Uticaj biometeoroloških faza na incidencu suicida

Abstract

Cilj: Utvrditi uticaj biometeoroloških faza na incidencu suicida sobzirom na dob, pol, mesto stanovanja, dane u nedelji, mesece u godini, te način izvršenja suicida. Metode: Komparativna analiza podataka ispitanika o suicidima (s obzirom na period, mesece i dane u nedelji, mesto stanovanja, dob, pol, prosečnu starost) dobijenih iz Policijske uprave Kragujevac za period 2004-2008. godine i svakodnevnih biometeoroloških faza za grad Kragujevac dobijenih od Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Srbije. Rezultati: U posmatranom periodu dogodila su se 144 suicida (14/100.000 stanovnika godišnje). Najviše suicida dogodilo se u 2005. (36), a najmanje u 2007. (24) godini; najviše u januaru i junu (po 18), a najmanje u avgustu (7). Tri četvrtine slučajeva bili su iz urbanog okruženja. Tri četvrtine slučajeva su bili muškarci i to najviše u dobnim grupama 41-45 i 51-55 godina (po 11), a jedna četvrtina slučajeva bile su žene, najviše u starosnoj grupi 61-65 godina života (7). Ukupna je prosečna starost iznosila 54,66 godina. Dve trećine svih suicida izvršeni su vešanjem (93) (od čega su dve trećine bili muškarci), a jedna šestina vatrenim oružjem (88% su bili muškarci). Najviše suicida dogodilo se u biometeorološkim fazama 4 i 9 (po 38), što čini više od polovine svih suicida. Zaključak: Statističkim metodama dobijena je značajna korelacijaizmeđu biometeoroloških faza i incidence suicida, a najviše se suicida desilo u fazama stabilnog sunčanog vremena i naglog prodorafrontova, s naglom promenom vremenske situacije. Preporuka ovog rada jeste striktno poštovanje upozorenja iz svakodnevne bioprognoze koju daje RHMZ Srbije, pa u ovim vremenskim prilikama posebnu pažnju treba obratiti na sve osobe sa suicidalnim tendencijama