Prvi svetski rat se smatra prelomnim događajem XX veka i periodom koji je označio kraj jedne faze moderne svetske istorije i najavio početak naredne. Kada se na globalnom planu analizira geopolitička, ekonomska, društvena i umetnička situacija pre i nakon završetka sukoba, jasno je da su u pitanju dve potpuno drugačije slike sveta koje su se, očekivano, reflektovale i na stanje svesti ljudi koji su preživeli taj period. Shodno tome, komparativna analiza predratne i poratne književnosti objašnjava kako su pisci doživeli taj trusni period i u kom kontekstu se njihovo osećanje stvarnosti i umetnosti menja tokom ratnih godina. Kao taoci slučaja u kojem su se našli, različiti pisci manifestuju različita ponašanja na osnovu iskustava koje nose iz rata. Književno stvaralaštvo inspirisano ratom mora se povezati sa biografijom pisaca, učešćem ili neučešćem u sukobima i snalaženjem u poratnom svetu, ali i sa njihovim poetičkim načelima, opusom i odnosom prema poziciji umetnika i umetnosti uopšte. Srpski i angloamerički pisci obezbeđuju potrebnu širinu da se uvidi sveobuhvatnost književnosti o Prvom svetskom ratu jer su među njima direktni učesnici sukoba, oni koji su rat preživali daleko od fronta, pisci ratnih putopisa i memoara, kao i spisateljice koje su u ratu imale specifičnu ulogu, dok su njihova iskustva dovoljno sadržajna i obimna da predstave sve aspekte rata. Sa druge strane, među njima postoje određena razdvajanja uslovljena istorijskim prilikama i, kako se istraživanje zasniva na analizi biografskog predloška, bitno je pronaći i objasniti različita ratna iskustva, zbog čega se pripadnici srpske, engleske i američke književnosti nameću kao adekvatan izbor usled tri različite pozicije svojih zemalja pre i tokom rata. Autori koje obrađuje disertacija su Miloš Crnjanski, Stanislav Krakov, Dušan Vasiljev, Dragiša Vasić, Rastko Petrović, Isidora Sekulić, Ernest Hemingvej, Vilijam Fokner, Virdžinija Vulf, Rebeka Vest, Džon Dos Pasos i Ford Madoks Ford
