Tradicionalna prehrana stanovnika ovog područja temelji se na potrošnji namirnica biljnog porijekla, odnosno obilježena je značajnom konzumacijom povrća i salata, leguminoza, raznolikog voća uključujući citruse, te proizvode od žitarica. Njihova prehrana sadrži malo crvenog mesa, ali je bogata ribom i plodovima mora. Vrlo je važna potrošnja maslinovog ulja. Umjerena je potrošnja peradi i jaja, te mlijeka i naročito fermentiranih mliječnih prerađevina. Nažalost, ovim istraživanjem utvrđeno je da se te prehrambene navike polagano mijenjaju. Smanjuje se potrošnja pojedinih namirnica kao što je maslinovog ulje, a raste potrošnja tzv. crvenog mesa. Način pripreme hrane sve češće odražava karakteristike kontinentalne prehrane s akcentom na moderne životne navike (fast food). Na temelju ocjene sadašnje prehrane pučanstva u Hrvatskoj potrebno je razmotriti mogućnosti poboljšanja i unapređenja prehrane te promovirati tradicionalnu mediteransku prehranu kao prototip zdrave prehran

A.  Kaić-Rak

Croatian

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

Vol 2, Broj 6, 7. Travanj 2006.Mediteranska prehrana i zdravljePrehrambene navike, stavovi i znanja o pravilnoj prehranipučanstva na području Splitsko­dalmatinske županije(Dietary habits, attitudes and knowledge of the proper population diet in theSplitsko Dalmatinska County)A. Kaić­Rak, J. Pucarin­Cvetković, K. Antonić Degač, Z. LaidoSvjetska zdravstvena organizacija ŠNZ “Andrija Štampar” Hrvatski zavod za javno zdravstvo SažetakTradicionalna prehrana stanovnika ovog područja temelji se na potrošnji namirnica biljnog porijekla,odnosno  obilježena  je  značajnom  konzumacijom  povrća  i  salata,  leguminoza,  raznolikog  voćauključujući citruse, te proizvode od žitarica. Njihova prehrana sadrži malo crvenog mesa, ali je bogataribom i plodovima mora. Vrlo je važna potrošnja maslinovog ulja. Umjerena je potrošnja peradi i jaja,te mlijeka  i naročito fermentiranih mliječnih prerađevina. Nažalost, ovim istraživanjem utvrđeno jeda se te prehrambene navike polagano mijenjaju. Smanjuje se potrošnja pojedinih namirnica kao štoje maslinovog ulje, a raste potrošnja tzv. crvenog mesa. Način pripreme hrane sve češće odražavakarakteristike kontinentalne prehrane s akcentom na moderne životne navike (fast food). Na temeljuocjene  sadašnje  prehrane  pučanstva  u  Hrvatskoj  potrebno  je  razmotriti  mogućnosti  poboljšanja  iunapređenja  prehrane  te  promovirati  tradicionalnu  mediteransku  prehranu  kao  prototip  zdraveprehraneKljučne riječi: mediteranska prehrana, prehrambene navike, zdravlje1. Uvod Prehrana je značajan čimbenik okoline čiji se utjecaj na zdravlje populacije očituje tijekom čitavogživota pojedinca. Prema podacima World Health Report­a iz 2002. o stanju zdravlja u svijetu, bolestiili  stanja  koja  se  direktno  dovode  u  vezu  s  prehranom  predstavljaju  šest  od  deset    najčešćihpreventabilnih rizika koji uzrokuju 40% od 56 milijuna smrti godišnje u svijetu i gubitka 1/3 ukupnihgodina zdravog života.Iz literature odavno je poznato da je mediteranska prehrana prototip pravilne prehrane. Poznati sunjeni brojni povoljni učinci na zdravlje (1,2). Mediteranska prehrana se dosta razlikuje između pojedinih zemalja mediteranskog bazena, no nekenjene  osnovne  karakteristike  su  zajedničke:  niski  unos  zasićenih  masnih  kiselina,  bogati  unosjednostruko nezasićenih masnih kiselina (oleinske) (3), kompleksnih ugljikohidrata, biljnih vlakana,vitamina  A  i  vitamina  C,  antioksidansa,  fitosterola,  polifenola.  Navedene  prehrambene  tvari  imajuprotektivno djelovanje u prevenciji  srčanih bolesti,  dijabetesa, pretilosti,  nekih  lokalizacija malignihoboljenja,  a  u  novije  vrijeme  se  sve  više  naglašava  i  protektivno  djelovanje  kod  imunološkihporemećaja (4,5).  Prehrambene  navike    našeg  pučanstva  koje  živi  u  priobalnom  području,  tradicionalno  ima  svekarakteristike mediteranske prehrane (6). Tradicionalna prehrana stanovnika ovih područja temelji sena  potrošnji  namirnica  biljnog  porijekla,  obilježena  je  značajnom  konzumacijom  povrća  i  salata,raznolikog voća uključujući citruse, leguminoza, proizvoda od žitarica, a od začina najčešće se korističešnjak i ružmarin, te lovor i kvasina. Njihova prehrana sadrži malo crvenog mesa, ali je zato bogataribom i plodovima mora. Vrlo je važna potrošnja maslinovog ulja. Umjerena je potrošnja peradi i jajate mlijeka  i naročito  fermentiranih mliječnih prerađevina. Krivo  je mišljenje da  je za mediteranskuprehranu karakterističan niski unos energije dobiven iz masti. Mediteranska prehrana ima značajanunos  energije  na  račun  masti,ali  radi  se  o  maslinovom  ulju.  Nadalje,  tisućljećima  je  poznato  dastanovnici ovih krajeva tradicionalno uzgajaju grožđe i imaju naviku konzumirati vino, naročito crnovino – “bevandu”.2. Cilj•Ispitati i evaluirati prehrambene navike stanovništva na području Splitsko­dalmatinske županije•Dati smjernice za unaprjeđenje prehrane•Ukazati na prednosti mediteranske prehrane kao prototipa zdrave prehrane.3. Metode i ispitaniciS ciljem unapređenja zdravlja te naglaskom na preveniranje kardiovaskularnih bolesti promovirajućizdravi način života, u Hrvatskoj je provedeno istraživanje zdravstvenog stanja odraslog stanovništvaHrvatske (Hrvatska zdravstvena anketa­HZA 2003).HZA 2003 obuhvatila  je osobe starije od 18 godina koje žive u vlastitom domaćinstvu. Uzorak  je,prema mjestu prebivališta  ispitanika i prijedlogu Državnog zavoda za statistiku, stratificiran na šestregija s pripadajućim županijama (Istočna, Sjeverna, Središnja, Zapadna  i Južna Hrvatska, te GradZagreb). Ispitivanje je provedeno na ukupnom uzorku od 9 070 ispitanika.Tijekom  provođenja  Hrvatske  zdravstvene  ankete  (HZA  2003)  u    priobalnom  području  Splitsko–dalmatinske županije obuhvaćen je uzorak od 668 odraslih osoba (202 muškaraca i 466 žena). Pričemu  je 11,1 %  ispitanika bilo u dobi od 18­29 godina; 56,6% u dobi od 30­64 godine  i 32,3 %ispitanika  starijih  od  65  godina  .  U  našem  istraživanju  korišteni  su  podaci  koji  se  odnose  naprehrambene  navike  (upitnik  o  potrošnji  namirnica).  Te  navike  su  definirane  učestalošćukonzumacije pojedinih namirnica: svakodnevno, do dva puta tjedno, rijetko  i uopće ne konzumira.Definiranje svih namirnica  je  strogo određeno, a posebice salata  (isključuje se salata od krumpira,francuska salata, te različite salate s majonezom).4. RezultatiPrema  podacima  iz  Prvog  hrvatskog  zdravstvenog  projekta    o  prehrambenim navikama  ispitanika,saznaje se da tek 40,3% stanovnika priobalja svakodnevno troši maslinovo ulje, a 44,2% ispitanikaizjasnilo se da ribu konzumira 2­3 puta tjedno (7). Recentno  istraživanje  o  distribuciji  rizičnih  čimbenika  za  kardiovaskularne  bolesti  što  je  uključilo  iprehrambene navike ispitanika ukazuje na vrlo slične rezultate. Prema dobivenim rezultatima vidljivoje  da  54,5%  ispitanika  redovito  konzumira  doručak,  33,2%  neredovito,  a  12,3%  nema  navikedoručkovati.Analiza učestalosti potrošnje pojedinih skupina namirnica prikazana je u tablicama 1­6. Tablica 1.Učestalost potrošnje različitog povrća (%) Tablica 2.Učestalost konzumiranja voća i prirodnih voćnih sokova (%) Tablica 3.Konzumiranje mlijeka i mliječnih proizvoda s različitim udjelima masnoće (m.m.)  Tablica 4.Učestalost konzumiranja trajnih i polutrajnih suhomesnatih proizvoda     Tablica 5.Učestalost konzumiranja kolača, keksi i drugih slatkiša    Tablica 6.Vrste masnoća koje se upotrebljavaju pri pripremi obroka5. RaspravaTipični  izbor  namirnica  u  priobalnom  području  djelomično  uvjetuje  i  vlastita  proizvodnja  nekihnamirnica (8). Stoga su u skupini lisnatog zelenog povrća najzastupljenije blitva, raštika, špinat, kelj,te rikula i zelena salata. Od svježeg voća najčešće se konzumiraju agrumi, šipak dalmatinski, grožđe,banane  i  smokve.  Svakodnevna  konzumacija  povrća  i  voća  u  skladu  je  s  preporukama  Svjetskezdravstvene organizacije koja preporuča njihov dnevni unos od minimalno  400 grama. Te namirnicebogati su izvori vit. C i B6, karotenoida i drugih prehrambenih tvari s antioksidativnim djelovanjem,folne kiseline, kalcija, magnezija, biljnih vlakana, a osim toga sadrže niske količine masti.  Hipokolesterolemički efekt ovisi o vrsti biljnih vlakana. Vlakna koja nisu topiva u vodi (npr. celuloza izkruha od cjelovitog zrna žitarica)  imaju manji učinak na  razinu kolesterola u plazmi, za  razliku odonih koja su topiva u vodi (pektin, guar gume). Unešena u organizam u znatnijim količinama ovavlakna mogu  imati povoljan učinak na  sniženje kolesterola u krvi. Smatra  se da 5 grama dnevnounešenih, topivih u vodi biljnih vlakana reducira koncentraciju kolesterola za oko 5%. Povrće i voćesadrži oko 1% pektina tako da će pet porcija sigurno osigurati više od 5 g/dan. Dnevne potrebe zaunosom  prehrambenih  vlakana  iznose  27­40  grama  (9).  Nadalje,  namirnicama  bogatim  biljnimsterolima  pripisuje  se  antikarcinogeno,  protuupalno  i  antioksidativno  djelovanje  kao  i  svojstvaprevencije ateroskleroze. Od mesa i peradi, priobalno se najčešće koristi junetina, janjetina i piletina,a  od  ribe  svježa  morska  riba.  Danas  je  poznat  povoljan  alfa­linoleinske  kiseline  EPA  i  DHA  nasmanjenje  triglicerida,  smanjenje  zgrušavanje  krvi,  protuupalno  djelovanje(npr.  kod  artritisa),oksidaciju masti pa čak i ublažavanje depresija. Važnost  tradicionalne  mediteranske  prehrane  se  sve  ističe  u  prevenciji  pretilosti,  suvremenomvodećem javnozdravstvenom problemu kako odraslih tako i djece. Maslinovo ulje sadrži jednostrukonezasićene  masne  kiseline  koje  povoljno  djeluju  na  snižavanje  LDL,  nemaju  učinak  na  HDL  itrigliceride za razliku od prehrane bogate ugljikohidratima.   Razlike u načinu prehrane uvjetovane su znanjem i osobnim stavovima o pravilnoj prehrani, pa takoiz rezultati ispitivanja ukazuju da 13,5 %  osoba ima naviku kupovanja tamnog kruha od integralnogzrna žitarica, dok većina, njih 86,5% uglavnom konzumira pšenični bijeli i polubijeli kruh. Prema istojanketi uočeno je da čak 7, 2 % osoba uvijek dosoljava jelo prije nego što ga proba.6. ZaključakNažalost  zapaža  se  da  se  prehrambene  navike  polagano  mijenjaju..  Opada  potrošnja  pojedinihnamirnica kao npr. maslinovog ulja, a raste potrošnja tzv. crvenog mesa. Način pripreme hrane svečešće odražava karakteristike kontinentalne prehrane s akcentom na moderne životne navike (fastfood). Na  temelju  ocjene  sadašnje  prehrane  pučanstva  u  Hrvatskoj  potrebno  je  razmotriti  mogućnostipoboljšanja i unapređenja prehrane te promovirati tradicionalnu mediteransku prehranu kao prototipzdrave prehrane.Literatura1. Knoops  KTB.  de  Groot  LCPGM.  Kromhout  D.  Perrin  AE.  Moreiras­Varela  O.  Menotti  A.  vanStaveren WA. Mediterranean diet, lifestyle factors, and 10­year mortality in elderly Europeanmen and women­The HALE project. JAMA. 2004;292(12):1433­9.2. World Health Organization, Regional Publications European series, No 96. Food and Health inEurope: a new basis for action WHO. Copenhagen: WHO; 2004.3. Goulet J. Lamarche B. Nadeau G. Lemieux S. Effect of a nutritional intervention promoting theMediterranean food pattern on plasma lipids, lipoproteins and body weight in healthy French­Canadian women. Atherosclerosis 2003; 170(1):115­24.4. World  Health  Organization.  Regional  Office  for  Europe.  Development  of  food  and  nutritionaction  planes  in  countries  of  South  East  Europe.  Report  on  a  Third  workshop  Croatia,  12September 2002.5. Chahoud G. Aude YW. Mehta JL. Dietary recommendations in the prevention and treatment ofcoronary heart disease: Do we have the ideal diet yet? 2004; American Journal of Cardiology.2004; 94(10):1260­7.6. Maver H, Matasović D. Mediterranean diet.  Internacional  Conference  on mediterranean dietand health: abstract book: Brijuni: 2002; 6­7.7. Turek S, Rudan I, Smolej­Narančić N, Szirovicza L,Čubrilo­Turek M, Žerjavić­Hrabak V, et al. Alarge cross­sectional study of health attitudes, konweledge, behaviour and risk in the post­warCroatian population (The first Croatian health project). Coll Atropol. 2001;25:77­96.8. Kaić­Rak A. Changes in dietary habits in Croatia. Internacional Conference on Mediterraneandiet and health:abstract book: Brijuni:2002; 14­5.9. Kaić­Rak  A,  Pucarin­Cvetković  J.  Javnozdravstveno  značenje  prehrane.  U:  Valić  i  sur,  ur.Zdravstvena ekologija. Zagreb: Medicinska naklada; 2001: 146­60.ZahvalaZahvaljujemo voditelju prof. S. Vuletiću  i  čitavom timu koji  su nam omogućili korištenje podatakaHZA 2003, a koja je provedena u okviru Programa sprečavanja kardiovaskularnih bolesti Ministarstvazdravstva i socijalne skrbi Republike Hrvatske.  Recenzirani članak  

Prehrambene navike, stavovi i znanja o pravilnoj prehrani pučanstva na području Splitsko-dalmatinske županije (Dietary habits, attitudes and knowledge of the proper population diet in the Splitsko Dalmatinska County)

Prehrambene navike, stavovi i znanja o pravilnoj prehrani pučanstva na području Splitsko-dalmatinske županije (Dietary habits, attitudes and knowledge of the proper population diet in the Splitsko Dalmatinska County)

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia