Да би научно-технолошке политике ефикасније решавале изазове који се односе на недовољну сарадњу академског и привредног сектора који је и даље веома присутан, неопходно је стећи потпуно разумевање различитих врста интеракција и типова сарадње који се реализују између два сектора. Предмет истраживања ове докторске дисертације је испитивање фактора који утичу на успостављање и интензитет сарадње између академског и привредног сектора Републике Србије као и истраживање структурних карактеристика умрежавања. Главни циљ дисертације је откривање главних карактеристика и испитивање општих образаца научно-технолошке сарадње између академског и привредног сектора.
Коришћењем методе анализе и синтезе идентификовани су кључни фактори који утичу на сарадњу академског и привредног сектора, а затим је применом регресионе анализе испитан њихов утицај на интензитет сарадње ова два сектора у Републици Србији. Поред тога, резултати истраживања структурних карактеристика умрежавања применом мрежне анализе су показали да академски сектор заузима централну функцију у мрежној структури сарадње два сектора и да има круцијалну функцију у процесу трансфера знања и токова информација у истраживачким и иновационим мрежама.
Истраживање спроведено у овој дисертацији преставља важан корак ка бољем разумевању односа академског и привредног сектора Републике Србије. Поред научног доприноса резултата који се односи на емпиријску потврду тј. оповргавање претходних истраживачких резултата и теоријски допринос постојећој литератури, посебан значај дисертације се огледа у имплементацији новог методолошког приступа за оцењивање интензитета повезаности академског и привредног сектора који има значајан потенцијал примене у области научне и иновационе политике.In order for science and technology policies to more effectively address the challenges related to insufficient academia-industry cooperation, which is still very present in the Republic of Serbia, it is necessary to gain a full understanding of different ways of interactions and types of cooperation between the two sectors. Research subject of this dissertation is the examination of the factors influencing the establishment and intensity of academia-industry cooperation in the Republic of Serbia, as well as the exploration of the structural characteristics of research and innovation networks. The main goal of the dissertation is to discover the main characteristics and examine the general patterns of academia-industry cooperation in the area of research and innovation.
By using analysis and synthesis as research methods, the key factors that influence the academia-industry cooperation were identified, and by implementing regression analysis, their impact on the intensity of the academia-industry cooperation in the Republic of Serbia was examined. In addition, the results of social network analysis on the structural characteristics of networking showed that the academic sector has a central function in the network structure and has a crucial function in the process of knowledge transfer and information flows in research and innovation networks.
The research conducted in this dissertation is an important step towards a better understanding of the academia-industry cooperation in the Republic of Serbia. In addition to the scientific contribution of the research results that are related to empirical validation and disproval of previous research results and theoretical contribution to the existing literature, the particular importance of the dissertation is reflected in the implementation of a new methodological approach to assess the intensity of the academia-industry cooperation which has significant potential for application in the field of science and innovation policy
