Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
Abstract
Tema ovog rada obuhvata dve važne oblasti prostornog planiranja - energetiku i životnu sredinu u međusobnom uslovljavanju i međuzavisnostima. S tim u vezi, u poslednje vreme sprovode se ključne reforme i fundamentalne promene u strategijama i planovima, sa ciljem postizanja veće energetske bezbednosti sa jedne strane i tranzicije nisko-ugljenične energije sa druge strane. Srpska ekonomija se širi i traži povećanje potrošnje energije. Ova zemlja je oskudna u energetskim resursima i orijentisana ka uvozu fosilnih goriva koja nisu obnovljiva (visoko-ugljenična sirova nafta i prirodni gas). Zato je neophodna postepena supstitucija izvore koji nisu obnovljivi sa nisko-ugljeničnim obnovljivim izvorima energije kao što su solarna, eolska, geotermalna, energija biomase i hidroenergija. Jedan od strateških ciljeva i međunarodnih obaveza Srbije je dekarbonizacija energije u cilju smanjenja emisije štetnih gasova koji utiču na globalno klimatsko zagrevanje. Geografske implikacije energetske tranzicije u Srbiji su nedovoljno istraženo, ali veoma važno polje za integrisano planiranje održive proizvodnje energije i razvoja životne sredine na duži rok. Cilj ovog rada je analiza komponenti energetske tranzicije u Srbiji i geografskih implikacija u tom pogledu
