Видовдански устав новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и
Словенаца представља један од најзначајнијих споменика домаће и
регионалне историје уставног права. Донет 1921. године, у циљу
утврђивања основа државног и друштвеног уређења, Видовдански устав је
садржао поједине одредбе које су и данас, 100 година касније,
имплементиране или чекају на имплементацију у модерним Уставима. Овај
Устав представља и један од најзначајнијих момената у стварању
управног судства држава које су касније настале на простору Краљевине.
Наиме, у литератури се наводи да уређењем управног судства, како је то
учињено Видовданским уставом, долази до најзначајнијег периода у развоју
управног судства (Србије) од оснивања 1869. године па све до Другог
светског рата. У том погледу, као једну од најважнијих специфичности
истичемо увођење двостепеног управног судства са значајним гарантијама
професионалности избора судија и саветника. Имајући у виду његов значај
у историји управног судства, аутори ће у раду анализирати основне
уставне норме у вези са правном природом и организацијом управног
судства. Такође, истраживање ће обухватити и питање положаја судија
управног суда и чланова Државног савета. Ради свеобухватније анализе,
аутори ће поред уставних обухватити и релевантне одредбе Закона о
Државном савету и управним судовима као и Уредбе о Државном савету и
управним судовима који су усвојени убрзо након Видовданског устава –
1922. године
