Epidemiološka služba Zavoda za javno zdravstvo Osječko-baranjske županije (ZZJZ Osijek) prikupila je i obradila podatke o nekim zaraznim bolestima na području Županije i usporedila ih s podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo. Obrađeni su podaci od 1986. godine jer od te godine postoje podaci u ZZJZ Osijek koji odgovaraju sadašnjem teritorijalnom ustroju Županije. Podaci iz ranijih godina nisu u cijelosti sačuvani zbog čestog mijenjanja pripadnosti pojedine epidemiološke službe. Ratna događanja tijekom Domovinskoga rata imala su više ili manje utjecaja na kretanje svih zaraznih bolesti. Stope pojedinih zaraznih bolesti u Osječko-baranjskoj županiji pratile su stope u Hrvatskoj. Stope svraba i spolno prenosivih bolesti (sifilisa i gonoreje) nakon rata povećale su se u odnosu na stope u Hrvatskoj. Stopa tuberkuloze koja je prije rata bila bitno niža od one u Hrvatskoj, nakon rata se povećala iznad prosjeka u Hrvatskoj da bi se u zadnjih nekoliko godina izjednačila s prosjekom Hrvatske. Stopa streptokoknih i crijevnih zaraznih bolesti je bitno niža nego u Hrvatskoj

Gavran, G

Milas, Josip

Valek, Ivan

Ćavar, Ljiljana

Šimović, G

Šlezak, Tihana

Croatian

HRČAK - Portal of Croatian Scientific and Professional Journals

Vol 4, Broj 15, 7. srpnja 2008.Zdravlje u Osječko­baranjskoj županijiNeke zarazne bolesti na području Osječko­baranjske županijeod 1986. do 2006. godine(Some communicable diseases in the territory of the Osijek­baranya Countyfrom 1986 to 2006.)Valek I, Milas J, Šimović G, Ćavar Lj, Gavran G, Šlezak TZavod za javno zdravstvo Osječko­baranjske županijeSažetakEpidemiološka služba Zavoda za javno zdravstvo Osječko­baranjske županije (ZZJZ Osijek) prikupilaje  i obradila podatke o nekim zaraznim bolestima na području Županije  i usporedila  ih s podacimaHrvatskog zavoda za javno zdravstvo. Obrađeni su podaci od 1986. godine jer od te godine postojepodaci  u  ZZJZ  Osijek  koji  odgovaraju  sadašnjem  teritorijalnom  ustroju  Županije.  Podaci  iz  ranijihgodina  nisu  u  cijelosti  sačuvani  zbog  čestog mijenjanja  pripadnosti  pojedine  epidemiološke  službe.Ratna  događanja  tijekom  Domovinskoga  rata  imala  su  više  ili  manje  utjecaja  na  kretanje  svihzaraznih  bolesti.  Stope  pojedinih  zaraznih  bolesti  u  Osječko­baranjskoj  županiji  pratile  su  stope  uHrvatskoj. Stope svraba  i spolno prenosivih bolesti (sifilisa  i gonoreje) nakon rata povećale su se uodnosu na stope u Hrvatskoj. Stopa tuberkuloze koja je prije rata bila bitno niža od one u Hrvatskoj,nakon rata se povećala  iznad prosjeka u Hrvatskoj da bi se u zadnjih nekoliko godina  izjednačila sprosjekom Hrvatske. Stopa streptokoknih i crijevnih zaraznih bolesti je bitno niža nego u Hrvatskoj.Ključne riječi: Hrvatska, Osječko­baranjska županija, zarazne bolesti, epidemiološko izvješćeAbstractThe Department  of  Epidemiology  of  the  Public  Health  Institute  of  the Osijek­baranya County  hascollected and processed data concerning some communicable diseases in the County’s territory andcompared them with the data from the Croatian Public Health Institute. Solely data from 1986 onhave been processed because of the fact that since the year in question data corresponding to thepresent territorial structure of the County have been registered at the Public Health Institute of theOsijek­baranya County. Data from previous yeas have not been preserved in an intact condition dueto frequent changes of affiliation of the individual Department of Epidemiology. The ravages of theCroatian  War  of  Independence  had  influenced  the  development  of  all  communicable  diseases  invarying  degrees.  The  rates  of  some  communicable  diseases  in  the  Osijek­baranya  County  havefollowed  the  rates  in  Croatia.  The  postwar  rates  of  scabies  and  communicable  venereal  diseases(syphilis  and  gonorrhea)  have  increased  in  comparison  to  the  rates  in  Croatia.  The  rate  oftuberculosis, in the prewar times significantly lower than the rate in Croatia, has increased after thewar above the Croatian average and equalled the Croatian average in the last few years. The rate ofstreptococcal and communicable intestinal diseases is significantly lower than the one in Croatia.Key words: Croatia, Osijek­baranya County, communicable diseases, epidemiological reportUvodJoš prije 30­tak godina zarazne su bolesti bile prevladavajući javnozdravstveni problem u Hrvatskoj.Danas  su  one  pod  nadzorom  gotovo  isključivo  zbog  kvalitetnog  programa  cijepljenja  i  kvalitetnogcijepljenja  te  osiguranja  zdravstveno  ispravne  hrane  i  vode.  Korištenje  antibiotika  i  ostalihzdravstvenih mjera u liječenju oboljelih također doprinose u nadzoru nad zaraznim bolestima. Ipak jenajvažniji dio u nadzoru praćenje i izvještavanje o pojavi i kretanju zaraznih bolesti. Za što kvalitetnijinadzor potrebna je suradnja epidemiologa i liječnika koji odmah trebaju prijaviti sumnju na bolest ilibolest,  a  što  je  sukladno Zakonu o  zaštiti  pučanstva od zaraznih bolesti. Nažalost,  istina  je da  sviliječnici (posebno oni iz primarne zdravstvene zaštite) zbog raznih razloga niti približno dosljedno neprijavljuju zarazne bolesti. Bez tih prijava epidemiološka služba je velikim dijelom slijepa i često nemapravodobnog odgovora na epidemiju neke bolesti.Značenje  nadzora  nad  zaraznim  bolestima  je  od  vrlo  velike  važnosti  i  danas  iako  one  više  nepredstavljaju zdravstveni problem u Hrvatskoj, ali i u drugim zemljama, posebice razvijenim. Važnoststalnog  nadzora  je  posebno  bila  izražena  tijekom  korištenja  uzročnika  antraksa  kao  sredstva  ubioterorizmu,  pojave  SARS­a  i  ptičje  gripe.1  Shvaćanje  važnosti  i  posljedica  zloporabe  biološkihsredstva  u  terorističke  svrhe  nalaže  svakoj  suverenoj  državi  da  omogući  kvalitetan  nadzor  nadzaraznim bolestima kroz provedbu zakonskih  i  podzakonskih akata. Podaci o  zaraznim bolestima uHrvatskoj prijavljuju se epidemiološkoj službi svakog Zavoda za javno zdravstvo, a oni epidemiološkojslužbi  Hrvatskog  zavoda  za  javno  zdravstvo  (HZJZ). HZJZ  prema  potrebi  obavještava  veterinarskuslužbu,  razne  inspekcije  i  slično,  ali  i  prosljeđuje  podatke  u  Svjetsku  zdravstvenu  organizaciju  i  uslužbe Europe.2­4U radu smo se osvrnuli na dvadesetogodišnje kretanje nekih zaraznih bolesti za koje smo smatrali dasu  karakteristične  za  područje  naše  županije.  U  radu  su  se  koristili  podatci  epidemiološke  službeZavoda za javno zdravstvo Osječko­baranjske županije (ZZJZ Osijek OBŽ) koji su nastali na osnovuprijava  liječnika  obiteljske medicine  i  bolničkih  liječnika,  a  koji  su  prijavljivani  sukladno  Zakonu  ozaštiti pučanstva od zaraznih bolesti i njegovim podzakonskim aktima. Poradi usporedbe, koristili smose i godišnjim izdanjima epidemiološke službe HZJZ i Hrvatskim zdravstveno­statističkim ljetopisomHZJZ.5,6  Od  spolno  prenosivih  zaraznih  bolesti  uzeli  smo  samo  sifilis  i  gonoreju  jer  ih  krozdvadesetogodišnje razdoblje možemo pratiti.RezultatiUspoređujući  kretanje  stope  svraba  u  proteklih  dvadesetak  godina  na  području  OBŽ  i  Hrvatske,uočava se povećani pobol između 1992. do 1998. godine s time da je na području OBŽ značajno viši iduže traje (slika 1). To se isključivo pripisuje ratnim zbivanjima i svemu onome što rat nosi sa sobom(velike migracije stanovništva, veliki broj izbjeglica i prognanika). Nakon 1998. god. broj oboljelih odsvraba počinje opadati i ostaje podjednak vremenskom periodu prije domovinskog rata. Prije rata je uOBŽ značajno bila niža  stopa pobola u odnosu na Hrvatsku. Tijekom  ratnih  zbivanja  i  neposrednonakon toga (u 1992. godini) dolazi do naglog porasta oboljelih  i  to  iznad stope za Hrvatsku. Naglopovećanje  broja  oboljelih  od  svraba  je  prva  epidemija  ove  bolesti  nakon  1971.  godine  kada  je  uHrvatskoj proglašena epidemija.Slika 1.  Stope oboljelih od svraba na 100.000 stanovnika u OBŽ i Hrvatskoj.* podaci epidemiološke službe ZZJZ Osijek** podaci HZJZNakon epidemijske 1988.  godine  (slika 2),  kada  je  u OBŽ  i Hrvatskoj  zabilježena  velika  epidemijavirusnog meningitisa  (s  više  od  700  oboljelih  u OBŽ,  odnosno  više  od  4000  u Hrvatskoj),  virusnimeningitis je konstantno prisutan na našem području, ali nikada do danas nije bio u epidemijskomobliku.  Pretežno  se  radi  o  meningitisu  uzorkovanom  enterovirusima,  klinički  se  rijetko  kadazakomplicira i uglavnom prolazi bez posljedica. Stopa u OBŽ prati stopu u Hrvatskoj.Slika 2. Stope virusnog meningitisa na 100.000 stanovnika u OBŽ i Hrvatskoj.* podaci epidemiološke službe ZZJZ Osijek** podaci HZJZPromatrajući broj oboljelih od tuberkuloze u posljednjih dvadesetak godina uočava se silazni trend dopočetka 90­tih godina i u OBŽ kao i u Hrvatskoj. Nakon toga vremena bolest stagnira na nešto višojrazini  u  OBŽ  nego  u  Hrvatskoj  (slika  3).  Osvrćući  se  kroz  povijest,  najveća  zabilježena  epidemijatuberkuloze bila je u Hrvatskoj 1911. godine kada je stopa smrtnosti na 100.000 bila 431 osoba štoje  gotovo  15  puta  više  nego  što  je  danas  stopa  pobol  100.000  od  ove  bolesti  na  području  našežupanije  u  2006.  godini.7,8  Domovinski  ratu  u  Hrvatskoj  kratkotrajno  zaustavlja  pozitivan  trendpobola, dok je u OBŽ došlo do obrnutog tijeka. Povećani broj oboljelih nakon rata u odnosu na brojneposredno  prije  rata  zadržao  se  10­tak  godina.  Nakon  toga  su  se  izjednačile  stope  u  OBŽ  iHrvatskoj. Slika 3. Stope tuberkuloznih bolesnika na 100.000 stanovnika u OBŽ i Hrvatskoj.* podaci epidemiološke službe ZZJZ Osijek** podaci HZJZStopa streptokoknih bolesti je u OBŽ povoljnija nego u Hrvatskoj (slika 4). Razlika je u stopama istaiz godine u godinu. Tijekom nekoliko godina trajanja Domovinskog rata i u OBŽ i u Hrvatskoj dolazi doepidemije streptokoknih bolesti koja je najvjerojatnije posljedica promijenjenih uvjeta smještaja nesamo u  vojnim kolektivima,  nego  i među pučanstvom uopće. Ukoliko  se  izuzmu podaci  vezani  zarazdoblje Domovinskog rata, godišnja incidencija je već duži niz godina gotovo nepromijenjena. Stopau OBŽ u cijelosti prati stopu u Hrvatskoj. Moguće da je neprijavljivanje jedan od razloga trajno nižestopa pobola od streptokokne bolesti između OBŽ i Hrvatske.Slika 4. Stope oboljelih od streptokoknih bolesti na 100.000 stanovnika u OBŽ i Hrvatskoj.* podaci epidemiološke službe ZZJZ Osijek** podaci HZJZU skupini zaraznih bolesti crijevne zarazne bolesti (bolesti prljavih ruku, fekalno­oralne bolesti, bolestikoje se šire vodom ili hranom) su nakon bolesti dišnoga sustava najrasprostranjenije bolesti u OBŽ iHrvatskoj.  U Hrvatskoj  godišnje  u  prosjeku  čine  oko  20%,  a  u OBŽ  oko  16%. U Hrvatskoj  stopaoboljelih  je  u  stalnom  padu  do  Domovinskog  rata  (slika  5).  Nakon  toga  neznatno  raste  stopaoboljelih. Nasuprot  tome, u OBŽ ne samo da  je  tijekom ratnih godina gotovo dvostruko povećanastopa ovih bolesti u odnosu na vrijeme prije rata, nego nakon ratnih godina raste stopa oboljelih zagotovo 1/3 u odnosu na stopu prije  rata. U OBŽ  je od crijevnih zaraznih bolesti na prvom mjestugastroenterokolitis,  na  drugom  su  mjestu  salmoneloze,  a  na  trećem  su  mjestu  virusne  crijevnezaraze. Za trbušni tifus koji  je na području naše županije u prošlosti bio zastupljen u jako velikombroju, možemo reći da je u ovom promatranom razdoblju, došlo do drastičnog pada broja oboljelih. Ugodini 1988. zadnji je put evidentirano dva oboljenja. Prosječno se uzročnik bolesti u OBŽ dokaže usamo nešto više od 5% slučajeva oboljelih od crijevnih zaraznih bolesti. Do ovoga se podatka dolazikada  se usporedi  broj  prijavljenih bolesnika  iz  primarne  zdravstvene  zaštite  s nekom od dijagnozacrijevnih zaraznih bolesti prema MKB­10, broju uzoraka stolica obrađenih u Službi za mikrobiologijuZZJZ Osijek i pozitivnih nalaza.8 Stvarni se ili približni broj oboljelih teško može odrediti zato što lakšibolesnici ne traže liječničku pomoć isto kao što i liječnici ne prijavljuju oboljele.9Slika 5. Stope oboljelih od crijevnih zaraznih bolesti na 100.000 stanovnika u OBŽ i Hrvatskoj.* podaci epidemiološke službe ZZJZ Osijek** podaci HZJZU strukturi podataka o crijevnim zaraznim bolestima koje su prikazane u slici 5 jasno je da trbušnitifus  i  paratifus  (A01),  amebijaza  (A06)  i  crijevne  bolesti  uzrokovane  protozoima  (A07)  upromatranom razdoblju ne predstavljaju više javnozdravstveni problem (tablica 1). Dizenterija (A03) ihepatitis A (B15)  javljaju se kao  javnozdravstveni problem još samo do sredine prošlog desetljeća.Hepatitis A se je 2000.  i 2001. godine pojavio u epidemijskom obliku u romske djece  i od tada gagotovo  i nema.  Jedine preostale  zarazne bolesti  koje  su  i  danas od  javnozdravstvenog  interesa  susalmoneloze (A02)  i enterokolitisi  (A09) koje u zadnjih nekoliko godina čine više od 90% pobola uskupini crijevnih zaraznih bolesti.Tablica 1. Incidencija oboljelih od crijevnih zaraznih bolesti u OBŽ prema MKB­10.* podaci epidemiološke službe ZZJZ Osijek** podaci HZJZDanas u svijetu od spolno prenosivih bolesti godišnje oboli više od 300 milijuna ljudi.10 Dvije trećinesu mlađi od 25 godina. Spolno prenosive bolesti uzrokuje više od 30 uzročnika.11 Sprečavanje spolnoprenosivih  bolesti  je  globalni  prioritet  zbog  posljedica  (novčanih  i  zdravstvenih)  koje  nastaju  uzaraženih  i bolesnih. Sifilis  i gonoreja bilježe silazni  trend  i  iz godine u godinu broj oboljelih  je svemanji. Godine 1986. međusobni odnos oboljelih od sifilisa  i gonoreje bio je gotovo 1:9 da bi se tajomjer 2006. godine promijenio i bio viši od 2:1 podjednako u OBŽ i u Hrvatskoj (slika 6).Slika 6. Stope oboljelih od spolno prenosivih bolesti na 100.000 stanovnika u OBŽ i Hrvatskoj.* podaci epidemiološke službe ZZJZ Osijek** podaci HZJZZnačaj meningokokokom uzrokovane zaraze  i meningokoknog meningitisa  je u visokoj  smrtnosti  ipotrebi  hitnog  poduzimanja  protuepidemijskih  mjera  sprečavanja  pojave  sekundarnih  slučajeva  unekoj zajednici. Prije nešto manje od 20­tak godina stopa pobola je u OBŽ višestruko bila viša nego uHrvatskoj.  Od  2003.  godine  je  obrnuti  odnos.  U  promatranom  razdoblju  bilježimo  tri  vala  (1988.1992. i 1996. god.) U ostalim godinama godišnja incidencija nije viša od pet slučajeva (slika 7). Iakoje Epidemiološka služba ZZJZ Osijek imala nekoliko meningokoknih infekcija, oboljeli su bili iz drugihžupanija tako da je prijava poslana u druge županije.Slika 7. Stope oboljelih od meningokokne bolesti na 100.000 stanovnika u OBŽ i Hrvatskoj.* podaci epidemiološke službe ZZJZ Osijek** podaci HZJZRaspravaZarazne  bolesti  se  u  Hrvatskoj  prate  već  više  od  jednoga  stoljeća.  Zbog  različite  prostornepodijeljenosti područja koje sada pripada OBŽ, zajednički podaci za OBŽ postoje tek od 1986. godine.Stoga je i ta godina uzeta kao početna u opisivanju kretanja pojedinih zaraznih bolesti. Trebalo bi seuložiti napora da se u arhivima gradova i države pronađu zapisi i iz ranijih godina i prikupe na jednomjesto. Bilo bi zanimljivo usporediti naše rezultate s rezultatima nekih drugih županija.Od prapovijesti čovječanstvo je bilo izloženo manjim ili većim epidemijama zaraznih bolesti. Najvećinapredak  u  borbi  protiv  zaraznih  bolesti  napravljen  je  u  20.  stoljeću  zbog  korištenja  antibiotika  iprovođenja cijepljenja, ali  isto tako i zbog osiguranja zdravstveno ispravne hrane i vode i podizanjarazine obrazovanja pučanstva. Od zdravstvenih djelatnika kao i od obnašatelja vlasti u svakoj zemljiili regiji ili županiji ovisi u kojemu vremenu i s kolikim i kakvim sredstvima će se upustiti u bitku zasmanjenje oboljelih od zaraznih bolesti. Iz prikazanih podataka je jasno da na neke bolesti utječe rat,na  druge  higijenske  mjere,  a  na  neke  socijalno­ekonomski  uvjeti  života  ljudi.  Skupine  crijevnihzaraznih  bolesti  (tablica  1,  slika  5)  i  streptokoknih  bolesti  (slika  4)  ne  pokazuju  regresiju  u  20­togodišnjem  razdoblju  unatoč  svim  mjerama  s  kojima  danas  raspolažemo.  Incidencija  crijevnihzaraznih bolesti  i  streptokoknih bolesti  je niža u OBŽ nego u Hrvatskoj. Ostale prikazane bolesti  iliskupine bolesti s prostora OBŽ koje smo izabrali u ovome radu u pravilu slijede trend u Hrvatskoj, alis višom stopom.Literatura1.  WHO.  International  health  regulation.  2005.http://www.searo.who.int/en/Section10/Section369_9695.htm.2.  European  Centre  for  Disease  Prevention  and  Control  (ECDC).  Eurosurveillance.  Stockholm,Sweden. http://www.eurosurveillance.org/about/index.asp.3.  WHO  Regional  Office  for  Europe.  Centralized  information  System  for  Infectious  Diseases(CISID),  Communicable  Diseases,  Surveillance  and  Response.  Copenhagen,  Denmark.http://data.euro.who.int/cisid/.4.  Hrvatski  zavod  za  javno  zdravstvo,  služba  za  epidemiologiju.http://www.hzjz.hr/epidemiologija.htm.5.  Hrvatski  zavod  za  javno  zdravstvo,  služba  za  epidemiologiju.  Zarazne  bolesti  u  Hrvatskoj.Zagreb, godišnja izvješća od 1998. – 2006.6.  Hrvatski  zavod za  javno zdravstvo. Hrvatski  zdravstveno­statistički  ljetopis. Zagreb, godišnjaizdanja od 1991. – 2006.7.  Gjenero­Margan  I.  Tuberkuloza  (Tuberculosis  activa).  U:  Ropac  D.  Epidemiologija  zaraznihbolesti. Medicinska naklada 2003:136­42.8.  Zavod  za  javno  zdravstvo  Osijek.  Podaci  o  zdravstvenom  stanju  stanovništva  i  raduzdravstvene djelatnosti u Osječko­baranjskoj županiji. Osijek 1996. – 2006.9.  Bakašun  V.  Bolesti  koje  se  prenose  preko  probavnog  sustava.  U:  Ropac  D.  Epidemiologijazaraznih bolesti. Medicinska naklada 2003:136­42.10.  Mulić  R.  Bolesti  koje  se  prenose  kontaktom.  U:  Ropac  D.  Epidemiologija  zaraznih  bolesti.Medicinska naklada 2003:136­42.11.  Gerbase  AC,  Rowley  JT,  Mertens  TE.  Global  epidemiology  of  sexually  transmitted  diseases.Lancet. 1998;351 Suppl 3:2­4.KontaktDr. Ivan Valek, specijalista epidemiologFranje Krežme 1, 31000 OsijekZavod za javno zdravstvo Osječko­baranjske županije, Služba za epidemiologijuTelefon: 00385 31 225711Telefaks: 00385 31 206870e­mail: ivan.valek@zzjzosijek.hrNa recenziju poslano: 23.04.2008.Recenzija završena: 17.06.2008.

Neke zarazne bolesti na području Osječko-baranjske županije od 1986. do 2006. godine (Some communicable diseases in the territory of the Osijek-baranya County from 1986 to 2006.)

Neke zarazne bolesti na području Osječko-baranjske županije od 1986. do 2006. godine (Some communicable diseases in the territory of the Osijek-baranya County from 1986 to 2006.)

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

HRČAK - Portal of Croatian Scientific and Professional Journals