Peričin, Draginja

Undetermined

National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)

SAVETU TEHNOLOSKOG FAKULTETAPredmet: 0cena uradjene doktorske disertacijemr Draginje PericinSavet Tehnolo5kog fakulteta u Novom Sadu, nd svojojsedn'i c'i koja je odrZana 17. 1?. 1987, godine, 'i menovao jeKomisiiu za ocenu uradjene doktorske disertac'i je l',lr DraginjePeri di n, asi stenta Tehnol o5kog fakul teta, pod nasl ovom"Ispit'ivanie b'iohemiiskih signala u pet'it mutantima kvascalzazvanih benomilom" u sastavu:1 . Dr Stojan GRUJ Ie , Fe d.prof . Prf rodno-matemat'i e kogfa ku I teta, Nov i Sad,2. Dr Jovan VUe ETIe , vdnr" prof . Pri rodno-matemat'i d-kog fa ku I teta, Beograd,3. Dr Suzana PETR0VIe , vdnr.prof. TehnoloSkogfakulteta, Novi Sad,4 " Dr NadeZda RuZii, vanr. prof.Tehnol o5kog fakul teta,Novi Sad"Komis'i ia ie pregledala doktorsku disertaciju kand'i -data i podnosi Savetu Tehnolo5kog fakulteta u Novom Sadu sIe-deiiI Z V E S T A JDoktorska disertacija mr Draginje Periein napisana jena 7 + 149 stranica kucanog teksta 'i sadrZi 49 slika-dijagra-ma i ?3 tabele" Dokumentovana je sa 215 literaturnih navoda.Rad je podeljen na sledeia poglavlja: Uvod, 0p5ti deo, Mate-ri jal i metode, Rezul tati, Diskusi ja, Zakl judak, Conclus'i oni Li teratura.ZU uvodnom delu kandidat istiee, na osnovu podatakamedjunarodne organizacije 0tCD-a, potrebu i znadaj istraZi-vanja mutagenog dejstva hemijskih jedinjenja koja kroz svojuprimenu dolaze u dodir sa dovekom. lvledju hem'i jskim jedinjenji-ma koja pokazvJu genotoksieno dejstvo, sVakako znaeajno mestozauzimaju pesticidi zbog svoie Siroke primene u poljoprivredi.Prema sadaSnjim propisima pesticidi se moraju ispitivati kakona karcinogenost, teratogenost i reprodukcijsku moi, tako'ina mutagenost u najmanje dva test sistema od kojih se jedanodnosi na genske mutacije a drugi na hromozomske mutac'i je,Podaci iz T'i terature ukazu ju da genotoksidno dejstvo naroe 'i topokazuju pest'i cidi na bazi ditiokarbamata, benzim'i dazola,ftalamida i dr., pa se u svetu a i kod nas vr5i njihovo pre-i spi ti vanj e na osnovu novi h podata ka o nj i hovom genoto ks i c-nom dej stvu.Za isp'i tivanje genotoksidnost'i hemijskih jedinjenjaupotrebljavaju se razn'i test-sistemi (eksperimentaln'i orga-nizmi) pa i ief ije pekarskog kvasca. Poznato ie da se mutage-no dejstvo nekih hemijskih Supstanci na ielije kvasca odraZavana pojavu tzv. pet'i t mutanta. Neki hemi jski mutageni pri odre-djenim uslovima stvaraju petit mutante sa o5teienim di sanjemkoj i se nazivaju i respi ratorno-def i cijentni mutanti (RD-mu-tanti ), a neki pak peti t mutanti ni su resp'i ratorno-def ic'i jen-tni " Promene i o5teienja u res pi ratornom 1 ancu , svaka ko semogu povezat'i sa spec'i fienim oSteieniem nekih konstituenatakod m'i tohondrija, eiie su funkcionalne sposobnosti kontroli-sane kako jedarnom tako 'i mitohondrijskom DNA.Imajuii u vidu sve gore navedeno, kandidat je kaocilj istraZivanja postavio da se biohemijsk'i m metodama istra-21 genotoksie no dejstvo predstavni ka benzimidazol ski h pest'i -cida (f ungi cida ) benom'i I a (meti I - 1- (but'i I karbamoi I )-2-benzi-midazol karbomat). Naime, kand'i dat ie pomoiu specif icnih bio-hemijski h parametara na ceI ijama i miLohondrijama trebao daistraZi da li su petit mutanti dobiveni pod deistvom benom'i lai respiratorno-def ici jent,ni mutanti (RD-mutanti ). Takodie,kandidat je na jednom divljem soju i odgovarajuiem RD-mutantuizvr5'i o svestranu karakterizaci ju mi kroorgan'i zama biohemi jskimmetodama kako b'i uporedjivaniem mogao sagledati posled'i ce ge-netickjh promena izazvani h benomi I om"U op5tem delu kand'i dat daje pregled i izvode najzna-eajn'i jih radova o 'i straZivanju nrutagenog dejstva benomila po-sredstvom odredjenih test-sistema za utvrdjiv'anje qenskih i hro-mozomskih promena kao'i primarnog o5teienja DNA. Isto takodati su saZeto'i zvodi radova o RD-mutantima kao test-sistemuza utvrdjivanje genotoksienost'i hemijskih jedinjenja. Navodese radovi o strukturi i biogenezi mi tohondrija petit mutantapekarskog kvasca, pri demu su ustanovljene'i odredjene raz-I'ike izmedju c:itoplazmatienih (mit.ohondrijskih) i nukl earnihpetit mutanta, Takodje su izneti znaeajn'iji radovi i nj'ihovizakljueci o proteinskom i lipidnom sastavu membranskog siste-ma mitohondrija a koji su u bl iskoj vezi sa istraZivanjimaka ndi da ta.freie poglavlje doktorske disertacije, odnosi se naeksperi mentaln'i rad kand'i data" Iznete su osnovne karakteri -stike i poreklo 'i spitivanih divl jih i pod dejstvom benomi 1amutiranih soieva Sacchq.z,omAces cereuisiae, kao i nacin ga-jenja 0 aerobnim i semiaerobn'i m uslovima. Zatim su iznet'iosnovni principi metoda koie su u disertaciji primenjene.Treba istaii da je kandidat za re5avanje problema u svomradu morao da yazrad i i uhoda vei'i bro j metoda ko j e se ko-riste u savremenoj biohemiji.eetvrto poglavlje RezuI tati , podeljeno je na sedamdelov'a i sedam odgovarajuiih podnaslova" Kandidat mr DraginjaPericin u ovom delu iscrpno izl.aZe rezultate do koj'i h jedo5Ia" Neki od vaZn'i jih rezultata sastoje se u sledeiem:eelije petit mutanata izazvane benomilom imajusmanienu endogenu brzinu respiracije pet do 5est puta u odno-su na brzinu rgspiraciie feliia divlieg soia (VnO su od 153--r?1 .umo1 OZI-1min-19-1, a VR su od g2O-1 040 lmol 0ZI-lmin-1g '), Poveiana koncentracija glukoze daje nelinearnu zavisnosti usporava brztnu respiraciie kod vi5ih koncentracija gde seposti2e prividno zasifenje glukozom" Dobivene vrednosti za4Km za ieliie petit mutanata prema glukozi tri do 5est putasu veie u odnosu na vrednosti kod ieliia d'i vlieg soja (KmRO= 0,40-0,66 mmol/l glukoze a K*R = 0,10-0,19 mmol/l glukoze).0vako smanieni afin'i tet ieiiia petit mutanata prema glukozikandi ciat ob ja:Sni ava da moZe b'i t"i posi edi ca mutagenog de j stvabenomila tako da dolazi do 'i zmenjenog metaboTizma (katabol ic-ke represije)" 0vaj zakljueak potvrdjuju i rezultati dobiveniza poveianu specif idnu aktivnost enzima heksokinaze kod petitmutanata za dva do tri puta. Isto tako, na osnovu poveianevrednost'i specifidne aktivnosti enzima glukoze-6-fosfat de-h'i drogenaze kod petit mutanata, kandidat zakl jucu je da jeverovatno kod ovih ieliia veie uee5ie pentozno-fosfatnog putau razgradnji glukoze (G-6-PDHR od 0,79-4,B5.umol min-1mg-1a G-6-PDHRD od 4,20-i9,89 rumoI min-1mg-1).Smaniena sposobnost respiracije kod peti t mutanataie svakako posledica oiteienja enzima u respi ratornom l ancu.Kandidat ie ustanovio da peti t mutant (RD- 1 ) ima smanjeni sadr-Zaj citohroma c i b i potpun gubitak citohroma u1g (Rr9ga == 1,93 {0-5; b = 5,44 10-5; c = 6,52 10 -J mol/I; RD:ad, -i_tr _E! = 3,69 10 "; .c = 4,71 10 J mol/1 ). Kako sadrzaj citohromazav'i s'i od stepena aerac'i ie ispitan je i uticaj kiseonika nasadrZaj citohroma (aerobni 'i semiaerobni uslovi). Rezultatipokazuju da je sadrZaj eitohrsna S 'i b u petit mutant'i ma induci-b'i lan k'i seonikom aIi gubitak citohroma uu3 niie nadoknadjenpoveianom aerac'i jom" 0va c'i njenica ukazuje da je gubitak ci-tohroma .uug posledica mutagenog deistva benomi Ia kod ieI f iapeti t mutanata.Ana I izom ETP desti ca kod iel iia pet'i t mutanta (RD- 1 )ta kodie ie uoden gubi tak ci tohroma uu3. Isto tako kandidatje ustanovio da ielije peti,t mutanta (RD-1) imaju smanjenuakti vnost drugi h enzima respiratornog l anca kao Sto su:NADH-oks idaze, NADH-ci tohrom-c-reduktaze, mi tohondrij skaATP-aza kao i gubitak sukcinat dehidrogenaze.U ciliu uporedjfnania i sagTedavarrja svestranog meta-bolidkog stanja ielija petit mutanata, kandidat je ispitivaoprotei nski i 1 i pidni sastav Cel ija "5Ukupni protei ni iel iia petit mutanata imaju manjiudeo proteina sa relativnim molskim masama do 20000 (R - 6l,55%;RD 35,42%), a poveiani udeo proteina sa relativnom molskommasom preko 45000 (R 13,08%; RD 24,48%) . I aminokisel i n-ski sastav ukupnih prote'i na ie razJ icit, pri cemu je kod pe-tit mutanata veia zastupljenost polarnih aminokiselina,Lipidni sastav ieliia petit mutanata (RD-1) kvali-tativno n'i ie izmenjen u odnosu na divl ji soj (R-1) aTi je po-veian sadrZaj sn-diacilglicero.l a, s'l obodnih masnih k'i selinai sn-triacilglicerola" Primenom gasne hromatograf i je, anal-i -zom sn-triaci'l g'l icerola i masnih kiselfna je ustanovljeno daieiiie petit mutanata sadrZe veii udeo triacilglicerola saduZim Iancima masnih kisef ina. Kod masnih kiselina poveianie udeo palm'i to-oleinske k'i seline (RD-C16,1= 36%; R-CI6,1== Z2%). Isto tako udeo svih nezasiien'i h masnih kisel ina upetit mutantu (RD-1) iznosi oko l0% a u div'l jem soju (R-1)o ko 5A%Fosfo't ipidni sastav ispitivan'i h ielija petit mutanta(RD-1) 'i divljeg soia (R-t) takodje se kvalitativno ne raz-1i kuiu" llediutim, smanjen je sadrZaj f osf at'idi I-hoI i na u ie-Iijama petit mutanta.Elektronskom mi kroskopijom je ustanovljeno da posto-ie ztrd.tne morfoloSke ?azl ike izmedju ieI'i ja petit mutanta( RD- 1 ) i neki h konsti tuenata (jedro, mi tohondrije, ribozomi ,I'i p'i dne vakuole, ielijski zid) i kontrotnih ielija (R-1)"Kod ielija petit mutanata uveian je i izmenjen oblik kakosam'i h iel iia tako i iedra, a smanjen je sadrT-a j ribozoma imitohondriia. 0ve Yezultate kandidat je potvrdio anal it'i e k.i modrediivaniem sadrZaja nukTei nskih ki sel.i na. Naime, utvrdjenie veii sadrza j DNA a manj i sadrza j RNA u iel i jama pet-i tmutahta (R-DNA= 5,76 Aglmg proteina, RNA=158 rg/ng proteina:RD-DNA=9,00 ilg/ng proteina, RNA=126 yg/mg proteina).Polazefi od rezuTtata o izmenjenim aktivnostima iIi potpunomgubi tku neki h enzima u res p'i ratornom I a ncu ie'l i ja peti t mu-tanta, kandidat ie izvr5io i anal izu mi tohondrija sa morfo-IoSkog, funkcional nog i hemijskog aspekta. Dobiveni el ektrbn--mi krograf pokazuje da fe1 ije petit mutanta (RD-I ) imaju6mitohondrije izmenjenog oblika i smanj enog broj a sa slaborazvijenim kristama i sl iene su "promitohondrijama" divljegsoja. Anal izom proteina mitohondr:i jske f rakci je dobiveni surezul tati koii pokazuju da ief ije petit mutanta imaju zna-e ajno srnanjen udeo proteina sa relativnim mol skim masamado 20.000, poveian udeo proteina sa relativnfm moTskimmasama iznad 20.000 u odnosu na divlji soj. Aminokisel-i nskisastav proLei na mi tohondriia pokazuje da su pol arne ami no-kisel ine zastupliena sa oko 60% u proteinima mitohondrijapetit mutanta (RD-1), a samo 48% u proteinima mitohondrijadivljeg soja (R-1).Kao f kod ispitivan'i h cel ih iel i ja tako i kod mi-tohon.driia pet"'i t mutanata fosfolipidni sastav nije kval'i ta-tivno izmenjen u odnosu na divTji soj. Medjutim, izmenjen jeodnos I i p'i dIprote.i n, poveian je i sadrZa j kardiol i p-i na(RD cL = 88,50 Fg:' R cL = 23,so !g). Rezultati koj'i sudobi veni anal izom masni h ki sel i na koj e ul aze u sastav I i pidamitohondriia ukazuiu da ie palmito-oleinska kiselina (C16:1)zastupljena sa 43% u l ipidima mi tohondrija petit mutanata asamo Z3"t u lipidima d'i vljeg soja. Medjutim, oleinska kiselinaie v.i ie zastupljena u lipidima mitohondrija divljeg sojanego u petit mutantu.Na osnovu svojih yezultata kao i na osnovu literatur-nih podataka, kandidat u di skus'i j i objaSnjava i donosi odre-diene zaKliudke u vezi sa endogenonn respiracijom i afinitetomusvaiania glukoze kod ieliia petit mutanata, zatim o promenisadrZaia citohroma, el ektroforetskoj anal izi ukupnih proteinai genskoi variiabi I nost'i , o promeni sadr"2aja 1i pidni h kompo-nenata, sadrZaju nukleinskih kiselina i morfologiji iel ije,iedra t mi tohondri ja. Isto tako d'i skutuje dobivene rezulta-te o struktuni, proteinskom i lip'i dnom sastavu samih mito-hondrija kao i promene aktivnosti nekih mitohondrijsk-i henzima"Na kraiu svoie doktors ke disertacije mr Dragi njaPeridin ie u saZetom obliku, u poglavlju Zakljudak, od dobi-venih rezultata izdvojila, neke koji su najbitniji.7ZAKLJ UEAK I PREDLOGTz napred iznetog se jasno vidi da je kandidat mrDraginia PeriEi n pokazala visok stepen poznavanja biohemij-skih procesa koii se odvijaiu u ielijama pekarskog kvasca,kako divljih sojeva tako i mutiranih pod dejstvom benomila,5to ie i bio predmet njene doktorske disertacije. Treba is-taii da se kandidat vei duZi vremenski period bavi ovom izu-zetno vaZnorn probl ernati kom, kako za nauku tako i za praksu,posebno za procenu rizika o genotoksie nosti hemijskih sup-stanci,Rad kandidata predstavlja solidan naueni doprinosier osvetljava biohemijske procese i na odredjeni nadin suokara kterf sa ne promene vaZnii i h konsti tuenata u iel ijamakvasca koje se de5avaju genotoksidnim dejstvom benomila.Na osnovu svega izloZenog, dlanovi Komisije pred-I aZu Savetu Tehnol oS kog f a kul tet,a u Novom Sadu da rad mrDraginie Periein pod naslovom "IstraZfvanje biohemijsk'i h sig-nala u petit mutantima kvasca izazvanih benomilom", prihva-t'i kao tezu zd sticanie akademskog stepena doktora nauka'ida kandidatu omoguei da svoj rad javno brani.ELANOVI KOMISIJE:1. Dr Stojan GRUJIc, red. profesorPri rodno-matemati ekog fakul teta,Z. Dr Jovan vue irt{ (un . profesorP r i r o d no - m a t ema t i e ko glglg-L!.g!C_o.3, Dr" Suzanasor TehnolPETR0VIe, vanr.profe-o5 kog fa ku I teta , Nov i4" Dr NadeZda RUZIe , vanr,profesorU Novom Sadu/

Istraživanje biohemijskih signala u petit mutantima kvasca - izazvanih benomilom

https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije157252606145650.pdf?controlNumber=(BISIS)71388&fileName=157252606145650.pdf&id=14101&source=NaRDuS&language=sr

Istraživanje biohemijskih signala u petit mutantima kvasca - izazvanih benomilom

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)