Sve veća potreba čovečanstva za energijom u svakom aspektu života, donela je, pored izuzetno brzog napretka tehničke civilizacije, a samim tim i uslova života ljudi i niz teškoća. Do sada najčešće korišćena fosilna goriva dovodila su, a i sada dovode do veoma velike degradacije
životne sredine, što uz činjenicu da spadaju u neobnovljive izvore energije i da su dostupne količine ove vrste goriva ograničene, predstavlja glavne nedostatke. Iz tog razloga održivi razvoj i prelazak na obnovljive izvore energije su jedina moguća dugoročna perspektiva. Fotonaponska (PV) konverzija
sunčeve energije u tom pogledu predstavlja jednu od najsavremenijih tehnologija koja omogućava
primenu PV sistema za različite namene. Meñutim, kao i drugi izvori energije i PV konverzija ima
odreñena ograničenja koja se u prvom redu odnose na relativno nisku efikasnost PV modula.
Poslednjih godina, u svetskim razmerama, postoji uočljivo povećanje ulaganja u istraživanja i razvoj fotonaponske konverzije, kako bi se što jeftinije i efikasnije proizvodile PV komponente i time bitno povećala njihova primena. U ovom radu prikazane su neke mogućnosti povećanja efikasnosti PV sistema, kako sa stanovišta klasičnih (poluprovodničkih) modula i panela, tako i upotrebe novih materijala
