Предмет рада представља утврђивање односа два института - кондикције
и правно неоснованог обогаћења. Иако су настали у различитим периодима
(кондикција је настала у антици док је правно неосновано обогаћење као посебан
правни институт настао у XIX веку) оба института представљају правно
уобличавање и конкретизацију исте идеје која се састоји у забрани неоснованог
стицања на туђ рачун коју је формулисао римски правник Помпоније (D.12.6.14:
Natura aequum est neminem cum alterius detrimento fieri locupletiorem – По природи,
правично је да се нико не обогати на штету другога).
Поред кондикције, велики утицај на стварање савременог института
правно неоснованог обогаћења имала је и верзиона тужба (actio de in rem verso)
чији битан елемент представља остварена корист на туђ рачун. У оној мери у којој
је то потребно за расветљавање института правно неоснованог обогаћења, наше
истраживање усмерено је и на утврђивање утицаја који је верзиона тужба имала
на његов настанак.
Развој правних установа одвија се не само кроз практичну примену већ и
кроз узимање у обзир упоредноправних решења. Отуда је део рада посвећен
иностраним прописима у материји правно неоснованог обогаћења (француском,
италијанском, аустријском, немачком и англосаксонском праву). С обзиром да
Закон о облигационим односима у чл. 210-219 прописује институт правно
неоснованог обогаћења под називом „стицање без основа“, наше истраживање
усмерено је и на анализу домаћих решења и њихове примене у судској пракси.
Циљ рада представља установљење сличности и разлика између
кондикционе и одговорности за обогаћење. Одговор на ово питање може бити
полазиште будућих разматрања на који начин треба уредити материју правно
неоснованог обогаћења у српском праву како би се у пракси санкционисао што
већи број случајева неоснованог стицања на туђ рачун.The thesis aims at determining the relationship between two civil law institutes
– Condiction and Unjust Enrichment. The understanding of this relation is not only
important from the legal history point of view, but also as a starting point for further
research and regulation of the institute in contemporary Serbian law.
Although emerged in different periods (Condiction emerged in antiquity, while
the Unjust Enrichment emerged in the ninetееnth century), both institutes represent
juristic expression and formulation of the same idea – prohibition of ungrounded
enrichment on detriment of another that has been formulated by the Roman jurist
Pompоnius (D.12.6.14: Natura aequum est neminem cum alterius detrimento fieri
locupletiorem – According to the laws of nature, it is just that no one should be
enriched by the detriment of another).
Along with Condiction, the emergence of the contemporary institute of Unjust
Enrichment was greatly influenced by Аction De In Rem Verso, the important element
of which is enrichment gained on the detriment of another. Where necessary for better
understanding of Unjust Enrichment, the research has been focused also on the
determination of influences that Аction De In Rem Verso had to the emergence of
Unjust Enrichment.
Legal institutes develop not only through application, but also take into account
the comparative legal experience. Hence, part of the thesis is dedicated to cross border
regulations of the matter (French, Italian, Austrian, German and Anglo-Saxon law).
Taking into account that Law on Contracts and Torts prescribes unjust enrichment in
Articles 210 to 219, our research is also focused on domestic regulations and their
application in court practice.
The following methods have been applied: historical, sociological, normative
and comparative
