Приказ дела: Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика,
Београд, Завод за уџбенике, 2007, 366 стр

Мојсиловић, Бојана

Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS)

ISBN 978-86-82873-16-7INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU[EZDESET GODINAINSTITUTA ZA SRPSKI JEZIKS A N UZBORNIK RADOVA ÇÇU r e | i v a ~ k i o d b o r:dr Gordana Jovanovi}, redovni profesor, dr Aleksandar Loma, dopisni ~lanSANU, dr Predrag Piper, dopisni ~lan SANU, dr Slobodan Remeti}, dopisni~lan ANURS, dr Stana Risti}, nau~ni savetnik, dr Sreto Tanasi}, nau~ni savetnikG l a v n i u r e d n i k:Sreto Tanasi}BEOGRAD2007Recenzenti:dr Marta Bjeleti}, vi{i nau~ni saradnik, dr Gordana Jovanovi}, redovni profesor,dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU, dr Predrag Piper, dopisni ~lan SANU,dr Slobodan Remeti}, dopisni ~lan ANURS, dr Stana Risti}, nau~ni savetnik,dr Sreto Tanasi}, nau~ni savetnikSekretari redakcije:mr Vladan Jovanovi}Marina Spasojevi}Izradu i {tampawe finansiralo je Ministarstvo nauke Republike Srbije.Izdaje:Institut za srpski jezik SANU, \ure Jak{i}a 9Korektura:mr Vladan Jovanovi} i Marina Spasojevi}Priprema za {tampu:Davor Pal~i} (palcic@eunet.yu)[tampa:^IGOJA [TAMPABeograd, Studentski trg 13chigoja@eunet.yuwww.chigoja.co.yuTira`350CIP — Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd811.163.41(082)[EZDESET godina Instituta za srpski jezik SANU : zbornik radova ÇÇ /urednik Sreto Tanasi}. — Beograd : Institut za srpski jezik SANU, 2007 (Beograd: ^igoja {tampa). 223 str. ; — 24 cmTira` 350. — Napomene i bibliografske reference uz tekst. — Bibliografija uzpojedine radove.ISBN 978-86-82873-16-71. Tanasi}, Sreto ‰urednikŠa) Srpski jezik — ZborniciCOBISS.SR–ID 145325836SADR@AJPredgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7RadoviR u ` i c a B a j i }: O pravoslavnim praznicima u Re~niku Matice srpskei Re~niku srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika SANU . . . . . . 9–20M a r i j a V u ~ k o v i }: Glagol opuznuti ’oslabiti, omr{aveti; oronuti;omlohaveti’ — ju`noslovenski dijalektizam ili kontinuanta psl.osnove *pâlz-? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21–33M i r j a n a G o ~ a n i n: O imenima blizanaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35–43M a r i j a \ i n | i }: Turcizmi u sedamnaestom tomu Re~nika SANU . . . . 45–51N e n a d I v a n o v i }: Principi formirawa i organizacije korpusaRe~nika srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika SANU (u perioduod 1853. do 1953. godine) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53–78V l a d a n J o v a n o v i }: O nekim leksemama sa op{tim pojmovnim zna-~ewem ’gledati, posmatrati’ i wihovoj leksikografskoj obradi . . . . . 79–85M a r i n a J u r i { i }: Neke akcenatske zanimqivosti iz p~iwskih sela . 87–95N a t a { a M a r k o v i }: Pregled Vukove gramati~ke terminologije . . . . . 97–108M i l i c a M a r j a n o v i }: Etnonimi sa negativnom ekspresivnom ko-notacijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109–118D r a g a n a N a s t a n o v i }: O akuzativu jednine nekih imenica mu{kogroda prve deklinacione vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119–127V e s e l i n P e t r o v i }: Zoonimski sistem Gorwih Strawana (kod Pri-jepoqa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129–137M i r j a n a P e t r o v i }: Neki problemi u prou~avawu leksike svadbenihobi~aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139–145D r a g a n a R a d o v a n o v i }: Preno{ewe akcenata na proklitiku u go-voru Vaqevske Kolubare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147–168D a n i j e l a R a d o w i }: O jednom segmentu Vukove vojvo|anske leksike uRe~niku SANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169–176A n a S a v i } - G r u j i }: Geografski raspored dveju fitonimskih lekse-ma u prizrensko-timo~kim govorima (klip, okomak) . . . . . . . . . . . . . . . . 177–189PrikaziN a t a { a V u l o v i }: Uz sedamnaesti tom Re~nika SANU . . . . . . . . . . . . 191–194B r a n k i c a M a r k o v i }: Miodrag Jovanovi}, Govor Pa{trovi}a . . . . . . 195–202B o j a n a M o j s i l o v i }: Rajna Dragi}evi}, Leksikologija srpskog jezika 203–208M a r i n a S p a s o j e v i }: Bojana Milosavqevi}, Forme u~tivosti usrpskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209–211D a n i j e l a S t a n i }: Ivan Klajn — Milan [ipka, Re~nik stranihizraza i izreka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213–217HronikaV i k t o r S a v i }: Standardizovawe stare }irilice i wenoregistrovawe u Unikodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219–223ISBN 978-86-82873-16-7, p. (203–208)UDK 811.163.41’373(049.32)81’373(049.32)2007.Rajna Dragi}evi}, Leksikologija srpskog jezikaRajna Dragi}evi}, Leksikologija srpskog jezika,Beograd, Zavod za uxbenike, 2007, 366 str.Kwiga o leksikologiji, na koju su dugo ~ekali kako studenti je-zika tako i lingvisti, pojavila se u kwi`arama u prole}e 2007. godi-ne. Autorka ove kwige je Rajna Dragi}evi}, profesor Leksikologijena Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Iako je leksikologija deolingvistike koji se bavi re~ima, te bi se o~ekivalo da se razvila me-|u prvima, to je jedna od najmla|ih lingvisti~kih disciplina. Stogane ~udi podatak da se na na{im prostorima mali broj nau~nika ba-vio ovom obla{}u.Leksikologija srpskog jezika predstavqa sakupqena i uobli~e-na autorkina predavawa, ali i sumu wenih dosada{wih istra`iva-wa. U woj su obra|ene brojne leksikolo{ke teme i problemi, ali ta-ko da kwiga bude razumqiva i stru~wacima i laicima. To je omogu-}eno i tehni~kim re{ewem — posebna karakteristika ove kwige je to{to su svi stru~ni termini {tampani masnim slogom (boldom), aleksi~ki primeri i odrednice iz re~nika kurzivom. Na taj na~in,istaknuti su najbitniji delovi, {to }e studentima olak{ati u~ewe,a ostalim ~itaocima mo`e poslu`iti kao spisak odrednica svojevr-snog re~nika — pojmovnika leksikologije.U ovoj kwizi uo~avamo sedamnaest celina (bez sadr`aja). Radive}e preglednosti autorka je na po~etku kwige izdvojila dva Sadr-`aja — sa`eti i detaqni. Sa`eti je informativnog tipa i u wemusu nabrojane teme obra|ene u kwizi. Detaqni je sa~iwen tako da ~i-taoca uputi na neko konkretnije pitawe. Zatim slede Uvodna re~(XIII–XV) i jedanaest poglavqa u kojima se obra|uju leksikolo{keteme: Leksikologija (17–34), Leksema i re~ (35–39), Leksikon(40–53), Leksi~ko zna~ewe (54–64), Pristupi prou~avawu leksi~kogzna~ewa (65–128), Polisemija (129–145), Mehanizmi polisemije(146–186), Semantika derivata (187–212), Sintagmatski leksi~kiodnosi (213–231), Paradigmatski leksi~ki skupovi (232–243) i Pa-radigmatski leksi~ki odnosi (244–330). Na 331. str. autorka je dalasvoju Zavr{nu re~. Op{irna Bibliografija (333–351) pru`a nam in-formacije o kori{}enoj literaturi, ali predstavqa i dragocen iz-vor podataka kako za budu}e istra`iva~e tako i za sve one koje inte-resuje leksikologija. Veoma je koristan i Indeks imena i pojmova(353–362) budu}i da se na jednom mestu nalaze imena lingvista kojisu se bavili leksikologijom, kao i pojmovi vezani za ovu oblast.Kwiga se zavr{ava rezimeima na srpskom — Rezime (363) i engleskomjeziku — Summary (365).U Uvodnoj re~i autorka je iznela tri ciqa koja je imala na umudok je pisala ovu kwigu. Prvi — da ova kwiga bude uxbenik leksiko-logije za studente. Ovo je razlog zbog ~ega su neki segmenti detaqni-je obra|eni, a neki mawe, i za{to su neke teme obra|ene, a neke nisu.Autorka se dr`ala programa po kome studenti u~e ovaj predmet itrudila se da kwiga obuhvati wegovo celokupno gradivo. Na osnovuvi{egodi{weg rada sa studentima zakqu~ila je {ta studenti te`eshvataju, {ta ih vi{e interesuje, a {ta mawe, i to znawe primenila,biraju}i teme koje }e obraditi u ovoj kwizi.Drugi ciq koji se isti~e jeste poku{aj da se na jednom mestuiznesu stavovi doma}ih lingvista u vezi sa razli~itim temama izove oblasti. Stoga su u kwizi mnogi radovi koji se ti~u leksikolo-gije detaqno prikazani. I radovi koji su mawe detaqno obra|eni,ili su pak samo spomenuti, predstavqaju dragocen podatak za one ko-ji `ele da se obaveste o odre|enim leksikolo{kim pitawima, pogo-tovo ako su to strani leksikolozi. Sve teme, obra|ene u ovoj kwizi,obrazlo`ene su na materijalu srpskog jezika, iako su mnoge od wihop{te i mogu se odnositi na bilo koji jezik. Zato autorka isti~e dase ovim su`avawem teme ne umawuje op{tost izlagawa, jer leksiko-logija jednog jezika (u ovom slu~aju srpskog) ukqu~uje i op{tu lek-sikologiju. To je prvi i glavni razlog za{to su u kwizi uskla|ena te-orijska i prakti~na istra`ivawa stranih autora s analizama doma-}ih lingvista. Drugi razlog je prakti~an — s obzirom na to da }e sekwiga koristiti kao uxbenik, trebalo je prikazati razli~ite pogle-de na leksikolo{ka pitawa u ciqu boqe informisanosti studenata.Tre}i ciq koji autorka navodi jeste wena `eqa da prika`e iobrazlo`i li~ni pogled na leksikologiju. Budu}i da se leksikologi-ji mo`e pristupati iz razli~itih uglova, svaki izbor tema, pitawa iistra`ivawa predstavqa li~no opredeqewe autora. U ovoj kwiziautorka pristupa leksikologiji iz ugla psiholingvistike, {to seprepoznaje u opisima psiholingvisti~kih eksperimenata i dokazi-vawu da su neke semanti~ke teorije, kao i neki opisi i podele leksi-ke psiholo{ki zasnovani.204 [ezdeset godina Instituta za srpski jezik SANU. Zbornik radova ÇÇKako je u nau~noj literaturi uobi~ajeno, prvo poglavqe je po-sve}eno definisawu i uobli~avawu centralne teme. U wemu se dajedefinicija leksikologije, kao i wene podele. Zatim se nabrajajusrodne discipline s kojima je leksikologija u bliskoj vezi (etimo-logija, terminologija, onomastika, frazeologija, tvorba re~i i lek-sikografija), uz napomenu da ovaj spisak nije kona~an, jer je mogu}ebaviti se leksikologijom i iz ugla nekih drugih lingvisti~kih di-sciplina, kao {to su morfologija, sintaksa, stilistika, dijalekto-logija. Osim wih, srodne su joj i neke nelingvisti~ke nauke, kao {tosu psihologija i sociologija. Na prou~avaocima je da odaberu sa kogaspekta }e prou~avati leksikologiju.U drugom poglavqu, Leksema i re~, pravi se razlika izme|u lek-seme i re~i. U ovom poglavqu se defini{u osnovni pojmovi kqu~niza leksikologiju, pri ~emu se susre}emo sa terminima bez kojih pro-u~avawe ove oblasti ne bi bilo mogu}e, kao {to su leksema, re~, alo-leksa, osnovno zna~ewe (primarna realizacija), sekundarno zna~ewe(sekundarna realizacija).Leksikon predstavqa skup leksema jednog jezika. U istoimenompoglavqu daje se struktura leksikona u koji spadaju samostalne lek-si~ke jedinice koje mogu biti jedno~lane i vi{e~lane. Autorka lek-sikon deli na op{ti i mentalni, obja{wavaju}i pitawa koja su u ve-zi sa wima. S obzirom na to da se u ovoj kwizi na leksikologiju gle-da iz ugla psiholingvistike, mentalni leksikon je detaqno obra|en,jer psiholingviste posebno interesuje na koji na~in su re~i organi-zovane u memoriji, tj. kako su uskladi{tene u mentalnom leksikonu.Autorka nagla{ava da se psiholingvisti~kim metodama dolazi dopravog puta u prou~avawu op{teg leksikona.Da je kqu~ni problem leksikologije pitawe leksi~kog zna~ewa,vidi se po tome {to su wemu posve}ena dva poglavqa u kwizi (Lek-si~ko zna~ewe i Pristupi prou~avawu leksi~kog zna~ewa), kao i napredwim koricama ove kwige. Tu se kao ilustracija nalazi stilizo-van trougao Ogdena i Ri~ardsa, preko koga je predstavqen odnos jezi-ka — mi{qewa — stvarnosti. Na osnovu wega R. Dragi}evi} defini-{e leksi~ko zna~ewe: „Zna~ewe lekseme predstavqa dekodirawe slo-`enog odnosa izme|u neke pojave u spoqa{wem svetu, wene mentalnereprezentacije u na{em mi{qewu i jezi~ke manifestacije“ (54).Peto poglavqe se nadovezuje na prethodno i u wemu su predsta-vqeni pristupi prou~avawu leksi~kog zna~ewa. Detaqno su prikaza-ne najdominantnije teorije iz ove oblasti: komponencijalna analiza,teorija prototipa, konceptualna analiza i prou~avawe verbalnihasocijacija. Prou~avawe verbalnih asocijacija se mo`e posmatratiRajna Dragi}evi}, Leksikologija srpskog jezika 205kao pomo}na metoda, jer je neki od nabrojanih pristupa koriste u do-bijawu rezultata svojih istra`ivawa. Svaka od ovih teorija ima svo-je prednosti i mane, kao i ograni~ewa u primeni, pa su pomenutiprikazi veoma korisni za budu}e istra`iva~e.[esto poglavqe nosi naziv Polisemija. Imaju}i u vidu ~iwe-nicu da ovaj termin ima dva zna~ewa — „sposobnost lekseme da imavi{e zna~ewa“ i „ime za mehanizme kojima se vi{ezna~nost ostvaru-je“ — ovo i naredno poglavqe (Mehanizmi polisemije) mogli bismoposmatrati kao celinu. U ovom delu autorka obja{wava postojawepolisemi~nih re~i kao posledicu jezi~ke ekonomije i ograni~enihkognitivnih sposobnosti korisnika jednog jezika, uz napomenu da bikomunikacija bila nemogu}a kada bi svaka stvar imala poseban na-ziv. U narednom poglavqu su opisani mehanizmi polisemije. Poli-semija se posmatra kao proces dobijawa novih zna~ewa metaforom,metonimijom i sinegdohom. Budu}i da nauku o jeziku interesuju presvega jezi~ki mehanizmi, u ovom odeqku se akcenat stavqa na lek-si~ku metaforu i leksi~ku metonimiju.Autorka nas obave{tava i o odnosu normativista prema polise-miji, isti~u}i neka od wihovih stanovi{ta. S obzirom na to da jete{ko odrediti kriterijume na osnovu kojih bi se mogla utvrditiop{teprihva}ena zna~ewa, shvatawa leksikologa i normativista serazlikuju, {to se ilustruje konkretnim primerima.Jedan od vidova polisemije, koji autorka izdvaja, jeste {iroko-zna~nost, odnosno platisemija. Ova jezi~ka pojava druga~ije se nazi-va similisemija. Naime, Darinka Gortan-Premk razlikuje tipove po-lisemije i similisemije — sli~nozna~nosti. Platisemija je modelpo kojem su pro{irena zna~ewa prideva i glagola, a similisemija seodnosi samo na imenice.Naslov osmog poglavqa je Semantika derivata. Na po~etku po-glavqa autorka navodi neka shvatawa o tvorbi re~i i isti~e da je zaleksikologiju ova oblast va`na, jer je gra|ewe derivata, uz polisemi-ju, najva`niji na~in za imenovawe predmeta koji nemaju nazive. Uz to,re~i koje su nosioci leksi~kog sistema imaju i najvi{e zna~ewa i naj-vi{e derivata. Svi derivati jedne lekseme ~ine derivaciono gnezdo,~ijim se prou~avawem dolazi do podataka o statusu lekseme u lek-si~kom sistemu. Prou~avawe ove discipline je korisno i u ispitiva-wu mentalnog leksikona, jer se na osnovu rezultata asocijativnih te-stova mo`e zakqu~iti da derivaciono povezane lekseme ne podsti~ujedna drugu, tj. da nisu u bliskoj vezi u mentalnom leksikonu.U devetom poglavqu prou~avaju se sintagmatski leksi~ki odno-si. Leksi~ki odnosi su jedan od va`nijih problema u leksikologiji206 [ezdeset godina Instituta za srpski jezik SANU. Zbornik radova ÇÇi autorka nagla{ava da su sintagmatski leksi~ki odnosi mawe prou-~avani, te da }e u ovoj kwizi biti prikazan na~in na koji lekseme se-manti~ki uti~u jedna na drugu u semanti~kom nizu. Opisani su lek-si~ko slagawe, kolokacija kao sintagmatska kombinacija leksi~kihjedinica, kao i razli~ite vrste sintagmi, uz obja{wewe wihovestrukture. Posledwi deo ovog poglavqa ti~e se odre|ivawa zna~ewaleksema na osnovu konteksta. Rezultati ovakvih ispitivawa poma`uistra`iva~ima (psiholozima i psiholingvistima) da zakqu~e na ko-ji na~in deca usvajaju zna~ewe leksema.U desetom poglavqu, Paradigmatski leksi~ki skupovi, pred-stavqena je raznolikost termina za skupove i wihove podele, sa na-merom da se ilustruje slo`ena mre`a paradigmatskih odnosa me|u je-dinicama leksi~kog sistema. Veze me|u paradigmatski povezanimleksemama su asocijativne, a leksikologija se bavi samo sistemskim:sinonimijom, antonimijom i derivacijom (lep — krasan, lep — ru-`an, lep — lepota). Autorka isti~e da se „ove veze ispoqavaju u lo-gi~koj povezanosti pojmova koji stoje u osnovi ovih leksema, ali i ujezi~kim vezama“ (232).Pored zna~ewskih veza opisanih u prethodnom poglavqu, odno-si me|u ~lanovima leksi~kog skupa mogu biti i druga~iji. Leksi~kiparadigmatski odnosi mogu biti: sadr`inski, formalni i sadr`in-sko-formalni. U sadr`inske odnose me|u leksemama spadaju: sinoni-mija, antonimija, hiponimija i leksi~ki skupovi bez granawa. For-malno povezane lekseme su one koje imaju podudarne ili sli~ne ele-mente leksemske forme: rimotvorstvo (bor, dvor, spor), tautofonija(podudarnost pojedinih fonema: vrh, hridi, crne, trne) i tautotoni-ja (podudarnost prozodijske strukture leksema), dok u sadr`in-sko-formalne odnose me|u leksemama spadaju paronimija i homoni-mija. Pored definicija i primera opisane su i slede}e pojave: me|u-jezi~ka paronimija i me|ujezi~ka homonimija, koje nastaju kao posle-dica semanti~ke, ortografske ili ortoepske sli~nosti me|u lekse-mama dvaju jezika.U Zavr{noj re~i autorka isti~e da su u kwigu ukqu~ene temekoje nisu obra|ivane u drugim kwigama s ovom tematikom. Pri tome,ona nagla{ava da je u woj prikazan i obrazlo`en jedan pogled na lek-sikologiju, koji }e se daqe razvijati i mewati. Autorka ne nudi samokona~na re{ewa za brojne leksikolo{ke probleme, ve} otvara i novapitawa za istra`ivawe. Zato bi, kako ona ka`e, najve}i doprinosLeksikologije srpskog jezika bio da podstakne ~itaoce na nova raz-mi{qawa i na druga~ije poglede na leksikologiju.Rajna Dragi}evi}, Leksikologija srpskog jezika 207Imaju}i u vidu ciqeve koje je autorka navela na po~etku kwige,mo`emo zakqu~iti da }e Leksikologija srpskog jezika, {ire posma-trano, studentima pribli`iti problematiku leksikologije i bitipolazna ta~ka za budu}e istra`iva~e. U`e posmatrano, ona }e naucio jeziku doprineti pregledno predstavqenim rezultatima do kojihsu do{li eminentni predstavnici leksikolo{ke nauke, kao i iscrp-nom bibliografijom.Bojana Mojsilovi}208 [ezdeset godina Instituta za srpski jezik SANU. Zbornik radova ÇÇ

Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика

http://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/50972/mojsilovic.dragicevic.2007.pdf

Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS)