Докторска дисертација под насловом Музеј Томе Росандића у Београду бави се свим
аспектима овог музеја, полазећи од тезе да се ради о веома специфичном и јединственом
примеру куће уметника која је претворена у музеј.
Разматра се историјски развој кућа уметника, својеврсних храмова сопства и тоталних
уметничких дела, које прерастају у музеје. Открива се музеализација приватног живота, у овом
случају уметника кроз његов дом, приватни простор који је он користио и тестаментом
оставио граду Београду.
Дисертација је подељена у три основна поглавља која имају за циљ да тумаче простор,
уметничка дела и предмете који су сачувани, чиме консеквентно тумаче рад и живот уметника
и биографију обликују кроз биографски, уметнички и музеолошки део.
Тако, прво поглавље Кућа прати развој уметника, његово младалачко трагање за
уметничким исказом и приватним простором, жену у његовом атељеу, настајање идеје о кући
све до њене реализације.
Друго поглавље Атеље у кратком осврту се бави уметничком делима Томе Росандића,
наглашавајући поред маузолеја за породицу Петриновић, његова два значајна дела Играли се
коњи врани и Ecce homo, која чине уједно и засебна поглавља. Овај део се симболично завршава
са Ecce homo, представљајући кроз скулптуру, која заузима централно место на уласку у Музеј,
самог вајара и његову личност, његов однос према друштвеним и историјским збивањима,
сумирајући награде и признања која су уследила после Другог светског рата.
Треће поглавље Музеј бави се свим специфичностима које овај музеј чине ретким и
уникатним. Део је посвећен легатима у Србији, уз кратак преглед регулативе како би се
осветлио овај вид остављања културног блага. Кроз примере сличних музеја у региону и свету,
пружена је могућност компаративне анализе са Музејом Томе Росандића. Поглавље на крају
садржи основе за ревитализацију овог драгоценог музеја.The Doctoral Dissertation entitled Toma Rosandic`s Museum in Belgrade deals with all aspects of
the museum, starting from the assumption of higly genuine and unique example of an artist`s home
that was transformed into a museum.
The thesis deals with the historical development of the artist`s home as a temple of sorts
built to celebrate the selfdom and total works of art growing into museums. The musealisation of a
private life is revelaed - the artist`s private life through his home - a private space that he used and
endowed to the City of Belgrade in his last will.
The thesis is divided into three main sections, aiming to interpret space, works of art and
objects that have been preserved, which consistently interpret the artist`s work and life, shaping his
biography through biographical, artistic and museological sections.
Thus, the first chapter named House follows the artist`s development, his youthful quest for
artistic statements and private space, the place of women in his studio, as well as bringing forth the
idea of a house until its realization.
The second chapter Atelier deals in short with the artistic work of Toma Rosandic,
highlighting, among others, the Petrinovic Family Mausoleum, his major composition Black horses play,
and Ecce Homo, included in separate chapters. This section symbolically ends with Ecce Homo
sculpture, representing the sculptor himself, his personality, his attitude towards the social and
historical events, summarizing all his awards and accolades that followed after the Second World
War; occupying a central position at the entrance of the Museum.
The third chapter Museum deals with all the details that make this Museum so rare and
unique. A part of this chapter is dedicated to bequests in Serbia, along with a brief overview of the
regulations in this filed in order to shed some light on the aspect of cultural heritage bequething.
Through examples of similar museums in the region and world as well, the comparative analysis od
those and the Rosandic`s museum has been given. This chapter concludes with principles for the
revitalization of this invaluable museum
