Reprodukcija svinja danas predstavlja osetljivo polje delovanja veterinarske službe koje
značajno utiče na profitabilnost svinjarske proizvodnje. Bez obzira na ovu činjenicu, neki
standardni pregledi razređenog semena nerastova kroz duži vremenski period predstavljaju
nezamenljiv način kontrole kvaliteta dobijenog ejakulata. Cito-morfološki pregled izvodi se u
svrhu procene učestalosti pojavljivanja abnormalno građenih spermatozoida. Citoplazmaske kapi
javljaju se na srednjem delu spermatozoida, a po mestu lokacije, dele se na proksimalne i distalne.
Distalne citoplazmatske kapi ukazuju na nezrelost spermatozoida, rano uvođenje mladih
nerastova u reproduktivnu eksploataciju, prekomerno iskorišćavanje priplodnjaka ili pak
posledično pojavljivanje ovakvih spermatozoida kao odgovor na ambijentalne oscilacije ili druge
zdravstvene probleme vezane za nerasta. Ovaj rad predstavlja istraživanje koje je sprovedeno na
nerastovima (n=30), durok i landras rasne pripadnosti. Eksperimentalna grupa životinja dobijala
je peroralno zajedno sa kompletnom smešom za ishranu, dodatak preparata sa antioksidativnim
potencijalom. Za potrebe bojenja spermatozoida korišćena je modifikovana metoda ‚‚u jednom
koraku” (Mortimer, 1994; Jovičin i sar., 2012). Primena dvofaktorske ANOVE za ponovljena
merenja pokazala je da nema statistički značajne razlike između kontrolne i eksperimentalne
grupe nerastova u nalazima citoplazmatskih kapi spermatozoida (%) (F(7, 112)= 1,65, p= 0,13) u
odabranim vremenskim tačkama. Iako nije zabeležena statistički značajna razlika, ovakav
rezultat, odnosno konstanta u broju ovakvih spermatozoida nerastova označava i ujednačenost
uslova pod kojim je ekseriment sproveden.Zbornik radov
