Petrović, Radmila

Slovene

ZRC SAZU Publishing (Znanstvenoraziskovalni center - Slovenske akademije znanosti in umetnosti)

Radmila Petrovič Narodna muzika Šumadije(U spomen dr. Valensa Voduška)Brojna i detaljna proučavanja o naseljim a i poreklu stanovništva svih predeonih celina Sumadije, jasno su ukazala da u proučavanju narodne m u­zike u toj centralnoj srpskoj etnogeografskoj oblasti ne smemo zanem ariti n jenu etničku prošlost i migracionu dinam iku. Naša ispitivanja obuhvatila su pojedine punktove m anjih oblasti: Gruže, Lepenice, K ragujevačke Jase- nice, Kačera i Rudnika, koje sve ulaze u sastav Sumadije.Za ovo saopštenje koristili smo naša proučavanja narodne m uzike na ovim terenim a uglavnom sedamdesetih godina, jedno ran ije  iz 1959. god. na Rudniku, i m onografsku etnološku lite ra tu ru  koja takodje donosi podatke o narodnoj muzici, m ada oskudne.Iako je  jedan od najm ladjih kazivača rodjen 1948. god., večina je  p ri­padala srednjim  i starijim  generacijama, m edju kojim a je sigurno najsta- riji pevač bio Miloš Erič rodjen 1884.Posm atran u sklopu čitavog kulturnog konteksta, repertoar vokalne na­rodne muzike Sum adije ne pokazuje neke svojstvene karakteristike u po- redjenju sa ostalim srpskim  krajevim a koji je okružuju. Narodna pesma je bila povezana uz sve vrste kolektivnih poljskih m obinskih radova, kao što su kopanje, košenje, žetva, berba i dr. Ona je bila i sastavni deo kolektivnih domačih radova, kao na prim er komišanje, pečenje rakije, prelo ili sedeljka, a takodje i neodvojivi deo porodičnih i seoskih svetkovina obrednog karak- tera. Od svih u prošlosti brojnih obreda, sačuvala se svuda slava kao poro- dični obred i svadba kao obred šire porodice i veče društvene grupe. Može se prim etiti da je  svadba dobila i dosta inovantnih osobina. Ona je s jedne strane sačuvala stare  tradicionalne običaje pračene svatovskim (u mladože- njinoj kuči) ili svadbačkim (u nevestinoj kuči) pesama, a s druge uključila u proces zabave iznajm ljeni narodni orkestar sa pevačem-zabavljačem i nje­R adm ila Petrovičgovim novim repertoarom . Slično se dešava i kad se proslavlja rodjenje deteta ili kad se isprača mladi reg ru t v vojsku.Ostali obredi koji se samo pamte, a u svom su sastavu imali funk­cionalno uzglobljenu pesmu, mogu samo da se pomenu kao na prim er: ko- m endije o Beloj Nedelji, Jerem ijin-dan, Lile na Petrov-dan, i neki tragovi Lazarica u krajevim a bliže Moravi.Ovim smo ukratko  obuhvatili p itan je šta  se peva u Sum adiji i u kojim prilikam a, je r narodne pesme odnosno m elodije prem a tim  prilikam a im aju svoje nazive koji im odredjuju mesto i vrem e izvodjenja. Po kazivanju Su- m adinaca pesme su kopačke, kosačke, čobanske, žetelačke, na komišanju, prelske ili sedeljačke, odnosno slavske, svatovske, svadbačke, gozbinske ili uz sovre, itd. Ovako odredjeno mesto i vrem e izvodjenja očigledno ukazuje na duboko sitemsku organiziranost i povezanost života, rada in m uzike u Su- madiji.P itan je kako se u Sum adiji pevalo ili kako se još uvek peva ima dva vida odgovora. Prvi koji spada u društvene norm e muzičkog ponašanja, deli pesme na momačke i devojačke, ili m uške i ženske, što ukazuje da zajednič- kog pevanja u prošlosti nije bilo. To se takodje odnosi i na broj učesnika u izvodjenju pesme, koji je  bio tradicionalno odredjen, i u zavisnosti od vrste pesme, da li je ženska ili muška, odnosno na koji se način izvodi. Tri pevačice predstavljale su m inim alnu skupinu za dobro izvodjenje u peva- nju »na glas«; pet do sedam bilo ženskih ili muških pevača bili su opti­malni brojevi pevačke skupine za m aksim alno estetsko narodno shvatanje u pevanju »na bas«. Pojava zajedničkog mešovitog pevanja predstavlja m u- zičku inovaciju našeg sadašnjeg vremena.Drugi, muzički vid tum ačenja kako se peva u Sumadiji, ukazuje na dva hronološki različita sloja vokalne muzike. Prvi, stari ji, kako sami kazivači ističu, naziva se »na glas«, a drugi, noviji »na bas« ili »basiranje«.Prvi pom enuti muzički sloj u celoj Sum adiji nosi jedinstven naziv »na glas« pevanje. On se najčešče izvodi napolju na otvorenom prostoru i peva se snažnim  glasom. Muzički, m edjutim , ovaj svuda istoim eni način pevanja ima u Sum adiji dva različita stilska opredeljenja, i deli je na dve oblasti. Na Rudniku, u Kačeru, Gruži, Takovu i Jasenici preovladava sekundni dvoglas, kakav je poznat u zapadnoj i jugo-zapadnoj Srbiji. Istočni deo i predeli bliže Velikoj Moravi poznaju takodje term in »na glas«, ali ga izvode jednoglasno.Drugi sloj pevanja, m ladji po nastanku, ali mnogo popularniji i raspro- stranjeni, naziva se u narodu »basiranje«. Ovaj se dvoglas zasniva na te r­cama i eventualno prolaznim  sekundam a, ali karakterističnu harm onsku vrednost ima čista kvinta u polukadenci a naročito u kadenci kao završni dvoglas. Medjutim, iduči na severo-istok prem a Velikoj Moravi, u nekim selima zapazili smo specifična obeležja dvoglasnog pevanja »na bas«. U njem u se ravnopravno pojavljaju i harm onska sekunda i kvinta u kaden­cama napeva. Sekunda izmedju dva glasa je  na kra ju  i ima završnu funk- ciju sa vrlo ubedljivim  trajanjem . Predzavršnu funkciju ima kvinta m anjeg trajan ja , ali se pojavljuje i u polukadenci. Tako se tu  možda sačuvao jedan sloj u procesu razvitka narodnog pevanja »na bas«, izražavajuči s tarije  na­rodno shvatanje o kadencijalnoj vrednosti sekunde u dvoglasnom napevu.Instrum entalna m uzika današnje Sum adije pretrpela je  takodje veoma velike prom ene i u svom repertoaru  a posebno u muzičkom instrum entari- jum u. Svirala ili svirajka, dudak i gajde bili su široko rasprostran jen i i po­pularni narodni muzički instrum enti koji su najviše služili kao p ra tn ja  narodnim  igrama. G ajdaške svirke više nema, a samo se pam te po negde imena nekih starih  gajdaša. Dudak se sada najčešče koristi za estradno164N arodna m uzika Šum adijepredstavljanje izvornih narodnih grupa. Svirala je  m edjutim , sačuvala svoju egzistenciju prilagodjavajuči svoje štim ovanje savrem enijim  muzičkim in- strum entim a, naročito harmonici, pa je našla svoje mesto u sastavim a na­rodnih orkestara.Guslarska praksa je u prošlosti bila veoma živa i popularna. S tarija m onografska gradja i lite ra tu ra  beleže veliki broj imena guslara, ali i tada več starijih  ljudi. U sadašnjim  istraživanjim a narod je  samo zapam tio da ih je  nekada bilo vrlo mnogo i da sabori, skupovi ili slave nisu mogli da se zamisle brez guslarskog pevanja. Nekoliko živih starih  guslara sada samo potvrdjuju  da ta  tradicija definitivno nestaje.Instrum entalni sastavi su i ran ije  bili poznati u Sumadiji, naročito vio­line, poznatije pod nazivom čemane, tri do četiri uz bubanj, a n ije bila retka pojava tam bure, odnosno prim  tam burice u sastavu sa violinama, naročito u krajevim a Pomoravlja. Verovatno je M oravskim putem  došla iz Vojvo­dine u Sum adiju i Pomoravje. Ovakvih sastava ima još (selo Nadrlje), ali su vrlo retki. Današnja Sum adija voli harm oniku: uz nju se peva, uz nju se igra, uz nju se žene i udaju, rad ja ju  i p ra te  u vojsku, i slave sve svet- kovine, kako porodične tako i šire seoske zajednice.Prateči pojave starijeg sekundnog dvoglasä s jedne strane, i jedno- glasnog pevanja s druge, nameče se zaključak da je  Sum adija jedna velika prelazna oblast u kojoj su se ukrštale i ukrstile  muzička praksa dinarske tradicije i muzička trad ic ija  južne i istočne Srbije. Očigledno različite po poreklu i koncepciji, ove dve muzičke prakse stvorile su novi sloj i mu- zički repertoar koji su se u istorijskom  procesu razvitka dalje prelivali i u druge krajeve u krug oko Šumadije, i po celoj Srbiji. Tako su šum adijske muzičke sinteze u narodnim  pesmama i m elodijama prevazišle lokalne i zavičajne muzičke osobine i dobile kvalitet muzičkog identiteta Srbije.U m noštvu ekonom sko-društvenih i ku ltu rn ih  prom ena koje su zahva- tile Šum adiju posle ovog rata , u narodnoj muzici možemo da pratim o sle­deče promene:a) redukciju tradicionalnih funkcija narodnih pesama vezanih za pa- triarhalnu  kulturu ,b) redukciju tradicionalnog muzičkog repertoara i posebno redukciju tradicionalnih muzičkih instrum enata,c) pojavu estrade kao nove društveno-kulturne funkcije koja prerad- ju je  sve što je tradicionalno, a i o tvara puteve novom stvaralaštvu, novoj narodnoj pesmi, instrum entalnim  kompozicijama i novim koreografskim  izražavanjim a.Možda je proces inovacije uvek bio prisutan m edju ljudim a, a prirodna selekcija vremenom činila svoje.Literatura  i izvori1. A utor ovoga rada  vršila  je  terenska istraživan ja  i sn im an ja narodne m u­zike Š um adije i P om oravlja  godine 1959, 1976, 1979, 1982, 1983.2. P e ta r Z. Petrovič, Ž ivot i običaji narodni u Gruži, SAN, S rpski etnografski zbornik, knj. LVIII, Beograd 1948, 361—415 (Zabave i pevanje).3. Je rem ija  Pavlovič, Život i običaji naroda u K ragujevačkoj Jasenici, Srpski e tnografski zbornik, knj. X X II, Beograd 1921.4. Je rem ija  Pavlovič, K ačer i Kačerci, Beograd 1928.5. Je rem ija  Pavlovič Jeseničanka, E tnografska biblioteka, br. 3, Beograd 1930.,M uzičke p rim ere  zapisala m r A na Matovič.165R adm ila PetrovičPovzetekLJUDSKA GLASBA SUM ADIJEAvtorica opira svoja izvajan ja  v glavnem  na terenska raziskovanja v 70. le tih  tega sto letja  in  ugotavlja, da vokalna ljudska glasba Sum adije ne kaže kakšnih  posebnosti v p rim eri s sosednjim i območji. L judske pesm i so tudi tu sprem ljale  razna skupinska dela na polju  in v hiši pa družinske in  vaške slav­nosti, zlasti slavo  in  svatbo. Na svatbi so se sicer še ohran ile  nekatere  trad icio ­nalne šege z značilnim i pesm im i, vendar se je  za rad i zabave že prid ruž il »na­rodni orkester« s pevcem. K oledarskih  šeg z obrednim i pesm im i se lju d je  še spo­m injajo, izvajajo  pa jih  ne več. Za vse vrste  pesmi obsta ja jo  posebni ljudski izrazi.G lede načina p e tja  ugotav lja  avtorica, da so v preteklosti peli m oški po­sebej, ženske posebej. Po izročilu so m orale biti za petje  na glas najm an j tri pevke, za pe tje  na bas pa pet do sedem  pevcev ali pevk. P etje  na glas je  starejše, na zahodu Sum adije dvoglasno v sekundah, na vzhodu enoglasno. Basiranje  je  dvoglasno v te rcah  z značilno kv in to  v kadenci. Na severovzhodu pa se v petju  na bas po jav lja  v kadenci tako  harm onska sekunda kakor kvinta.In strum en ta lna  glasba Sum adije je  doživela velike sprem em be. Nekoč so b ila od glasbil najbolj p rilju b ljen a  in razširjena  svirala  ali svirajka , duduk  in gajde. Bila so v rab i zlasti za plesno sprem ljavo. Gajd  zdaj ni več, duduk  upo­rab lja jo  največ plesne skupine za svoje odrske nastope; ohran ila  se je  svirala, vendar zdaj drugače uglašena, tako da se m ore p rid ruž iti in štrum entom  »narod­nih orkestrov« in zlasti harm oniki.G uslarsko izročilo, ki je  bilo v preteklosti zelo živo, je  docela propadlo. L jud je  se sam o spom injajo  m nogih guslarjev  te r  vedo, da brez n jih  nekdaj ni bilo ne sabora ne slave. D anes v  Sum adiji p rev ladu je  harm onika, nekoč pa so igrali na čem ene  (violino), tr i do š tiri skupaj z bobnom  ali s tam buricam i.Sumadija se torej kaže kot prehodno ozemlje, v čigar ljudski glasbi se je dinarsko izročilo prepletlo z izročilom južne in vzhodne Srbije. Iz tega je na­stala nova plast, ta novi glasbeni repertoar pa se je širil na sosednja območja in po vsej Srbiji.(Prevod Z. Kum er)Br. 1 Sekundn i dvoglas, žetelečka pesm a na dugački glas. P evaju  tri žene, jedna vodi, a dve prate . Peva se na n jiv i uveče kad treb a  da se p rek ine rad.e  —    —  i v e n , z a  g o  — ru  — i$$ : .J U ..:.Sunce zad je za neven, za goru. (više teksta nema)166N arodna m uzika Šum adijeBr. 2 Sekundn i dvoglas, svatovska pesm a po putu, kad se ide po devojku. P evaju  4 žene (endje), jedna počinje a ostale se p rid ružu ju  i prate.Bare, KrncJ - 100 J. 92mN a r e d , n a  r e d , ki -  c e  —  —  n i —  sv ai88t o  -  v i, ki — c e  —  — m s v a  —  —  to  -  v iNa red, na red, kičeni svatovi, Da vidim o ko je  djuveglija.K ad sm o ju tros n a  polasku bili, M olila m e djuveglina m ajka:— Rano id ’te, rano  se vratite , Rano m eni sna’u dovedite!Br. 3 Jednoglasje, svatovska po putu, kad se nosi ruba (devojačka sprem a) uoči svadbe. P evaju  dve grupe po dve devojke. D ruga grupa ponovi stih  koji je  otpe- vala p rva grupa.126$ mBatočm a kod SvetozarevaKo ja g o  -  r a g o  — vomm o ,sBm o  — j« . r a z  -  g o vo  —  — raK oja gora razgovora nem a,P rod je  Pavle, pa je  razgovara:— Pavle, brale, da 1’ te  bole rane?— Da ne bole n e  b' se rane  zvale.167R adm ila PetrovičBr. 4 Dvoglasno pevanje na bas sa sekundom  na kraju. Izvodi 5 žena, jedna vodi a ostale prate. Pesm a je  kopačka.J =112 : 106 100 C erovac kod K ragujevcaP oirri J  J ni J -JÜ ---------v  '°  *  '  ^—  ------- —  voj ------- ke,s ,r (- M4 gap o - r a  -  n i — l e ,  oj— 0 o-----  o ------- J J J J -J a a r•  ^P oran ile  G ružanke devojke, P okraj Gruže da naberu  ruže, P okraj Save da naberu  trave.Br. 5 Dvoglasno pevanje na bas sa kv in to m  na kraju. Pesm a je  čobanska. Izvode 6 žena, jedna vodi a ostale p rate .■ Topcnica kod K ragujevca1=84 J =52c eČuvam  ovce u livadi sam a, Nikog nem a od naših  čobana, Sam o Rade, što kosi livade. Rade kosi, a  ja  kupim  seno, Niko ne zna da se mi volemo.168

Narodna muzika Šumadije: (U spomen dr. Valensa Voduška)

https://ojs.zrc-sazu.si/traditiones/article/download/12129/11282

Narodna muzika Šumadije: (U spomen dr. Valensa Voduška)

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

ZRC SAZU Publishing (Znanstvenoraziskovalni center - Slovenske akademije znanosti in umetnosti)