Nedostatak dovoljnih količina kvalitetne kabaste stočne hrane danas je verovatno najveći problem u ishrani preživara. Kabasta hraniva se karakterišu time što imaju veći udeo vlakana (iznad 18% sirove celuloze), voluminozna su i u osnovi predstavljaju vegetativni deo različitih biljnih vrsta. Zastupljenost dostupne (svarljive) energije u ovim hranivima je niža po jedinici mase ili zapremine nego kod koncentrata. Kvalitet kabastih hraniva uslovljen je ponajviše biološkom pripadnošću krmne kulture i fazom razvića. Svi sistemi normiranja obroka u ishrani preživara polaze od toga da dobro izbalansiran obrok omogućuje da životinje bolje konzumiraju i iskoriste hranu. Trave i leguminoze su osnovna kabasta hraniva i čine 2/3 suve materije obroka. Ako se koriste na pravi način, ova kabasta hraniva su veoma dobar izvor proteina, karotina, kalcijuma i drugih minerala
