Осврнувши се око себе, одговоран човек, се све више осећа обесхрабрен
чињеницом да многе врсте полако нестају а станишта се уништавају. У том
процесу шумско дрвеће неминовно страда, губе се не само појединачни гени или
генски комплекси него и читаве врсте. Могуће је и неопходно осетити изазов у
тражењу начина да се заустави уништавање!
Спроведена истраживања обављена су у заштићеном подручју „Велико
ратно острво“ у циљу конзервације и усмереног коришћења преосталог генофонда
црне тополе која овде спада у групу ретких и угрожених врста, са учешћем у
запремини од 5,4% и запреминском прирасту од 7,0%. Јавља се фрагментарно, са
свега 907 евидентираних стабала, без могућности природног обнављања и
тенденцијом ишчезавања са овог простора. Као основа за дефинисање мера
конзервације обављена је процена генетичке варијабилности на нивоу тест стабала
репрезената популације. Анализа морфолошких карактеристика листова показује
да унутар истраживане популације постоји значајна варијабилност, за свих седам
анализираних својстава. Анализом 11 микросателитских локуса укупно је
утврђено 110 алела, просечно 10 алела по сваком локусу. Просечан број
ефективних алела (Ne) по сваком локусу био је 6,506. Утврђена хетерозиготност
(Ho = 0,702; He = 0,822) у истраживаној популацији указује на велику
унутарпопулациону варијабилност. У циљу in situ конзервације дефинисана су три
конзервациона станишта укупне површине 56 ha и 99 ar (конзервационо станиште
А површине 27 ha и 90 ar; конзервационо станиште B површине 7 ha и 84 ar и
конзервационо станиште C површине 21 ha 25 ar) и идентификоване нове
потенцијалне површине погодне за природно подмлађивање укупне површине 16
ha и 50 ar. Ex situ конзервација црне тополе спроведена је оснивањем: клонског
архива у расаднику Мишљеновац, чиме је постављена основа за очување дела
генофонда и контролисану производњу квалификованог репродуктивног
материјала; теста потомства у расаднику у коме је тестиран генетски потенцијал
материнских стабала и пољске банке гена на подручју Великог ратног острва.
Спроведене активности доприносе конзервацији расположивог генофонда црне
тополе, повећању шумовитости овог подручја и биолошкој стабилности шумских
екосистема Великог ратног острва. Обновљене или сачуване састојине црне
тополе представљају важан прилог у очувању сложених екосистема плавних
шума.Looking around, a responsible man feels increasingly discouraged by the fact
that many species are disappearing and habitats are being destroyed. In this process,
forest trees will inevitably suffer as not only are individual genes or gene complexes lost
but also entire species. It is possible and necessary to feel the challenge of searching for
ways to stop that destruction!
This study was conducted in the protected area „Great War Island“ in the aim of
conservation and sustainable utilization of the remaining gene pool of black poplar
which here falls into the category of rare and endangered species, with a 5.4% share in
the volume and 7.0 % share in the volume increment. It appears in fragments with only
907 registered trees without the possibility of natural regeneration and the tendency of
disappearing from this area. An assessment of genetic variability was carried out at the
level of test trees as population representatives serving as the basis for defining
conservation measures. An analysis of the morphological characteristics of leaves shows
that there is significant variability within the studied population, for all seven analyzed
characteristics. An analysis of 11 microsatellite loci revealed a total of 110 alleles, i.e.
on average 10 alleles at each locus. The average number of effective alleles (Ne) at each
locus was 6,506. The established heterozygosity (Ho = 0.702; He = 0.822) in the studied
population indicates a large interpopulation variability. In the aim of in situ
conservation, three conservation sites were defined with a total area of 56 ha and 99 ar
(conservation site A with an area of 27 ha and 90 ar; conservation site B with an area of
7 ha and 84 ar and conservation site C with an area of 21 ha 25 ar) and new potential
areas suitable for natural regeneration with a total area of 16 ha and 50 ar were
identified. The ex situ conservation of black poplar was conducted by establishing: a
clonal archive in the Mišljenovac nursery, thus setting the basis for the conservation of
one part of the gene pool and controlled production of qualified reproductive material; a
progeny test in the nursery in which the genetic potentials of the mother trees and field
genebank in the area of Great War Island. The conducted activities contribute to the
conservation of the available gene pool of black poplar, increasing the forest cover of
the area and the biological stability of forest ecosystems of Great War Island.
Regenerated or preserved stands of black poplar are an important contribution to the
preservation of complex ecosystems of floodplain forests
