Geodetska konsolidacija obradivih površina socijalističkih gazdinstava

Kolar, Ivan

Putnik, Borislav

Croatian

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

GEODETSKA KONSOLIDACIJA OBRADIVIHPOVRŠINA SOCIJALISTIČKIH GAZDINSTAVABorislav Putnik i Ivan Kolar - SuboticaRazvoj poljoprivredne proizvodnje kod nas nedvomisleno je dokazao,da put njenog razvitka može biti jedino putem razvitka društveno poljo­privredne proizvodnje.Poljoprivredna proizvodnja privatnog sektora, sa svojim parcelicamai zastarelirrs načinom proizvodnje, ne može podmiriti potrebe naše dru­štvene zajednice i slobodno možemo reći, što se njene perspektive tiče,da je to jedna preživela, provaziđena forma proizvodnje.Kooperacija, kao način obuhvatanja individualnih poljoprivrednihpovršina u društvenu proizvodnju, može biti i jeste samo prelazna formarada, koja u dogledno vreme treba da nestane, ustupajući mesto čistodruštvenoj proizvodnji, Da li će se to postići jačanjem poljoprivrednihdobara ili putem zadruga, pretstavlja samo detalj problema. Osnovnopitanje je povećanje površina pod društvenom poljoprivrednom proizvod.­njem.Po sadašnjem stanju, društveni sektor, može svoje površine (apstra-hujući kooperaciju kao prelaznu formu), povećati na dva način-a:1. Putem kupovine poljoprivrednog zemljišta2. Putem zakupaOvde možemo računati u perspektivi i treći način: udruživanje indi­vidualnih proizvođača u zadruge. Ovaj problem treba da predstavljaposebnu i ozbiljnu studiju, te se u ovoj analizi tim pitanjem nećemobaviti, naglašujući međutim, da to ne znači ni u kom slučaju negiranjenaročite važnosti ovakvog načina rešenja, podruštvljavanja individu­alnih površina.Zakup, smatramo isto prelaznom formom rada, koji treba da se spro­vodi samo u iznimnim slučajevima, pošto priznavanje rente i plaćanjeprava individualne svojine na poljoprivredno zemljište nepotrebno po­skupljuje proizvodnju i koči pravilan razvoj investicija, a nije ni u skladusa postojećim proizvodnim odnosima, a niti može biti u skladu sa budu­ćim razvojem društvenih i proizvodnih odnosa kod nas.Prema tome je za sada, najvažniji i osnovni oblik podruštvljavanjapoljoprivrednog zemljišta k u p ovi na od individualnih proizvođača.213U vezi kupovine zemljišta postoji čitav niz problema i zadataka, kojitraže svoje rešenje, od kojih neke ovde želimo da ukažemo.Za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u srezu Subotica (bez delasomborskog' sreza) odobreno je putem OIF-a, kredita u iznosu od1,224.670.000.- dinara, za kupovinu 9.868 hektara do kraja 1963. go­dine. Računajući odobrene kredite poljoprivrednim organizacijama ubivšem somborskom srezu, možemo slobodno reći da je za kupovinu po­Ijoprivrednog zemljišta odobreno preko dve milijarde dinara kredita zasadašnji subotički srez. Ovako odobrena ogromna sredstva nisu međutimkorišćena u predviđenom obimu, jer je tempo kupovine daleko slabiji odprojektovanoga. Isključujući sekundarne probleme, koji koče očekivanirazmak kupovine, kao što je na primer komplikovan postupak oko pre­nosa vlasništva zemlje, kao i izvesne prolazne i privremene pojave dru­štvenog kretanja sela (remigracija u selo, otežana apsorpcija radnika sasela u industriju), ukazujemo na sledeće važne probleme, koji traže svojebrzo rešenje.1. Veoma loša evidencija o postojećim poljoprivrednim površinamadruštvenih gazdinstava. - Većina naših :ROl',jQPrivrednih organizacija(možemo slobodno reći 90°/o), nema tačno i dokumentovano prikazan iutvrđen svoj zerršljišni posed, a niti na terenu propisno omeđen sa traj­nim i vidnim belegama.Razna spajanja, pripajanja i reorganizacije, kao i nedovoljno doku­mentovani osnovni posedi pojedinih gazdinstava, imali, su za rezultat, dase u pogledu poseda zemljišta poljoprivredne organizacije oslanjaju nam e m o r i j u p o j e d i n a c a.Ne treba posebno naglašavati šta to znači u pogledu obrade po-1 j o p r iv red n o g z e m 1 j i š t a i kakve sve mogućnosti u z u r p a­c i j e z e m 1 j išta, dozvoljava ovako stanje.2. Kupovina poljoprivrednog zemljišta bez regionalno perspektivnozplana razvoja poljoprivrednih organizacija i bez određenog sistema radaotkupa poljoprivrednog zemljišta. - Mali broj naših poljoprivrednih or­ganizacija u srezu i.ma izrađen i stručno dokumentovan plan svoga per­spektivnog razvoja. Dokumentacije izrađene prilikom podnošenja zahtevaza kredit u cilju kupovine zemljišta rađene su na brzinu (zbog roka pre­daje zahteva), ne sistematski, napamet, bez prethodnoga sagledavanja ine može biti, putokaz razvoja.Potrebno bi bilo, da svaka poljoprivredna organizacija, poseduje svojplan dugogodišnjeg razvitka, koji ne bi zavisio od koncepcija pojedinihrukovodioca organizacije, već bi pretstavljao z a k o n, koga se polje­privredna organizacija ima čvrst o pridržavati.Za sada, je situacija u tom pogledu ta, da odlaskom ključnih ruko­vodilaca i dolaskom drugih na njihovo mesto, najčešće odlaze i koncep­cije razvitka organizacije, a dolaze nove.Na osnovu postojećeg plana svoga perspektivnog razvitka, poljopri­vredna organizacija može sigurnije i realnije da pristupa planskom raduna otkupu poljoprivrednih površina.Taj rad treba, od prilike, da se razvija na sledeći način:5 214Plan razvoja poljoprivredne organizacije izlaže se na javnom mestu(Opština, Mesna kancelarija), gde ga individualni proizvođači, koji sulocirani sa svojim posedima, na mestu budućega razvoja poljoprivredneorganizacije lako mogu uočiti. Po tome, se pojedinačno pozivaju svi oniproizvođači, koji se nalaze unutar predviđenih granica razvoja organiza­cije, uzimaju se njihove izjave, da li žele prodati svoje zemljište, da liga žele dobrovoljno zameniti ili ne, i sve njihove izjave zapisnički se re­gistruju.Na osnovu datih izjava, sklapaju se kupoprodajni ugovori, ugovara«v dobrovoljna zamena, a kada je zemljišnoknjižno pravo vlasništva pre­neto na poljoprivrednu organizaciju, kupljene površine geodetski struč­njak zapisnički predaje komisiskim putem u posed poljoprivredne orga­nizacije, rukovodiocu one uprave (pogona), koja će isto obrađivati. Svitakvi radovi se operativno prate i evidentiraju na posebno izrađenimtačnim preglednim geodetskim kartama, na kojima su ucrtane sve par­cele društvenog i privatnog sektora) sa njihovim katastarskim parce­lama. (Ovakav način poslovanja je sproveden sa uspehom na Poljopri­vrednom preduzeću »Verušići« a rezultat je bio, da se je odkupilo prekoplana 17°/ri a uštedelo za otkupljenu površinu 2,824.679.- dinara.)Na ovaj način bi svaka poljoprivredna organizacija morala prećismišljenom i organizovanom radu kupovine poljoprivrednog zemljišta,Situacija je međutim, kod većine naših poljoprivrednih organizacijata, da je samo razglašeno, da se zemlja kupuje, a oni koji žele da jeprodaju, dolaze sami svojoj najbližoj poljoprivrednoj organizaciji i nudezemlju, koja se u najčešće slučajeva kupuje, a nigde ne evidentira, nitina geodetske pregled.ne karte registruje, Mnogo bi međutim bio veći brojponuda, da se ne čeka javljanje prodavaoca, već da se ovi radovi siste­matski, na stručnoj visini, a prema prethodnom opisatom metodu anke­tiraju.3. Ne postoje planovi regionalno-perspektivnog razvitka društvenihpoljoprivrednih organizacija komune. - Dalji razvoj širenja društvenihpovršina ne može se zamisliti bez postojanja jednog osnovnog plana re­gionalno-perspektivnog razvoja naših organizacija u komuni. Potrebnoje, da se zna područje širenja pojedinih organizacija, da ne bi došlo do 'sukoba interesa i stihije u poslovanju. Potrebno je odrediti ona mesta ukomuni, gde će individualni sektor biti lociran i arondiran, tako, da gaza jedan duži vremenski period tamo više ne uznemiravaju. Bez takovaplana komune, dešavaju se kod nas slučajevi, da jedna poljoprivrednaorganizacija iseljava dobrovoljnom zamenom individualnog proizvođačasa teritorije svoga budućeg kompleksa, dajući mu deo svoga zemljištavan kompleksa. Druga organizacija, nakon kratkog vremena, planira svojrazvoj na onom mestu, gde je isti proizvođač novo lociran, i poziva ga,da napusti to zemljište, dajući mu u zamenu drugo. Ne treba mnogo go­voriti o tome, kakve posledice ovakav način rada ima u pogledu pro­izvodnje, pa čak i u političkom pogledu.Regionalni plan razvitka poljoprivredn ih organizacija komune po­treban je i prilikom rešavanja problema salašarskog gazdovanja. Treba215 znati gde ima mesta za domaćinstva sa likvidiranih salaša, čije posto­janje danas pretstavlja vrlo ozbiljnu kočnicu razvoja moderne poljopri­vredne proizvodnje.Za ovako važan i obiman posao potrebno je obrazovati jedno C e n­t r a 1 no društven o - po 1 i ti č ko te 1 o, kojemu bi stajalo naraspoloženju jedna operativna, stručna organizacija - služba, sa zadat­kom da bi usvojene koncepcije i planove realizovala u život.Planovima bi se predvidelo:I. Projektovanje razvoja poljoprivrednih organizacija u okvirukomune.• 2. Projektovanje buduće putne mreže, a po potrebi i mreže kanalaza navodnjavanje (gde za to postoje uslovi.)3. Projektova:nje pla:nskog uzgoja šume i šumskih zaštitnih pojasevana poljoprivrednim gazdinstvima.4. Projektovanje lokacija novih proizvodnih centara.5. Projektovanje novih naselja u cilju rešavanja problema likvida­cije salašarskog tipa naselja severne Bačke.6. Projektovanje najcelishodnije električne mreže, i dr.Potrebno je da svaka komuna ima sve napred pomenute studioznonajbolje izrađene projekte za eelu komunu, uzimajući u obzir srez kaojednu teritorijalno-regionalnu celirru.- Takođe, potrebno je, da svaka komuna ima prostudiranu, naj­bolje odgovarajuću, veličinu proizvodnih uprava (pogona), podešenu me­snim specifičnim uslovima poljoprivredne proizvodnje i da na takvimupravama planira dugoročni razvoj i izgradnju proizvodnih centara,(ekonomskih dvorišta) ne dozvoljavajući, da se iuzDt i grade bez plana, naj­češće jedno do drugoga - tako da se sutra ruši ono, što se danas gradilo,bez šire perspektive razvoja poljoprivredne proizvodnje u komuni.Potrebno je, da se ekonomska dvorišta postavljaju tako, kao da jecela planirana društvena poljoprivredna površina komune jedno predu­zeće. Samo na taj način ćemo Izbeći nepotrebne investicije, čiji dosa­dašnji iznos - ako bi se imao tačan pregled o njima - već sada dosežedo zapanjujućih razmera. (Uzmimo samo u obzir ekonomska dvorišta onihorganizacija, koja su prestala postojati, lli su se pripojila, Iuzionisala, pase u novo nastaloj situaciji potpuno izgubila funkcionalnost njihovih pro­izvodnih centara.)Plan regionalnog razvitka društvenih poljoprivrednih organizacijakomune, mora se uskladiti najzad i sa planom razvoja društvenih poljo­privrednih organizacija sreza.4. Ne postoji plan regionalnog i perspektivnog razvitka poljoprivred­nih organizacija sreza. - Ni.ko u srezu do danas nema vizuelnu predstavusadašnje lokacije društvenog sektora i individualnog sektora, što se tičepoljoprivrednih površina. Također ne postoji ni sreski plan regionalnogi perspektivnog razvoja poljoprivrednih organizacija u srezu, i ako jebez toga veoma teško iole resiti neko važno, pitanje budućeg razvoja najedan prihvatljiv i naučno dokumentovan način.216Da li se može mreža projektovanih puteva postaviti na primer tako,da koristi prvenstveno društvenim gazdinstvima, kada neznamo njihovprspektivni razvoj?Isto pitanje, možemo postaviti i za planove izgradnje novih naselja,planskog uzgoja šume i zaštitnih šumskih pojaseva, električne mreže kaoi svih ostalih regionalno-urbanističkih zahteva.Od prvenstvene važnosti je dakle to, da sve zainteresovano sreskedruštveno političke institucije imaju taj sreski pregled, sastavljen na baziplanova regionalno-perspektivnog razvoja poljoprivrednih organizacijapo komunama, i da svoj daljni rad temelji n:1 tom planu. Potrebno jeosim toga, i periodično pratiti ostvarenje postavljenog plana i u jednakimvremenskim razmacima prikazati izvršene promene.Sumirajući do sada rečeno, utvrđujemo, da je neophodno potrebno:- da svaka poljoprivredna organizacija ima svoj dugoročni planrazvitka, polazeći od sadašnjeg stanja,- da svaka komuna, ima svoj plan regionalno-perspektivnog raz­vitka društvenih poljoprivrednih organizacija,- da srez, ima plan regionalno-perspektivnog razvitka društvenihpoljoprivrednih organizacija u srezu,- da se u određenim vremenskim razmacima ovi pregledni planovidopunjuju od strane stručno odgovornih stručnjaka, za izvršenje u pro­teklom pericdu.Zadaci su nabrojani u glavnim crtama, bez tehničkih detalja, čijarazrada pretstavlja posao one organizacije, koja ove zadatke ima da iz­vršava.Pošto znamo, da ustanovljavanje zadataka nema nikakve praktičnevrednosti ukoliko nema određenog izvršioca zadataka, to se postavlja pi­tanje organizovanja i finansiranja jedne sreske organizacije - sreskogcentra - za, izvršavanje pomenutih zadataka.Neosporno je potrebno - ako uzmemo u obzir dve milijarde dinarsodobrenih kredita za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, do kraja 1963.godine u našem srezu - da se rešavanju ovih problema priđe prostu­diranim metodama, po napred utvrđenom planu rada i da se svakakoomogući rad ~ednom sreskom Centru po ovoj osnovi.Sto se organizacione forme Centra tiče, ona može biti:- ustanova sa samostalnim Iinansiranjem- privredna organizacija- samostalna sekcija Privredne komore sreza.Po našem mišljenju, najpovoljnija je organizaciona forma ustanovasa samostalnim finansiranjem, koju bi za troškove izvođenja ovde pred­viđenih radova dotirala Privredna komora sreza i Narodni odbor sreza ujednakoj srazmeri.Ova organizacija radila bi na već izloženim zadatcima u dve etape:I. etapa: snimanje (registrovanja) postojećeg stanja:a) Komuna, a u okviru komune društvenog i privatnog sektora,b) Sreza, društvenog i privatnog sektora,217c) Statističkih podataka, po komunama i za ceo srez, potrebnih za izu­čavanje postavljene problematike (demografski podaci i dr.)d) Pedoloških podataka po komunama i za ceo srez,II. etapa: planiranje i detaljna razrada regionalmh projekata nji­hovo sprovođenje u života) Poljoprivrednih organizacijab) KomunaKod poljoprivrednih organizacija razvoj u perspektivi, omeđavanjegranica poseda, tabliranje kompleksa, arondacije, otkupi, trasiranje i iz­gradnja puteva i tome slično - ukoliko ne postoje odgovarajuće stručnesnage u organizacijama radove bi izvodio Centar. Međutim, bilo kako dase organizuje služba za razradu gornjih problema, rukovodeća opera­tivna služba mora ići iz jednog Centra.Pošto se tako metodološki i planski. srede podaci o zemljišnim povr­šinama socijalističkih gazdinstava, po komunama, tek tada treba pristu­piti konačnoj geodetskoj konsolidaciji, prirrren iujući onu metodu rada,koja će biti najcelishodnija i istovremeno najjeftinija. Za svaki kon­kretan slučaj, prethodno treba da usledi proučavanje najefikasnije me­todologije rada.Da li će se konsolidacija zemljišta u geodetskom smislu izvršiti pu­tem arondacije, komasacije ili nekom drugom kombinovanom metodom.to· će da odluče geodetski stručnjaci u zajednici sa ostalim stručnjacimazainteresovanim tom problematikom.MLU 

Geodetska konsolidacija obradivih površina socijalističkih gazdinstava

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia