Војислав С. Радовановић (27. јануар 1894, Павлица, Рашка – 26. април 1957, Београд),
био је по основном образовању географ – геоморфолог, али се током научне каријере
бавио и антропогеографијом, етнологијом и историјом. Био је студент и асистент
Јована Цвијића, професор универзитета у Загребу, Скопљу и Београду, дописни члан
Српске академије наука од 1940. године. Један је од иницијатора оснивања
Етнографског института САН(У) и његов први управник (1947−1957). Допринос
Војислава Радовановића етнологији остао је донекле у сенци његовог рада у области
антропогеографије и географије. У овом тексту биће речи управо о етнолошком
аспектима његове делатности.Vojislav S. Radovanović (January 27th 1894, Pavlica/Raška – April 26th 1957, Belgrade),
was a geographer–geomorphologist by formal education, but in the course of his academic
career he also researched in the area of anthropogeography, ethnology and history. He was a
student and assistant of Jovan Cvijić; professor of universities in Zagreb, Skopje and
Belgrade; corresponding member of the Serbian Academy of Sciences (SAS) since 1940. He
was one of the initiators of the establishment of the Institute of Ethnography SAS(A), and its
first director (1947−1957). Contribution to ethnology by Vojislav Radovanović is somewhat
overshadowed by his results in anthropogeography and geography. In this paper ethnological
aspects of his work will be discussed.Тема броја – Историјске ретроспективе етнологије и антропологије (ур. Мирјана Павловић) / Topic of the Issue – Historical Retrospectives of Ethnology and Anthropology (ed. Mirjana Pavlović
