Glukoza-oksidaza (E.C. 1.1.3.4) (GOx) je oksidoreduktaza, flavoprotein koji katalizuje oksidaciju β-D-glukoze u glukonsku kiselinu koristeći molekulski kiseonik kao akceptor elektrona uz istovremenu proizvodnju vodonik-peroksida. Ona je važan industrijski enzim koji se koristi kao biokatalizator u industriji hrane za proizvodnju glukonske kiseline, uklanjanje kiseonika i sterilizaciju. U farmaceutskoj industriji se koristi kao biosenzor za određivanje koncentracije glukoze. Izbeljivanje glukoza oksidazom u tekstilnoj industriji predstavlja veći ekonomski i ekološki potencijal u poređenju sa klasičnim postupkom sa dodatkom vodonik-peroksida. Kako bi se povećala primena ovog enzima potrebno je da se unaprede neki od njegovih osobina kao što su aktivnost, pH i temperaturna stabilnost.
Usled toga što nestabilnosti trodimenzionalne strukture GOx-a najviše doprinosi oksidacija metioninskih ostataka, jedna od ideja je da se oni mutiraju kako bi se utvrdilo da li dolazi do povećanja oksidativne stabilnosti enzima. Utvrđeno je da najveći uticaj na povećanje aktivnosti imaju mutacije u blizini aktivnog centra enzima i to uz zadržavanje slične aktivnosti koju poseduje i nemutirani enzim.
Imobilizacijom bi trebalo da se postigne dodatna veća pH i temperaturna stabilnost, mogućnost ponovnog korišćenja uz zadržavanje aktivnosti. Cilj ovog rada je karakterizacija slobodne, biomineralizovane, oksidovane i neoksidovane komercijalne GOx i rekombinante GOx iz Aspergillus niger proizvedene u kvascu P. pastoris (wtGOx), poređenje njihove temperaturne stabilnosti, specifične aktivnosti i uspešnosti oksidacije perjodatom
