Влајић-Поповић, Јасна

Serbian

Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS)

vr. fppk MPRM—N8Rurah 8M8ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИКЈужнословЕНСКИ ФилологхisfffУ ређ и вач к и од б о рWдр Даринка ГортанJПремкI др Ирена ГрицкатI др Милка ИвићI др ПавлеИвићI Блаже КонескиI др Тине ЛогарI др Александар МладеновићIдр Мирослав НиколићI др Асим!“ др Митар ПешиканIдр Живојин СтанојчићI др Драго ЋупићI др Егон ФекетеГлавн и у ред ни кWМИЛКА ИВИЋБЕОГ РАДy 9 9 2Х Р О Н И КАСЛОВЕНСКА ЕТИМОЛОГИЈАEповодом стогодишњице смрти Франца МиклошићаFИнститут за славистику Бечког универзитета организовао је у Бечуод PM. септембра — N. октобра N99N. године научни скуп о словенској етимологији. Повод је била управо навршена стота годишњица смрти ФрањеМиклошићаI утемељивача многих грана модерне славистикеI у чијој сепребогатој заоставштини налази и први савремени етимолошки речниксловенских језикаI Еtymologisches törterbuch der slavischen pрrachen.Након откривања спомен плоче на кући у којој је Миклошић становаоу БечуI прешло се на интензиван дводневни програм у по две сcсије свакогадана пре и после подне. Скупу су присуствовали готово сви пријављениучеснициI а сазнали смо да су неки заинтересовани морали бити одбијенизбог ограничености времена. JПрочитани су следећи радовиW p. eafnerI cranz von Miklosich im oahmen der vergleichenden pрrachwissenschaft des N9. gahrhunderts; l. k. TrubačevI plavische btymologie — gestern und heute; c. s. MarešI Miklosichsaericon maleoslovenicum; o. hatičićI Miklosichs oezeption von Bopps vergleichender drammatik der indogermanischen pрrachenI e. d. iuntI btуmologies and Agendas; i. МоszуnskiI Рraslowianski panteon u slownikuetymologiсznуm cranciszka MiklosichaI s. CvetkoJlrešnikI Zu einigen aeutungen der substantivischen und adjektivischen clexion von MiklosichI o.J—m. oitterI iehnbildungen im rngarischen nach slavischen MusterI A. b.AnikinI plavjanskie etimologiiI e. bichnerI fndogermanisch und plavisсhIС. hochI Zur horrespondenz von mrosodie und Morphologie im slavischenserbum. Другог дана су изложени следећи радовиW Б. Вукмановић—МојсиловићI Прилог етимолошком проучавању црногорских говораI М.Бјелетић и Ј. ВлајићJПоповићI Етимолошки проблеми неких експресивних глагола; d. eolzerI bvidenz fur urslav. *zvonJ „Ниnd“ in den slavisN88 Јужнословенски филологсhen pрrachen; f. kémecI Zur eypostasierung in der btymologieI g. oeinhartI Morphologie und btymologieW N. urslav. *pojeJI péti „singen“ toch.B pi LA pis L„singen“; 2. urslav. *vљZnakљ „rticklings“; i. s. hurkinaIgužnoslavjanskaja leksika v etimologičeskich issledovanijach c. MiklošičaIŽ. Z. sarbotI pvjazi značenij i semantičeskaja rekonstrukcija v etimologiiIЕ. А. СhelimskijI ieksikoJsemantičeskie raritety v rannich zaimstvovanijachvengerskogo jazyka; К. Н. МеingesI aie Bedeutung der tirkologischen undJaltajischen etymologischen corschung für die plavistik; s. A. ayboI plavjanskaja akcentologija i etimologijaI Т. МаthiassenI Altkirchenslavisch undAltslovenisch. aie honzepzion von cranz von MiklosichI t. BoryšI mrojektЕtymologicznego slovnika kaszubskiego. Због одсутности аутора нису прочитана два пријављена радаW s. sinjaI Adriatica — Croatica et oomanicaи t. miankaI Zwischen cremdem und Еigenem im pprachsystem und in derЕtymologie.Из побројаних наслова види се да се у свом шаренилу тема оцртавајудве основне групе радоваW једни се баве првенствено МиклошићемI а другисамо етимологијомI како је тоI уосталомI и сугерисано насловом скупа.Тако смо видели да се о Миклошићу данас може говорити сагледавајући још једном његово место у лингвистици ХfХ века EХафнерIКатичићFI преиспитујући и разрађујући неке његове резултате EЦветко——ОрешникI МаthiassenF или неком новом анализом његовог дела EМarešIМоszуnskiF. Изврстан прелаз између две групе чинио је рад Л. В. Куркинекоја је указала на порекло лексике у Миклошићевом етимолошком речникуIодала му признање за нека одлична и досад непревазиђена етимолошкарешења да би на крајуI на примеру глагола шевелитиI показала како седанас може променити једна Миклошићева етимологија.У другојI већој скупини налазе се претежно „прави“ етимолошкирадови међу којима се они који се баве конкретним етимологијама издвајају од оних опште природе. Ту посебно место заузима уводно прегледноизлагање О. Н. Трубачова који је теоретски и практичноI илуструјућито примеримаI указао на досадашње и актуелне проблеме словенске етимологијеI њено место у оквиру индоевропске етимологијеI спор између етимологије и историје речиI препород етимолошке лексикографијеI принципеетимолошке лексикографије и специфичност етимолошких истраживањаIзадатке прасловенске лексикографијеI питања прасловенског лексичкогдијалектизмаI значај балтоJсловенских веза итд. Проблемски приступодређеним темама имали су и ДибоI bichnerI hochI kěmec као и iuntкоји је низом конкретних примера илустровао типове проблема.У самој природи етимолошке материје леже сложеност и обимностаргументације што је чини релативно неподобном за усмено излагањеодносно праћење таквог излагања. У овако широком дијапазону интересовања аутора реферата који суI истинаI били претежно славистиI алиСловенска етимологија N89су неке теме имале тежиште ван тог кругаI на ширем пољу индоевропеистикеI романистикеI туркологијеI хунгарологијеI или су просто исувишеишли у детаље па их је и поред унапред штампаних резимеа није увекбило лако пратити. Тако се десило да један број радова није у публицинаишао на слушаоце који би заметнули дискусију EБјелетић и Влајић—ПоповићI oeinhartI BoryšF.Понајвише гласних размишљања изазвао је d. eolzer cвојом веомасмелом и оригиналном идејом да је псл. *zvonJ „звоно; звечати и сл.“имало и хомонимни облик у значењу „пас“I што он закључује на основуниза примера из словенске Eи несловенскеF фитонимије. Већина дискутаната није му дала за право.Изузетно садржајан и занимљив био је реферат Ж. Ж. Варбот која језадобила више од пола сата помне пажње читавог аудиторијума својимизлагањем о семантичким везама. На примеру континуанти псл. *zvenoона је на основу на први поглед неспојивих значења у различитим словенским језицима као „карика“I „тараба“I „парче рибе“I „греде на крову“итд. реконструисала оно основно „растојање између две тачке“ тј. „оношто спаја две раздвојене тачкеI премошћује неки јаз“.НашомI српскохрватском етимологијом непосредно су се бавила дварадаW Б. ВукмановићJМојсиловић је говорила о траговима најјужнијеIбококоторске варијанте далматског језика у црногорским говоримаI а М.Бјелетић и Ј. ВлајићJПоповић о проблему етимологисања експресивнихглагола на примеру сх. ландаEраFти и њему сродних.За нас је интересантан и значајан био и рад t. Boryša који је говоpио о свом пројектуI у сарадњи са Н. РороtskomJTaborskomI израде Етимолошког речника кашупског језика. НажалостI њихова искуства и методнеће нам превише користити при конципирању будућег етимолошког речника српскохрватског језика пошто они планирају један диференцијалниречникI у односу на пољски.Организатори скупа нису планирали издавање зборника изложенихрадова већ је ауторима препуштено да бирају да ли ће их и где објавитиIс тим што је свима понуђено штампање у публикацији ИнститутаI ИLienerslavistisches gahrbuch. JБеоград | Јасна ВлајићJПоповић

Словенска етимологија : поводом стогодишњице смрти Франца Миклошића

http://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/5919/vlajic.popovic.slovenska.etimologija.pdf

Словенска етимологија : поводом стогодишњице смрти Франца Миклошића

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS)