S obzirom na praksu učenika Mlekarske škole, mljekara prerađuje raspoložive viškove mlijeka u razne tvrde, polutvrde i meke sireve, maslo i razne dezertne-topljene sireve u moderno uređenoj topionici, koja je nabavljena iz inostranstva početkom 1952. godine..

Moma Stambolić

Stambolić, Moma

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

Da je svaki mljekarski pogon barem 50% vezan na neko određeno tržište. Štaviše, mnogi mljekarski pogoni su se uopće razvi l i uporedo s ovim ili onim tržištem i p r ema zahtjevima dotičnog t rž iš ta s tvor i l i su svoj proizvodni p rogram i proizvodnju za s tvaranje zalihe. 3. Odnos prema unutrašnjoj organizaciji. Unatoč indust r i j skom uređaju mljekarskih pogona uspjeh nj ihova rada jest i b i t će uvijek u zna tno većoj mjeri zavisan o stručnoj kvalifikaciji , r adno j disciplini i mora ln im kval i te tama zaposlenog osoblja, nego ma u kojoj drugoj industr i j i . Zašto? Počn imo opet s onom osnovnom raz l ikom između ml jekars tva i bilo koje industr i je : s i rovina se skuplja svaki dan. S t ime je u jedno već rečeno, d a se kvaliteta s i rovine mijenja od dana do dana i da svaki dan ponovno počinje br iga i rad oko kval i te te . To zahti jeva re la t ivno mnogo osoblja, ali t akođer veću spo^ sobnost, savjesnost, skrb i p redanos t poslu, je r je dovoljan samo jedan mal i p ro ­pus t na samo jednome mjestu, da se uniš t i t rud cijelog kolektiva. Ako se i izluči slabo mlijeko kod samog pr imi tka , ipak u cijelom dal jnjem pos tupku pot rebna je izvanredna skrb i sposobnost kao možda n i u kojoj drugoj proizvodnji . I sa zdravs tvenog gledišta radn i su uvjet i u ml j eka rama teški. Obično* se radi kod vel ike vlage, na betonu, kod nepres tan ih p romjena t empera tu re , n a propuhu i t. d. Nema uobičajenog nedjeljnog odmora; n i najlošije v r i j eme ne smije smeta t i ili zaustavit i rad. Sve to zaht i jeva od zaposlenog; osoblja izvanred­nu fizičku sposobnost i ustrajnost . Mlijeko, a djelomično i proizvodi, t akve su pr i rode, da su uvi jek moguće veće ili man je krađe , pa tva ran ja i t. d. Svakidašn ja kontro la razmjerno j e skupa, teško provediva, obično i prespora , p a zbog toga donekle i problemat ična. Zato osoblje zaposleno u ml jekarama pored s t ručne kvalif ikacije mora imat i i moralnu, a pr i je svega svijest, koliko j e važan r a d svakog radnika ili radnice . Dakako, to su samo g lavne razl ike i zmeđu ml jekars tva i ostale industr i je . Kad se dakle zauzimamo za izgradnju ml jekars tva kao industr i je , kad dokazu­jemo nužnost i koristi te izgradnje, m o r a m o bit i svi jesni o t im razl ikama, j e r ćemo samo t ada pravi lno ocijeniti r a d i os tvarenje ml jekarske industr i je . Ing. Moma Stambolić, Kranj KAKO J E O R G A N I Z I R A N A Z A D R U Ž N A M L J E K A R A K R A N J — Č I R Č E ? (Nastavak) 3. Prerada mleka i prodajne cene mlečnih proizvoda S obzirom na p raksu učenika Mleka r ske škole, mleka ra p re rađu je raspolo­žive viškove mleka u razne tvrde, po lu tv rde i m e k e sireve, maslo i razne dezertne-topljene sireve u moderno .uređenoj topionici, koja je nabavl jena iz inostranstva početkom 1952. godine. * . I u pogledu prerade , kako i u količini otkupljenog mleka, bila je 1954. »rekordna« godina. Još n ikada dotada nije p re rađeno preko 1 miliona l i tara mleka. -P r e r a đ e n e količine mleka po godinama: 1952. 718.788 l i tara mleka ili 26,11% od o tkupa 1953. 503.958 l i tara mleka ili 20,83% od otkupa 1954. 1,053.653 l i ta ra mleka ili 29,52% od o tkupa Proizvedene količine s i reva: maslo: jogurt : 1952. 16.707 kg. 1952. 53.552 kg. 1953. 13.530 „ 1953. 24.310 „ 1954. 24.679 „ 1954. 25.459 „ Manje količine otkupl jenog i p rerađenog mleka 1953. godine posledica su suše u 1952. godini . Mlekara j e proizvodila sledeče mlečne proizvode: Sveže pas te r iz i rano mleko, pavlaku, maslo, s k u t u (urdu), ementalec edamec, t rapist , goudu, grojer, l iptavski sir, gorgonzolu, romadur , topljene sireve i jogurt . Prodajne cene su bile s tabi lne ćele 1954. godine i iznosile su: na veliko na malo ementalec 360 din. kg. 400 din. kg. edamec 280 290 >) " t rapist 240 j? 11 260 >j >» gouda 290 и " ' 300 » >» grojer v 360 >> 11 360 ii >> skuta (urda) 70 11 70 )> ii l iptavski sir 200 11 220 ii ii romadur 35 >> " 35 ii ii »Triglav«-topljeni / 103 » kuti ja 110 „ ku t . kranjski topljeni 28 >> komad 30 „ kom. sveza pav laka 220 »» kg ; 220 „ kg gorgonzola 420 11 450 . " »» jogur t 0,25 lit 12 >> 3? 14 •ti >j Zahval jujući dobroj kva l i t e t i s ireva pr i inventur i 31. XII . 54. ni je bi lö zrelih s ireva za prodaju . G lavn i konzument j e NR Slovenija, a man je količine su prodane izvan republ ike . Izvoza ni je uopšte bilo. 4. Korišćenje kapaciteta milekare Uređajem, koj im sada m l e k a r a raspolaže, može p r imi t i i p re rad i t i 20.000 l i tara mleka dnevno. Iz prosečnih dnevnih količina mleka v id i se, da j e m l e k a r a u 1954. godini rad i la sa min. 47 ,5% (januar) i max . 70'%- (oktobar) svoga k a p a ­citeta. Uskoro će mleka ra r ad i t i svojim p u n i m kapaci te tom, jer mleko vr lo b rzo raste iz svih dosad n a b r o j a n i h razloga. Troškovi po 1 l i t r i mleka osetno padaju sa većom količinom mleka. A k o uzmemo samo t r anspo r tne t roškove, videćemo, da su m l e k a r u koštal i svi p revoz i (do mlekare i prodavaonica) od 1,85 do 2 d inara p o 1 l i tru, dok su u oktobru , tv rd i sirevi: 1952. 40.974 kg. 1953. 33.123 „ 1954. 57.015 „ meki sirevi: 1952. 25.583 kg. 1953. 14.966 „ 1954. 56.926 kada je mlekara imala max. količine mleka, svi prevozi s tajal i samo 1,37 d inara . Tako je i sa ostal im troškovima. 5. Radna mesta Uprava mlekare ima 6 radnih mesta : 1. upravnik , 2. računovođa, 3." komer ­cijalist, 4. robni knjigovođa, 5. saldo-kontist i 6. b lagajnik-adminis t ra tor . U pogonu mleka re j e 12 radn ih mes ta : 1 poslovođa 2 prijem- mleka 3 s i r a rna 2 j ogu r t , i topljeni sirevi 1 pasterizacija 2 kotlovnica U voznom pa rku je zaposlenih 10 i to: 1 mehan iča r 4 šofera 5 pra t i l aca kamiona (od njih su 2 kval i f ic i rani s tolar i i u s lobodnom v r e ­menu r a d e sve potrebne s tvar i za mlekaru ) . U magacinu je 1 magacioner. To< znači, svega je zaposlenih 29 s lužbenika i r adn ika . U 15 prodavaonica mleka je zaposleno 16 prodavačica. Važno je naglasiti , da j e od 10 radn ika , koji imaju posla sa mlekom, njih 9 završilo* mleka r sku školu, od kojih su 2 s a p reko 25 godina prakse . . Ovako mal i broj zaposlenih r adn ika omogućuje p rak t i čan r ad učenika Mle­karske škole. Međutim, učenika nema u doba, -kada mleka ra ima na jveće koli­čine mleka (juli, avgust, pola septembra) . T a d a mleka ra zaposluje oko 8 radnika , uglavnom nekvalif iciranih radnica; koje se upo t reb l java ju za pranje i čišćenje. Mleko dolazi u mlekaru u letnjem v r e m e n u najkasnije do 9 h 30' , a u z imskom nešto docnije. Pasterizaci ja je završena oko l l h 3 0 ' . Viškovi mleka se p re rađuju prvenstveno u one vrste sireva, koje t rž iš te više traži , a vodi se računa i o praksi učenika. Svi su radnici plaćeni po r adnom sa tu : kval i f ic i rani od 38 do 63 d inara na sat, nekval i f ic irani od 32 do> 36 din. na sat . P o r e d redovne tar ifne s tavke radnici dobivaju i p r ekov remene r adne sa te sa povećanjem za 50%, ukoliko pr i roda posla to zahteva . Godine 1954. bilo je odobrenih 7.344 r adn ih časova, od kojih je boljom organizacijom iskorišćem> samo 5.575 p rekovremen ih časova ili ušte­đeno 24% odobrenih p rekovremenih sat i . P rodavač ice imaju fiksne plate 30O0 d inara i 6%0 od prometa. Na- taj su način za in teres i rane za što veći promet , i to se u p raks i dobro pokazalo. 6. Troškovi mlekare, promet i financijski rezultat Trebalo b i da bude cilj svake mlekare , da svede sve t roškove na najnižu moguću m e r u i t ime smanji raspon između o tkupne i p roda jne cene. Ti su t r o ­škovi zavisni od različit ih faktora, među koj ima su najvažni j i sledeći; 1. veličina odkupnog područja 2. pu tna mreža 3. cene goriva i rezervnih delova 4. d ruš tvene obaveze-porez, amortizacija, kamate i anu i t e te 5. cene ambalaž i 6. organizacija odkupa, odkupna cena i p re rada mleka. S m a t r a m o , da j e p r v i h šes t faktora objekt ivne pr i rode i da bi država t r e ­ba l a odlučno d a in te rven i ra r azn im olakšicama. Međutim, organizacija o tkupa j e sub jek t ivne pr i rode, i to u velikoj mer i zavisi od kvalif ikaci ja i sposobnosti r adnog kolekt iva. Da bi mleka r sk i pogoni bi l i rentabi ln i , po t rebno bi bilo, da o tkupno pod­ručje b u d e š to uže (pr imer k ran j ske mlekare) , a ako to već nije slučaj, onda svim s reds tv ima pomoći s t v a r a n j e što većih mlečnih s tada u neposrednoj oko­l in i m l e k a r e (pr imer skopske mlekare) . To bi morale da pomognu mesne na rodne v las t i i zadružne organizacije. P u t n a mreža je na še opšte p r iv redno pitanje, i to će se rešava t i uporedno sa sve većim razvojem naše pr ivrede . Š t a znače dobri pu tev i za kamione i njihov vek t ra janja , nije po t r ebno naglašava t i ! Cene goriva i r eze rvn ih delova su neobično visoke i one u velikoj mer i povećavaju t roškove. Gor ivo t r eba za mleka re regres i ra t i . U Slovenij i su m l e ­ka re od j a n u a r a 1955. o. g. dobile regres na gorivo i mazivo. Rezervne delove za kamione t r e b a što p r e osloboditi svih mogućih faktora. Druš tvene obaveze je isto t ako pot rebno što pre rev id i ra t i . Po' postojećem pr iv rednom s i s temu i mes tu m l e k a r a u njemu, zahteva se od mleka ra a k u m u ­lacija, a ona je po našem mišl jenju u suprotnost i sa n a m e n o m i ciljem mlekara da snafodevaju decu, bolesnike, pa i odrasle nenadomest l j ivom h ranom-mlekom. I od te, po s v a k u cenu os tvarene dobiti, odvaja se na ime saveznog poreza 50%. Toga b i t rebalo osloboditi sve mlekare . Kakve su obaveze mleka ra za amor t i ­zaciju, k a m a t e i anui te te , najbol je i lustruju podaci ing. Vitkovića u »Mljekar­s tvu« for. 11 od 1954. godine. Cene amba laže su v isoke i po t rebno je osloboditi m leka re svih faktora za potrebe, koje još uvek m o r a uvozit i . Zadružna m l e k a r a u K r a n j u imala je raspon između o tkupne i p rodajne cene u toku 1954. od 4—6 dinara . Mleko je plaćano f ranko sab i rna s tanica 20 + 1 din. marže do 22 + 1 din. marže za 3,2% mast i . Mlekara ni je bi la uvek u s tan ju da sa tako mal im rasponom pokr iva sve troškove. Tada je g u b i t k e pokr iva la p re radom mleka u n a j različit i je mlečne proizvode. Iz bi lance per 30. VI. 1954. dolazimo do sledeće ka lkulac i je za 1 l i tar kon ­zumnog mleka: * o tkupna cena mleka sa m a r ž o m . . . . . . . . . . 21,55 amortizacija . . . . ... . . . .. . . . . . . . 1,0*7 prevozi kamionom . . . . . . . . . . . . . 1,95 obračunske p la te sa dodacima ... . . . . . . . . . . 1,29 k a m a t e na osnovna s reds tva . . . . . . . . . . . 0,23 ostali opšti u p r a v n i i ma te r i j a ln i t roškovi . . . . . . . 1,34 Ukupno : 27,43 Proda jna cena svežega mleka, ukl jučujući tu i p roda ju sveže pavlake, i zno­sila j e 27,93 dinara, t. j . 0,50 d inara dobit i p r i svakom l i t ru p rodanog mleka . Za p rv ih 6 meseci 1954. godine bilo j e otkupljeno 1,530.187 l i ta ra mleka i ostvarena dobit od 3,186.622 din, i to : pr i konzumnom mleku . . . . . . . . . 566.741.— din. pri p re rad i . . . . . . . . . . . . 2,523.512.— din. ostali dohoci . . . . . . . . . . . 96.369.— din. 3,186.622.— din.. . Mlekara p r i svojim kalkulac i jama r ačuna mleko sa maržom 23 dinara i na taj način j e ostvarila 1,925.219 din. komisi jske razl ike, koja se u z imskim m e s e ­cima kroz odgovarajuću o tkupnu cenu (21 do 22 d inara za 3,2% masti) v raća na t rag proizvođačima. Godišnja bilanca za 1954. godinu pokazuje celokupni dohodak od 115,655.833 dinara i od toga dobit od 6,275.363 ili 5,4.1% od dohotka . Mlekara j e t re t i rana u d ruš tvenom p l a n u sreza kao zanatsko zadružno* preduzeće i kao takvo je imalo da podel i dobit n a sledeći način: savezni porez . . . . . . . . . 3,137.682 din, ili 50% rezervni fond . 163.536 2 ,61% vanredni doprinos za s o e osigur. . . . . 118.831 1,89% anuitet i . . . . . . . . . . 895.790 14,27% doprinos na rodnom odboru 627.536 10% dobit za samostalno raspolaganje 1,331.998 21,23% Dobit za samostalno' raspolaganje j e podel jena na sledeći način: fond za plate iz, dobit i . . . . . . . 641.419 10,22:% socijalno osiguranje ^ . 288.639 4,60% fond za samostalno raspolaganje . . . . 401.940 6,41% Pored navedenog mlekara mora da odvoji još i" &%•'od dobiti na i m e kotizacije s reskom savezu, a kako se kot izaci ja od 1. VII. 1954. plaća iz fonda za samosta lno raspolaganje, to mleka ra i pored t akve dobi t i nema sredstava za t akvu kotizaciju, jer taj fond iznosi 6 ,41% od dobiti. Moramo zaključiti, da mleka re n a ovakav način n e mogu egzist i rat i i pored toga da su akt ivne, j e r praktično^ je dob i t takО' oporezovana, da mleka r i ne ostaje skoro ništa. Zato j e potrebno doneti u o k v i r u F N R J jedins tveni »status« za sve mleka re i t re t i ra t i ih kao d ruš tveno soci jalne u s t anove ili b a r onako kao ml in ­sku industr i ju , jer je mleko isto> .tako v r e d n o i važno kao i h ieb . I n a k r a j u zahvaljujući prav i lnoj poli t ici o tkupne cene i punoj suradnj i sreskog saveza, zadruga i mleka re pos to je svi objekt ivni uslovi, da mlekara uskoro pos tane preduzeće zeml joradničkih zadruga , odnosno samih proizvođača, a- onda će t a saradnja bi t i još1 pozi t ivnija . 

Kako je organizirana zadružna mljekara Kranj - Čirče

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia