Предмет истраживања, модерни роман Човек без својстава (Чбс) аустријског
писца Роберта Музила (1881-1942), анализиран је са аспекта поља сензитивне
мистике која је препозната као окосница света дела и ауторове теоријске мисли,
изнете кроз есеје. Последњи се могу сматрати колевком поетолошке парадигме
самог аутора отелотворене романом. Шира анализа је показала да је научно
проучавање концепта другачијег станња донекле занемаривало његову осећајну
структуру, која се показује као комплексан суоднос Ја и Света. Један од закључака
истраживања, који се тиче интерпретативних могућности у оквиру самог дела, јесте
истицање Музиловог другачијег стања као мистичног осећања света.
Поред анализе осећајног слоја другачијег стања, – које је смештено у домен
ирациоидног код Музила и преко којега се конституише поетика ноеодређености,
заснована на ”неодређеном осећању” као синониму за ”другачије осећање”, –
анализи су подвргнуте и импликације које овај концепт аутора има по читања
поетских, естетских и етичких ставова изнетих делом....The subject of our research, (which is) the modernist novel ‘The Man Without Qualities’
by the Austrian writer Robert Musil (1881-1942) was examined against the background
of the definition of the mystical. The mystical represents the backbone of the narrated
world and of the author’s theoretical considerations spread throughout his essays, which
could be viewed as the cradle of the poetical paradigm found within the novel. A broader,
previously conducted analysis has shown that the research literature largely ignored the
concept of the other state regarding its emotional structure, which emerges as a complex
I–world relation. One of the study’s main conclusions is that the other state may be
interpreted as a mystical world feeling i.e. Weltgefühl. Musil places the other state in the
domain of the irratioïd, whereby this study takes into account its implications for the
poetic, aesthetic and ethical readings of the novel’s text. In addition to the
aforementioned, the study tracks the fate of the phrase invisible principle as an element
of the novel’s intrinsic mystical paradigm. The term invisible principle is an intertextual
borrowing that Musil acquired from Maeterlinck through whom Neo-Platonic ideas are
introduced to the narrative flow, deepening the mystical dimension of the novel.
Conceived in the spirit of the Plotinian scriptures, the invisible principle is considered in
this study as a mystical principle enabling the vision of the One or the First Principle
(ancient Greek ἀρχή). The same can also be interpreted as the principle of wisdom, or one
of judgment in matters regarding mind and soul. Specifically, in Musil, it’s observed to
be a founding moral principle of human action, which one can mystically trace in the
other state...
