У раду се реконструише концепт НАРОД на основу анализе материјала из релевантних
речника српског (српскохрватског) језика у складу са методолошким основама
лублинске етнолингвистичке школе.1 У уводу је дат преглед одабраних радова који се
баве терминолошким и теоријским аспектима појмова НАРОД, НАЦИЈА и ДРЖАВА, као
основним друштвено-политичким категоријама, са циљем упоређивања наивне језичке
слике ових појмова са њиховим конципирањем у свременим антрополошким,
социолошким и политичким приступима. У главном делу рада анализиран је
системски језички материјал из свих релевантних речника српског (српскохрватског)
језика, повезан са основном лексемом народ, којом се именује концепт, њеним
синонимима, хиперонимима, кохипонимима, семантичким и творбеним дериватима,
атрибутима и устаљеним спојевима. Утврђено је да се у речничким дефиницијама
сема ‘заједницаʼ (људи) јавља као надређени појам (хипероним) за овај концепт.
Реконструисан је његов садржај, језичка/наивна слика овог појма, са истицањем
његових релевантних аспеката (биолошких/генетских, друштвених/политичких
/економских, физичких) и указано на основне вредности, које су у српском језику
углавном позитивне
