Autor analizira položaj duševno poremećenih izvršilaca krivičnih
dela u Belgiji. Prikazuje razvoj zakonodavstva koje je tradicionalno (od
1930.) zasnovano na doktrini kriminološke škole društvene odbrane,
nedostatke ranijih zakona i pokušaje da se ti nedostaci ublaže. U radu
se analizira pravna priroda mere prinudnog psihijatrijskog lečenja
i zatvaranja, uslovi za izricanje i način izvršenja. Autor konstatuje da
najnovije zakonske izmene (iz 2014. I 2016.) imaju za cilj da ublaže
ambivalentnu prirodu mere i otklone razloge zbog kojih je dolazilo
do kršenja osnovnih prava lica upućenih na prinudno psihijatrijsko
institucionalno lečenje
