Selo Krivajica prostire se sa obe strane lokalnog puta Loznica-Valjevo, dok je sam lokalitet
Tumuli kod mosta na Krivajici smešten nešto južnije, prema varošici Zavlaci, sa leve strane lokalnog
puta, kod samog mosta na reci Krivajici (sl. 1). Lokalitet se nalazi na padini koja se prema
istoku blago spušta prema reci Jadar, a koja ujedno i predstavlja njegovu istočnu i severnu granicu.
Južnu granicu čini Krivajica, dok je
prema zapadu danas nalazište veštački
ograničeno lokalnim putem Loznica-
Valjevo sa čije se druge strane sada ne
primećuju nikakvi ostaci praistorijskih
humki

Bankoff, Arthur H.

Bulatović, Aleksandar

Filipović, Vojislav

Gligorić, Rada

Mason, Andrea

Mladenović, Ognjen

Powell, Wayne

Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)

Arheološki institut ArheologijA u Srbijiprojekti Arheološkog instituta u 2016. godiniUredniciIvan BugarskiNadežda Gavrilović VitasVojislav FilipovićBeograd 2018IzdavačArheološki institutBeograd, Kneza Mihaila 35/IV11000 Beograd, Srbijae-mail: institut@ai.ac.rswww.ai.ac.rsTel. +381 11 2637191Za izdavačaMiomir KoraćUredniciIvan BugarskiNadežda Gavrilović VitasVojislav FilipovićPripremaArheološki institutElektronsko izdanjeISBN 978-86-6439-014-93SAdržAjRedakcija, Uvod          5Dragana Antonović, Selena Vitezović, Vidan Dimić, Momir Vukadinović, Prljuša, Mali Šturac, istraživanje 2016. godine       13Aleksandar Bulatović, Arthur H. Bankoff, Rada Gligorić, Wayne Powell, Vojislav Filipović, Andrea Mason, Ognjen Mladenović, Lokalitet Tumuli kod mosta na Krivajici: preliminarni rezultati istraživanja 2016. godine      23Ivan Vranić, Arheološka istraživanja lokaliteta Kale u Krševici 2016. godine   29Ilija Danković, Bebina Milovanović, Ilija Mikić, Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) 2016. godine      35Bebina Milovanović, Ivana Kosanović, Nemanja Mrđić, Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2016. godini       43Ivan Bogdanović, Ljubomir Jevtović, Arheološka istraživanja viminacijumskog amfiteatra u 2016. godini         55Snežana Nikolić, Goran Stojić, Milica Marjanović, Arheološka istraživanja prostora zapadno od viminacijumskog amfiteatra u 2016. godini     61Snežana Nikolić, Goran Stojić, Milica Marjanović, Istraživanja na lokalitetu Čair – castrum (Viminacijum) 2016. godine       69Saša Redžić, Mladen Jovičić, Nemanja Mrđić, Dragana Rogić, Zaštitna arheološka istraživanja na lokalitetu Pećine (Viminacijum) 2016. godine    79Sofija Petković, Gordan Janjić, Marija Jović, Igor Bjelić, Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine      91Vujadin Ivanišević, Bernard Bavant, Ivan Bugarski, Caričin grad – arheološka istraživanja u 2016. godini         994Ivan Bugarski, Markus Dotterweich, Vujadin Ivanišević, Alexander Maass, Constanze Röhl, Rainer Schreg, Aleksandar Stamenković, Ünsal Yalçin, Rekognosciranja šire okoline Caričinog grada u 2016. godini     107Vojislav Filipović, Miloš Stamenković, Beleška o arheološkom nadzoru na autoputu E-75 tokom 2015. i 2016. godine        117Josip Šarić, Značaj proučavanja sirovina za izradu artefakata od okresanog kamena: primeri iz prakse          123Angelina Raičković Savić, Ana Bogdanović, Preliminarna analiza keramičkog materijala sa prostora viminacijumskog amfiteatra – objekti 3 i 4    129Radmila Zotović, Rimski votivni spomenici na teritoriji centralne Srbije   137Nemanja Marković, Arheozoologija istorijskih perioda: razvoj discipline u Arheološkom institutu         141Nataša Miladinović-Radmilović, Dragana Vulović, Ksenija Đukić, Sirmijum – Rezultati antropološkog projekta u 2016. godini     149Milica Tapavički-Ilić, Jelena Anđelković Grašar, COST - akcija, projekat ARKWORK 15523Aleksandar Bulatović, Arheološki institut, BeogradArthur H. Bankoff, Department of Anthropology and Archaeology, Brooklyn College, Brooklyn, NY, USARada Gligorić, Muzej Jadra, LoznicaWayne Powell, Department of Earth and Environmental Sciences, Brooklyn College, Brooklyn, NY, USAVojislav Filipović, Arheološki institut, BeogradAndrea Mason, Department of Earth and Planetary Science, American Museum of Natural History, New York, NY, USAOgnjen Mladenović, Beograd lokAlitet tuMuli kod MoStA nA krivAjici: PreliMinArni rezultAti iStrAživAnjA 2016. godine1Selo Krivajica prostire se sa obe strane lokalnog puta Loznica-Valjevo, dok je sam lokalitet Tumuli kod mosta na Krivajici smešten nešto južnije, prema varošici Zavlaci, sa leve strane lo-kalnog puta, kod samog mosta na reci Krivajici (sl. 1). Lokalitet se nalazi na padini koja se prema istoku blago spušta prema reci Jadar, a koja ujedno i predstavlja njegovu istočnu i severnu grani-cu. Južnu granicu čini Krivajica, dok je prema zapadu danas nalazište veštački ograničeno lokalnim putem Loznica-Valjevo sa čije se druge strane sada ne primećuju nikakvi ostaci praistorijskih humki.Lokalitet je i ranije istraživan, pa je u stručnoj literaturi prisutan već više od jednog stoleća. Prvi pomen nalazimo u radovima M. Valtrovića i Đ. Jovanovi-ća, koji nam prenose zatečeno stanje iz 1892. godine (Валтровић 1893: 75-97). Tom prilikom M. Valtrović veli: U avliji brezovačke mejane dve su velike bobije, a mejana sama podignuta je na trećoj. Iz mejane vide se opet druge tri bobije na susednim njivama. Na sed-lastom visu jednom, u zapadnom kraju sela, koji se vis zove ‘’Mramorje’’, i koji se pruža i spušta od istoka na zapad, ima pet bobija, poređanih gotovo po pravoj liniji, koja je dugačka oko dvadeset metara (Валтровић 1893: 89).1  Tekst predstavlja rezultat projekta Arheologija Srbije: kulturni identitet, integracioni faktori, tehnološki procesi i uloga centralnog Bal-kana u razvoju evropske praistorije (OI 177020) Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.Slika 1 – Položaj lokaliteta Tumuli kod mosta na Krivajici24Iz ovog kazivanja jasno je da se lokalitet prostire i sa zapadne strane današnjeg lokalnog puta, dok je površina istraživana 2016. godine bila samo sa njegove leve strane. Svoj izveštaj o ovom lokalitetu M. Valtrović nastavlja i završava sledećim rečima:Rovom smo tu presekli najdonju bobiju, u pravcu od zapada na istok. Na severnoj strani rova nađene su dve strošene urne od kojih je bilo očuvano samo dance. Jedna je zapadno od sredine bobije stajala na ledini, a druga istočno od sredine, na tri metra širokoj podlozi od šljunka. U prvoj urni i oko nje imalo je koščica. Razmaknute su bile jedna od druge na tri metra (Валтровић 1893: 89).Na samoj lokaciji na kojoj su vršena naša istraživanja nalazi se grupa od tri tumula (tumuli 1-3), na međusobnoj udaljenosti od oko 10 metara.2 Odabir tumula koji će biti istraživan bio je nametnut stanjem na terenu, odnosno stepenom očuvanosti samih humki. Tumul 1 nalazio se u centralnom delu istraživane površine i bio je znatno bolje očuvan od preostale dve zemljane grobnice (sl. 2). Naime, tumul 2 (severozapadno od tumula 1) je presečen modernom betonskom ogradom, dok je tumul 3 (severoistočno od tumula 1) delom zalazio u susednu njivu, pa je tako bio prekriven višom vegetacijom, koja bi u izvesnoj meri otežala dalji rad.Očuvana visina tumula 1 iznosi oko 1,5 m, a prečnik mu je oko 15 m. S tim dimenzijama, spada u tumule male veličine prema tipologiji M. Lazića (Лазић 1989). Treba ipak računati da 2  Sistematska istraživanja jednog od tumula na pomenutoj lokaciji izvršena su tokom juna 2016. godine, u okviru interdisciplinarnog međunarodnog projekta Arheološka istraživanja naseobinskih sistema, sahranjivanja i rudnih resursa u bronzanom dobu severozapadne Srbije. Projektom rukovode Artur H. Bankof sa Bruklin Koledža i Aleksandar Bulatović iz Arheološkog instituta u Beogradu. Re-zultati rada na projektu su delimično publikovani u Bankoff et al. 2013; Huska et al. 2014; Mason et al. 2016; Gligorić et al. 2016; Булатовић et al. 2017.Slika 2 – Tumul neposredno pred istraživanje, nakon uklanjanja površinske vegetacije25ovakve dimenzije tumula svakako ne predstavljaju njegovu originalnu veličinu, naročito imajući u vidu stanje na terenu, odosno kasnije građevinske radove koji su ugrozili gabarit tumula, a o čemu će ukratko biti reči. Tumul je najpre bio podeljen na četiri segmenta (segmenti 1–4), koji su raspoređeni u pravcu kazaljke na satu, počev od severozapadnog. Kao što praksa nalaže, isko-pavanje se najpre vršilo u dijagonalno postavljenim segmentima (1 i 3), kako bi se što pouzdanije utvrdila stratigrafija tumula, koja bi se ocrtala u kontrolnim profilima između segmenata. Već prilikom rada u višim slojevima, neposredno nakon uklanjanja vegetacije, naišlo se na temelje zidova. Oni su sačinjeni od krupnijeg kamena koji je povezan malterom, i predstavljaju ostatke neke recentne građevine (sl. 3). Ustanovljeno je da se radi o kafani (mejani) koju pominje M. Valtrović u svom izveštaju (Валтровић 1893: 89). Iako su zidovi te građevine u izvesnoj meri oštetili humku, a zatim i uslovili blagu promenu metodologije istraživanja, o mehani i pokretnim nalazima koji se dovode u vezu sa njom ovde neće biti reči.3 Ipak, konstatovanjem temelja kafane se potvrdilo da su naši tumuli 1–3 zapravo humke koje su 1892. godine obišli M. Valtrović i Đ. Jovanović. Što se tiče vertikalne stratigrafije tumula, ona je poprilično ujednačena. Iskopavanja su vr-šena po principu mehaničkih otkopnih slojeva, koji su bili debljine oko 0,2 m. Nakon površinskog 3 Publikovanje tog dela istraživanja pripremaju J. Bogić, M. Vranić, C. Breen-Jerz i J. French.Slika 3 – Ostaci zida mehane i plašta humke od oblutaka približno u centru tumula26sloja (humusa) nalazi se tanji sloj rastresitije tamnije braon zemlje, debljine oko 0,15 m. Taj sloj zapravo predstavlja sloj recentne vegetacije koja se i dalje uočava prilikom kopanja. Ispod njega, na dubini od oko 0,2 m, nailazi se na ispunu tumula (nasip) koju čini žućkasta nabijena zemlja, u kojoj se samo sporadično javljaju ostaci gareži, te mrvljene keramike i sitnijih komada lepa. Upravo iz ovog sloja potiču jednini nalazi koji se mogu dovesti u hronološku vezu sa humkom, a u pitanju su bronzana alka, kremena alatka i sitniji ulomci keramike, koji po odlikama sastava gline i obrade površine upućuju na keramiku poznog bronzanog doba. Daljim pražnjenjem ispu-ne tumula, u severozapadnom segmentu (segment 1) uočena je veća koncentracija rečnih oblu-taka koja se širi prema centru humke, a slična situacija zatečena je i u drugim segmentima. Taj konstruktivni element humke je izrazito oštećen podizanjem kasnije građevine (sl. 3). Ipak, sa ovako velikom površinom koju prekrivaju rečni obluci (rekonstruisani prečnik mogao bi iznositi 5–6 m), dalo bi se pomisliti da je humka imala kameni plašt. Njegovim uklanjanjem u centralnom delu humke uočena je veća zona sive rastresite zemlje sa proslojcima braon boje (ukop 1), čije dimenzije iznose oko 3,2 m x 1,4 m, dok relativna dubina, merena od današnje površine humke, iznosi 0,4–0,5 m. Pri dnu jame zemlja je tvrda i zapečena, sa ostacima gareži i nagorele zemlje. Upravo tu se naišlo na manje komade praistorijske keramike. Prilikom pražnjenja ukopa defini-sane su dve jasno izdvojene celine (ukopi 1a i 1b) ograničene tamnijom braoncrvenom zemljom i ispunjene svetložutom, skoro belom zemljom (sl. 4). Uzorci ispuna ova dva ukopa uzeti su za dalju analizu koja će pokazati da li eventualno sadrže neke ostatke antropogenog karaktera koji nisu bili vidljivi golim okom prilikom iskopavanja. Slika 4 – Osnova ukopa 1, sa ukopima 1a i 1b u profilu27*Istraživanja tumula na lokalitetu Tumuli kod mosta na Krivajici upotpunila su naša sazna-nja o dispoziciji praistorijskih humki u dolini reke Jadar. O eventualnom hronološkom oprede-ljenju tumula za sada nemamo konkretnih podataka. Malobrojni nađeni materijal nije naročito hronološki osetljiv, mada bi mogao da se dovede u vezu sa tri najbliža praistorijska lokaliteta. Prvi je smešten u istom selu, na dominantnom vrhu Cikote, severozapadno od tumula. U pitanju je praistorijska gradina, koja je opredeljena u pozno bronzano doba i prelazni period (Булатовић et al. 2017: 259-262). Drugi lokalitet u neposrednoj blizini je Paulje, nekropola pod tumulima u ataru sela Brezjak, severno, odnosno severoistočno od istraživanog tumula prema Loznici. I taj lokalitet se nalazi na levoj strani lokalnog puta Loznica-Valjevo, i takođe gravitira reci Jadar. Sa-hranjivanje na nekropoli Paulje opredeljeno je u širi vremenski period, od poznog bronzanog do starijeg gvozdenog doba (Филиповић 2008: 101-144; Глигорић 2014). Treća nekropola, Metlik u selu Donja Badanja, takođe pripada poznom bronzanom dobu (Булатовић et al. 2017: 167-169). Očigledno je da i nalazište Tumuli kod mosta na Krivajici, zabeleženo još od strane prvih istraživača starina ovoga kraja, predstavlja samo jednu od desetina ovakvih nekropola u regiji severozapadne Srbije. Bibliografija:Bankoff et al. 2013 – H. A. Bankoff, A. Bulatović, S. Mitrović, V. Filipović, R. Boger, W. Powell, A. Hu-ska, C. Kulkarni, New archaeological research in the Jadar region of West Serbia, 2010 and 2011, u:  В. Филиповић, Р. Арсић, Д. Антоновић (ур.), Резултати нових археолошких истраживања у северозападној Србији и суседним територијама, Београд – Ваљево 2013, 57-75.Булатовић et al. 2017 – А. Булатовић, В. Филиповић, Р. Глигорић, Лозница. Културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици, Београд – Лозница 2017.Валтровић 1893 – М. Валтровић, Преисториске старине у ваљевском и подринском округу, Старинар X, књ. 3 и 4, 75-97.Глигорић 2014 – Р. Глигорић, Некропола развијеног бронзаног доба у Брезјаку. Нова истраживања хумки XVI, XVII и XVIII, Лозница 2014.Gligorić et al. 2016 – R. Gligorić, A. Bulatović, V. Filipović, An AMS dated Late Bronze Age Grave from the mound necropolis at Paulje, Starinar LXVI, 103-109.Лазић 1989 – М. Лазић, Топографија и типологија праисторијских тумула у Србији и Црној Гори, Београд 1989.Mason et al. 2016 – H. A. Mason, G. W. Powell, H. A. Bankoff, R. Mathur, A. Bulatović, V. Filipović, J. Ruiz, Tin isotope characterization of bronze artifacts of the central Balkans, Journal of Archaeological Science 69, 110-117.Huska et al. 2014 – A. Huska, W. Powell, S. Mitrović, H. A. Bankoff, A. Bulatović, V. Filipović, R. Bogner, Placer Tin Ores from Mt. Cer, West Serbia, and their Potential Exploitation during the Bronze Age. Geoar-cheology 29, 477-493.28Slika 1 – osnova sonde S2–6

Lokalitet Tumuli kod mosta na Krivajici: preliminarni rezultati istraživanja 2016. godine

http://rai.ai.ac.rs/bitstream/id/1095/AuS2016 2.pdf

Lokalitet Tumuli kod mosta na Krivajici: preliminarni rezultati istraživanja 2016. godine

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)