraju uglavnom su se bavili nečim drugim, a ratarstvom i stočarstvomsamo  iz nužde;  rat  je samo pomeo  te poljoprivredne ostatke. Veći  su se proizvođači do danas većvratili i stali na noge, ili su se tim poslom počeli baviti tamo kamo su dospjeli. Poljoprivreda je težakposao i to je jedan od glavnih razloga zašto se izbjegli više ne vraćaju. Upravo na Baniji zemlje imamnogo  i  po  niskoj  cijeni,  što  je  kakav­takav  preduvjet  za  bavljenje  stočarstvom. Međutim,  svakoulaganje u stočarstvo vraća se veoma sporo; primjerice, prihod od junice može se ostvariti tek nakončetiri godine.Proces  napuštanja  sela  nije  nikakav  domaći  specijalitet,  već  prisutan  u  gotovo  svim  razvijenimzemljama. Tako je postotak stanovništva u ruralnim krajevima SAD­a 1950. godine bio 36 posto, a2003. samo 21 posto, dok je samo 1 posto ukupnog stanovništva živio na farmama.Zdrav ili krezubKao  i  kod  nas,  ruralno  stanovništvo  SAD­a  je  znatno  siromašnije  od  urbanoga,  pa  u  pojedinimregijama čak trećina ruralnog stanovništva živi ispod granice siromaštva. I uzrok je vrlo sličan našem:odljev stanovnika iz sela u grad nije bio jednostavan, mehanički, već selektivan,  i to negativno. Tojest, na selu su ostali pretežno oni neškolovani, i poljoprivredom se bave iz nužde, a ne zato što je tonjihov  slobodan  izbor.  Danas,  nakon  pola  stoljeća  negativno  selektivnog  iseljavanja  seoskogstanovništva, u našoj zemlji je manje od 250 tisuća poljoprivrednog stanovništva, od čega je samodvije trećine aktivnog. Sjeverovački heretici formulirali su to u tvrdnju da je selo isisano.Prva  tema  "Razgovora  na  slami"  bila  je,  kako  je  već  rečeno,  "Umiranje  na  Baniji".  Čitalac  će  sezapitati: zašto umiranje, a ne, ako već ne preporod, a ono život na Baniji? Heretici kažu da je procesodumiranja uzeo previše maha ­ umiru  ljudi, kuće, cijela sela, te da na selu nije preostala kritičnamasa stanovnika koji bi mogli ikako ponijeti obrnuti proces, to jest revitalizaciju sela kakvo je nekadbilo. Stoga taj proces odumiranja treba privesti kraju jer je to jedini način da se napravi mjesta zazdrave procese i strukture. Tvrdo nastojanje na preporodu sela kakvo je bilo nekad, dok smo tamoljetovali kod bake  i djeda,  jednako  je čuvanju bolesnog zuba: boli, zaudara, ali  radije  i  to nego bitikrezub. Bolje je izvaditi takav zub, jer jedino tako mogu nastati uvjeti za izgradnju nove strukture.Nadati se da će zub ozdraviti uzaludno je, baš kao  i očekivati da će na mjestu  izvađenoga sam odsebe izrasti novi. Članak je preuzet sa www.feral.hr 20. veljače, 2008.

Pravo sela na život i smrt (1)

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

HRČAK - Portal of Croatian Scientific and Professional Journals