Breda Kogoj-Kapetanić

Kogoj-Kapetanić, Breda

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

B RE D A KOG 0 ] - KAP ETA NIe VOJNOVICEV PRIJEVOD MUSSETOVA LORENZACCIA Po svojoj kulturi i sklonostima Vojuo-vic je u rlulogQcem hlizak roman­sk.im knjizevno-stima, a Musset je davni njeg{)v znanac, s kojim se na knjizevnom polju susrece jo-B 1910, kad zajedu0' sa Sraanom Tucicem prevodi II ne laut jurer d,e nen.1 Stavise, uskoro zatim (1911) on Mus­seta uhraja m,eau uzorespc:iminjuci ga u predgovoru Gosp.oae sa sunco­kretom uz Petrarku, Tassa i Wagnera.2 Jedanae;st godina kasnije, u Nizz,i, potkraj svo-g baravka u Francuskoj, Vojnovic prevodi Mussetovu po-vijsno-ro-manticku tragediju: Lorenzaccio.3 Mozda ovaj prevodiocev izhor, uz droge okolnosti, ohjasnjavaju i njegove simpatije prema seks­pirskoj tem'atici- Lorenzacci(l. Problem Hamleta nije Vojnovicu ni ra­uije bio stran, jer jevec 1910. kaoprigodnikriticar i kazaliSni ,recenzent pisao oovoj drIa:mi i izuio neke misli koje i danas imaju svoju ,vri­jednost.4 Iako 'Lorenzaccio u prijevodu Iva' Vojno:vica wie u Zagrehu dozivio ni jedne izvedbe, Müsset kao dramski autor nije nasoj pliblici bio ne­poznat. U staroj kazalisnoj ' zgra,di ' na Markovu 'trgu izvedena je 16. svibnja 1887. Musse10va komedij.a-proverb Villja da su vrata otvorena ilizatvorena (Il laut qu' une porte soit ouverte ou fermee); Na kaza­lisnoj objavi ,'prevodilac je potpisaniriicifalima" A. H - g (vj,erojatno . . . . . '. . .... :" , I Vojnovic je ,preveo li IU cim., a Tncic II; öin. Prijevo,d je osta,o u rukopisu, koji se cuva u ,Arhivu Hrvatskog riarodnog kazalista , Predstava Ne kuni se hila je izve­dena samo jedanput, i t6 12. XlI '1910. ' , " ! Ivo Vojnovic, Akordi, Zlagreb, 1917, str. 93. , 3 Vojnovicev ptijevod Lorenzaccia poh'ranjen j,e "u , Arhi;vu Hr\'atskog narodnog kazalista (inv. br. 1979). Rnkopis nosi pag,itnaciju, od 1-:144 plus 2 lista »Lica« i. omotni list 8 pismom. intendantu kazaliSta u Zagrebu. Datiran je 26. , V 1922, Sedam nedjelja ranije (9. IV 1922) VOIjnoviC je ' dogotovio svoju pokladnudu­brovacku dramu Maskarate ispod kupljft. Kratki vrelJ\enski razmak,. u ,kojem zavrsavll ovaj prjjevod i<znenadnje to vise, sto ga prevodilac, inace »patnik pera~, vee dr~gi clan d;tje izrvJie i salje zagrebackOIJ\ intendantn (27: V ,1922) . 4 Ivo Vojnovic, Akordi, etr,. 97, 91 Artur Herzo.gs. Deset go.d!ina kasnije, 1896, u VTIJeme pariske preIUlJere Lorenzaccia, Marija Ruzicka"Stro.zzi i Andrija Fijan uPo.znali su zagre­hacku publiku sa sccnsko.m izvedho.m Listopadslce noci (La nuit d' oe­tobre) u prijevo.du A. Ha-ramhasica. Go.dine 1910. daje se vec spome­nuti Musseto.v pro.verb II ne faut jurer de rien s Po.nesto. sazetim naslo.­vo.m: Ne kuni se. Zatim Svijecnjak (Le chandelier) prikazuje se go.dine 1917. u prijevo.du Branka Gavelle, ko.me je to. p.rva reZija. Buduci da je Lorenzaccio hio. dugo. smatran i o.biljezen kao. drama za citanje, zanimljivo. je Vo.jno.vicevo. nUsljenje 0. kazaliSno.j izvedhi o.ve drame. U popratno.m pismu uz SVo.j prijevo.d' o.n pise ta,danjem in­tendantu Juliju Benesicu o.vako.: Dragi moj intendante! Evo Vam najLjcpse »sekspirske« drame sto se igda napisala. Da nema Hamleta - Lorenzaccio bi bio Sekspirovo remekdjelo »kategzohen« - . Nemam vremena da ga »u eisto« prepisem. Ucinite Vi to u 2 egzemplara. Jednoga cete mi poslati (iU dati!) a drugi neka Vam· sluzi za predstavu. - Ze­\im ga stampati u svoje vrijeme. - Za Lorenzaccia imate Iva Rajica, koji je reg bi predestiniran za tu ulogu. Pariz nema slienoga - zato ga igra Suzanne Desprez, posHje Sare Bernhardtove. Lako se dade' kljastriti za predstavu. Cijeli prizori mogu izostati jer su samo istoricki vazni. I koja zenijalna rekonstrukcija talijanske kasne Reneunse!­Unicum! ­Bog I Vama Vai Ivo Ne stedeci superlative, Vojnovic prepo.rucuJe Lorenzaccia tadanjem intendantu i sPo.minje lvu Raicakao. dosto.jno.g nasljednika pro.sIavIjenih francuskih interpreta. Po. sjecanju Ive Hergdica o.n je pomisljao na Raicev juhilej, proslavu dvadese,t i pete go.disnjice njego.ve glumacke i kazalisne karijere, namijenivsi mu za o.VU priliku Lo.renza. No. Lo.­renzo.va p.sihicka, a na:rpoito. fizicka rugo.ba, lvi Raicu nije o.dgo.varala i o.n se odlucuje za Prolaznika Bohdqna Katerwe6 u prijevodu Julija BeneSica.. Premijera i jubilarna predstava o.ddana je 10. velj,aca 1923, a Vo.jno.vicevprijevo.d Lorenzaccia, ko.ji je vec prepisan po. ulo.gama, ostade do. danas ne.taknut u Arhivu Hrvatsko.g naro.dnog kazaliSta. U zelji da ovu »zenijalnu reko.nstrukciju talijanske kasne Renesanse« ozivi u svim njezinim pojedinostima, Vojnovic je kadsto dosljedniji o-d Musseta.7 . Vjeran mjestu gdje se radnja o.dvijala i ono.me kako ju je 5 Artur Hercog prevodi iste godine (1887) MtLSsetovu komediju Un caprice. Ruko-pis ovog prijevoda s naslovom Hi,. i prijepisi ulogas oznacenom podjelom cuvaju se · u ArhÜlru Hrvatskog narodnog kazalista (inv. hr. 940). Chavi~nyja tre­bao je glumiti A. Fijan, njegovu zenu Matildu Grbiceva, a gdu de Lery Marija Ruzicka-Str9zzi. Do predßtave nije doslo. B Katerwa pseudonlim je Szczepana Jeleoskog, poljskog dramaticara (t1881). 7 Tekst Iva Vojnovica usporedila sam s Lorenzacciom u izdanju Charpentier Fasquelle, Paris, 1907, Oeuvres completes illustrees d' Al/red de MUSlE't, Coniedies ct Proverbes, I). Sve se napomene odnose na spomenuto. izdanje. 92 • ~__u _~'/ •.),;?~ ~/, I . (' __./ Musset zamislio, u svom prijevodu Vojnovic docarava tadanjri Firencu nonose6i imena u njihovu izv()rnom, talijanskom ohliku, dok Musset upoti-ebljava vecim dijelom francuskeJ oblike. Time npr. Pierre Strozzi ili Frangois Pazzi postadose u Vojnovica Piero Strozzi i :Francesco Pazzi. Jedino kod zenskih lica Vojnovic nije dosljedan, jer u p()pisu lica piSe Catterina (!) Ginori, a u teksiu je naziva Katarina te uz pre­zime Soderini stavlja nas oblik imena Marija. Isto tako i uzvike i kletve Vojnovic s francusko.g, kako ih upotrebljava Musset, radije prevodi na talijanski (npr. Per Bacco). Vrld efektnu distinkciju Lorenzo, Loreri­zaccio, Renzo, Renzino, Lorenzetta nalazimo u Vojnovica kao i u Mus­seta. Samo jednom Vojnovic upottebljava Lorenzaccio umjest<> Ren­zinaccio (IV, 7) no i tu se posluZio pejorativnim oblikom njegova imena. Vojnovicevo pisanje imena pokazuje kako ga je govo-mi tekst zaveo tako da ponekad izvornu grafiju imena zamjenjuje f()netskom (npr. Agnolo - Anjolo); Slicnost u izgovoru objasnjava v'jerojatno upotrebu nasih vlastitih imena Katarina i Marija. Lica se u Vojnovicevu priJevodu javljaju red()m kao i u originalu. Iznimka je samo pokvareni Vojvodin sluga i ubojica Giomo. Njega Vojnovic u p,opisu lica ua pocetku drame izostavlja, ali ga spominje u drami i uklapa 11 dij;a.log prema originalnom tekstu. Samo na dva mjestaVojuovic ispuSta Giomov udio uzapletu radnje: ne navodi Gio­movu pjesmu kojom pocinje prizo,r Lorenzove kraue Vojvodina oklopa (11, 6) i ne prevodi njegove rijeci koje izrazava aparte na kraju istoga prizora. Namijenivsi Lorenzaccia prvenstveno kazalistu Vojnovic je, ponesen 8censkom realizacijom ove drame, mjestimice odstupao od izvornog teksta. Meuutim ou to Cini tamo gdje se ponavlja, objasnjava ili pro­siruje vec poznata situacija pa nije moglo doci do nejasnoca u razvitku radnje. No u tim svojim zahvatima on se udaljuje on Mussetova teksta izmijenivsi ga i sadrzajno i afektivno. Neki put Vojnovic izostavlja samo jednu r,ijec, ouu sto bi frazu ucinila punijom, blistavijom i preciznijom. Tako ne prevodi p'l'lidjev ili bilo koju drugu opisnu l'ijec uz imenicu. Na pr. habit coquet des nonnes (1,3) prevodi: opaticka nosnja; pr%nd recept (1,4 - pocita­njem; des meurtres /acetieux (11, 2) ...; umorstvo; citadelle de mort (111, 3) - tvrdave; pour mon malheur eternel (111, 3) - i vjecne li nesrece (!); sur ses levres epaises (111, 3) - na njegovim usnama; la chere fa­milie (IV, 1) - porodice. Kontrakcijom recenice Vojnovic se posluzio odmah na pocetku drame. Qu' elle se fasse attendre encore un quart d' heure et je m' en vais kaze na pocetku drame firentinski vojvoda, a Vojnovic tu recenicu slobodno krati: Ne cekam je vise. Slicni su joS primjeri il n'y a de change en moi qu' une misere: c' est qlle je suis plus creux et plus vide qu' une statue de fer-blanc (V, 7) - nego jedna, ma­lenkost: prazan sam kao kip od pleha i Quand vous ne devriez faire desormais qu' un honnete homme, qu' un artiste, pourquoi voudriez ­vous mourir? (V, 7) - Zaito biste umrli, kad biste mogli zivjeti kao posten covjek? 93 Neki dijelovi dijaloga takoder su katkad izostavljeni. Npr. u seeru u kojoj Kardinal, koristeci se prekomjerno pravima ispovjednika ispi~ tuje Markizu, Vojnovic ne prevo,di redom sve. On ispusta: L e C a r­cl i n a I: Comment y avez-vous repondu? La M ar q u i se: Comme il convient a une femme (n, 3). A malo podalje: L e C ar d i n a l: Pas un regard tendre? pas un baiser a Za derobee? L a M a r q u i s e: Non, mon pere. Jednom Vojnovic ne prevodi citav prizor (V, 6). U toj seeni, koja je pri kraju drame, studenti Firenee uzalud zahtijevaju biranje novog voj­vode glasanjem. Zanimljivo je da Vojnovic sve sto je u vezi s glasackom kuglieom dosljedno kroz citavu dramu ne prevodi. Kako ne;lllamo si­gurnih dokaza da se prevodilac posluzio izdanjem Charpentier - Fas­quelle osim godine izdanja (1907) i popularnosti izdava,cke kuce, ne mozemo sa sigurnoscu ustvrditi da je ova seena (a ovo vrijedi i za ostalo) postojala u tekstu koji je prevodilae imao u rukama. A treba spomenuti da novije izdanje Mussetovih Comedies et proverbes (Clas­siques Garnier, 1950) ne unosi ovu scenu u sam tekst, nego je stavlja u biljesku na kraju knjige. Osim dinamike u radnji i dijalo~ke ekonomizaeije, teatar, koji ima u vidu prvenstveno gledaoea, trazi i efektan govorni tekst. Da to po­stigne Vojnov,ic prosiruje svojim dodaeima, original. No tim se postup­kom, kojim je, kao i kracenjem, sadrzajno i osjecajno izmijeniooriginal, Vojnovic rjede sluii. Npr. rijeci KardJinala Oiba u Musseta glasC\: Compte sur moi (I, 3) a u Vojnovica: Raeunaj na mene, a pa z i na se b e. A kaze li za nekog Musset: qui a cetteheure,est en enfer (I, 4) u prijevodu citamo: koji se ~ada nalazi be z s u m n jeu paklu. Usporedujuci izvoT'ni tekst s Vojnovicevim prijevodom naici cemo i na prevodioceve lapsuse. Evo nekih krupnijih. Vec u prvom prizoru I cina Vojnovic prevodi GiomovQ rijeei: Ta soeur est denichee: Nasli smo ti sestru u gnijezdu, dok glagol denicher u ovoj receniei zadrzava svoj prvotni smisao izvaditi iz gnijezda. Na ovo upucuje i sam kontekst. V Qjvodina obrana Renza pred sumnjicavim Kardinalom u Musse,ta glasi: c' est mon entrementeur, mais croyez que son entremise, si elle nuit a quelqu' un, ne me nuira pas (I, 4) a u prijevodu: On je moj posrednik. Ali cijenite li vi iskreno da ako ikome to ce samo meni da na'Skodi nje­govo posredovanje, sto je nejasnQ i netocno. A spadassin, kako ga je Vojnovic u popisu liea p·revQo, nije macevalae, nego kavgadZija ili pla­ceni ubojiea (bravo). Vjerojatno su neke nepravilno>s·ti u prijevodu plod izvjesne povrsnosti Vojnoviceve pri samom prCivodenjlL Npr. Lorenzove rijeci starome Filipu: je me suissouvenu du baton d' or couvert d' ecorce (In, 3) Vojnovic prevo.di: Sjetih se batine od drva oblozene zlatom. Nehoticna omaska je takoder kad Vojnovic zamjenjuje pridjev faible imenieom fable. Filipove rijeci: Que le tentateur ne meprise pasle faible; pour· quoi tenter lorsque I' on doute? (In, 3) u prijevodu gabel svoj smisao i dijalog p-ostaje nerazumljiv: Neka iskusitelj ne prezire pneu: cemlJ isku'SaVCDti kad se sumnja? 94 NajviSe iznenaduje u Vojnovicevu Lorenzacciu prevodiocevo mlJe­njanje nekih pojedinosti izvornika. Npr. Lorenzo nudi usluge mladog firentinskog slikara Tebaldea Vojvodi rijecima: J' Gi un peintre avouS amaner; c' est un protege (II, 4) a Vojnovic u zamahu rada prevodi: l11Ulm slikara, da vam ga dovedem a k 0 va mus t r e b a. Isto tako Lorenzova opomena Scoronconcolu malo prije uhojstva Vojvode: Ecoute bien, et ne te trompe pas (111, 1) u Vojnovica glasi: Slusaj me i n e p r i g 0 v ara j. lako ovaj prijevod, ka·ko vidim:o , nije bez mane, prevo.dilac je ipak pom.iSljao na mogucnost objavljivanja svog rada kako sam kaze u spo­menutom pismu Juliju Bene,sicu. Do stampanj,a' bi Vojnovic sigumo mijenjao neke pojedinMti. U svakom se retku njegova prijevo.da za­paza da ga je radio covjek koji se u toku dugogodisnjeg knjizevnog stvaranja istakao kao poznavalac izrazajnih mogucnosti naseg jezika. Osim to.ga Vojnovic je, kao stvaralacki rasp'Olozen prevooilac, tezio za tim da ocuva umjetnicku cjelinu originala i tom je poslu pristupio svije-­sta.n da ce se na malim dijelovima pr,ijevoda pribliziti zamisli autora, sto mu je zaista cesto poslo za rukom. Stoga se cak i danas, iako zivimo u vrijeme drugacijeg dramskog jezika i stila, divimo mnogim strarucama Vojnoviceva rukopisa, jer u njemu je npr. un silence preveden tren sutnje, a »neprevodljiva« psovka Ah! mort de mort, de mille morts (11, 1) veoma spretno izra­zena: AlL! grom ga bozji udario. Da je i sam prevodilac bio svijestan poteskoca pri ovom prevodenju, potvrduju i nje,gove vlastite rijeci na karti koju je pisao intendantu Juliju Bendicu bojeci se da se njegov Lorenzaccio zagubio:8 Nice. Hotel Bll8by 18. VII. 1922 Dragi Intendante! Pisu mi da Be izgubila kod Vas jedna moja drama! - koJa? - To bi bio uda­rac! Ako su Maskarate morao bih preraditi onaj egzemplar, sto je za KvapiJa a ni je ZR Za,greb ni za stampu. - A k 0 j e L 0 ren z ace i 0 - t a d j e p 0­sao nenadoknadiv jer je sto puta lasnije napisati novu dramu nego li prevesti pet ClnOVa MUBsetove proze! -Cemu onda truditi se i raditi?! Molim Vas odgovorite rum odmah! Va! lYo VojnoTie I Knpzevna oBtavitina Julija Benesica, koi. le nalazi u lnatitutu za k.n.~iie~olt Jugoslavenako akademije znanoBti i umjetnoBti u Zagrebu; pisma Iva Voinovie•. 95 

VOJNOVIĆEV PRIJEVOD MUSSETOVA LORENZACCIA

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia