U radu je prezentiran pregled osnovnih razvojnih tendencija kada su u pitanju najveći trgovinski lanci u svetu, kao i analiza atraktivnost pojedinih tržišta zemalja u razvoju. Na osnovu toga, analizirajući osnovne karakteristike trgovine na malo u Srbiji, ukazano je na značaj, ali i otvorene probleme koje ulazak velikih trgovina sa stranim kapitalom unosi kada je u pitanju promena konkurentskih odnosa

Brnjas, Zvonko

Rajković, Zoran

Stošić, Ivan

EBOOKS Repository

    VELIKI TRGOVINSKI LANCI U SVETU I PROMENA KONKURENTSKIH ODNOSA   THE GLOBAL RETAILERS AND CHANGES IN COMPETITION RELATIONS   Dr Ivan Stošić* Dr Zvonko Brnjas ** Mr Zoran Rajković***   Apstrakt  U radu je prezentiran pregled osnovnih razvojnih tendencija kada su u pitanju najveći trgovinski lanci u svetu, kao i analiza atraktivnost pojedinih tržišta zemalja u razvoju. Na osnovu toga, analizirajući osnovne karakteristike trgovine na malo u Srbiji, ukazano je na značaj, ali i otvorene probleme koje ulazak velikih trgovina sa stranim kapitalom unosi kada je u pitanju promena konkurentskih odnosa.  Ključne reči: ukupna inflacija, bazna inflacija, inflatorna očekivanja   Abstract  The basic development trends of leading global retailers and the analysis of specific emerging markets attractiveness have been presented in this paper. Starting from these aspects, based of main characteristics of Serbian retail market, the role of foreign retailers, as well as some open questions considering their entering on local market have been analyzed.  Key word: global retailers, retail, competition, strategy                                                      * Dr Ivan Stošić, naučni saradnik, Institut ekonomskih nauka, Beograd ** Dr Zvonko Brnjas, Beogradska bankarska akademija, Beograd *** Mr Zoran Rajković, istraživač-saradnik, Institut ekonomskih nauka, Beograd TRŽIŠNE STRUKTURE I ZAŠTITA KONKURENCIJE 246Uvod Tokom poslednjih 10-15 godina događaju se dramatične promene u strukturi svetske trgovine na malo, koje se ogledaju pre svega kroz intenzivne procese koncentracije, konsolidacije i internacionalizacije poslovanja u ovoj delatnosti. Osim toga, dolazi do izmene strukture prodajnih formata (srazmerno brži razvoj velikih, modernih formata, redefinisanja formi i uloge malih i specifičnih formata, rasta značaja outdoor prodaje, bržeg razvoja „on line« prodaje i sl.) i smanjenje broja malih privatnih nezavisnih radnji, razvoja menadžerskih znanja i veština, intenzivnijeg tehnološkog razvoja, usvajanja novih vidova saradnje sa ključnim partnerima (dobavljačima, interesnim grupama na tržištu, konkurentima i sl.), razvoj loyalty programa, povećanje udela »private lebels«, razvoja socijalne odgovornosti velikih trgovinskih lanaca i generalno kvalitetnijih odnosa sa potrošačima, itd.  Zato se analiza tržišnih struktura i stepena koncentracije u trgovini na malo Srbije mora, s jedne strane, zasnivati na analizi ključnih razvojnih trendova u ovoj oblasti u svetu, a sa druge strane, nalaženju određenih posebnosti i specifičnosti karakterističnih za našu zemlji. Vodeći trgovinski lanci u svetu i Evropi Ključna obeležja razvoja maloprodaje u svetu su ukrupnjavanje i rast velikih svetskih lanaca trgovine, koje preuzimaju sve značajniju ulogu i mesto u ukupnom prometu. Prema sprovedenim istraživanjima (1.) 250 vodećih maloprodajnih lanaca u svetu je u 2006. ostvarilo promet od 3.25 triliona US$ ili 8% više nego u 2005. godini. Ove kompanije, zahvaljujući svojim superiornim performansama ostvaruju povoljne poslovne rezultate. Naime, od 250 najvećih maloprodajnih lanaca u svetu svega 36 je zabeležilo pad prodaje, a svi ostali rast. Praktično svi maloprodajni lanci, sem 7, su ostvarili dobit, s tim da je prosečna stopa neto profita (ROS) ovih najvećih svetskih kompanija iznosila 3.6%.  U ukupnoj strukturi prometa 250 najvećih maloprodajnih lanaca u svetu dominiraju trgovine iz SAD sa učešćem od oko 37%, zatim slede trgovine iz Japana (oko 12%), Velike Britanije (8%), Nemačke (7%) i Francuske (6%). Ipak, poslednjih godina uočava se da se na ovoj listi svetskih giganata pojavljuje sve veći broj kompanija iz Rusije (X5 Retail Group NV, Euroset Group) i Kine (Suning Appliance Co. Gome Appliances Holding Limited, Dalian Dashang). U poslovanju ovih kompanija izraženi trendovi internacionalizacije poslovanja i sve veća orijentacija ka proširenju njihove aktivnosti van okvira matične zemlje, što prema sprovedenim istraživanjima (1.) na osnovu analize Q racija doprinosi povećanju vrednosti akcija ovih firmi. Veliki trgovinski lanci u svetu i promena konkurentskih odnosa 247Tabela 1. Vodeći svetski trgovinski lanci u maloprodaji u 2006. godini  Naziv/ matična zemlja Promet (mlrd. USD) Broj prodavnica (2005) Broj zemalja u kojima posluje Wal-Mart Stores- SAD 344,9  6.380 16 Carrefour- Francuska  97,9 12.179 36 The home Depot- SAD 90,8 -n/a- 7 Tesco- Velika Britanija 80,0  2.365 12 Metro Group- Nemačka 74.9  2.458 31 Kroger- SAD 66,1  3.726 1 Target Corp. - SAD 59,5 -n/a- 1 Costco- SAD 59,4   460 8 Sears, Velika Britanija 53.1 -n/a- 5 Schwarz Group- Nemačka 52,4  7.299 22 Aldi- Nemačka 50,0  7.788 15 Walgreens- SAD 47,4  4.963 2 Loewe Corp. - SAD 46.9 -n/a- 1 Rewe- Nemačka 45,8 11.242 14 Seven & I - Japan 43,8 21.136 19 Izvor: 2008 Global Power of Retailing, Deloitte Toushe Tohmatsu  Od 25 najvećih najvećih trgovinskih lanaca u svetu, 12 kompanija je poreklom iz Evrope. Matična tržišta ovih kompanija karakteriše intenzivna konkurencija, sve veći pritisak na sniženje cena (i rastuća popularnost diskonta), neophodnost inovacija, ne samo u tehnologiji poslovanja i modernizaciji objekata, već i u izgradnji novih relacija sa ostalim učesnicima na tržištu. Opstanak i rast u tim uslovima je vezan za izgradnju i jačanje lojalnosti kupaca, cenovnu konkurentnost i stalne inovacije. Tokom poslednjih nekoliko godina uvedene su značajne inovacije u poslovanju maloprodaje na razvijenim tržištima: ekspanzija ”on line” prodaje, modifikacije prodajnih formata, nove usluge i ambijent u prodajnim objektima koji bi kupovinu učinili što prijatnijom, kao i pažljivo upravljanje asortimanom. Mnoge trgovine koje su bile dominantno usmerene na prehrambene proizvode proširile su ponudu uvođenjem raznovrsnih neprehrambenih artikala, bilo u istim objektima ili razvojem specijalizovanih lanaca (napr. za tehničku robu, DIY, drogerije).  Usled sve većeg pritiska na matičnim tržištima, mnoge kompanije su proširile poslovanje na druga, strana tržišta. S obzirom na visok stepen razvijenosti, a često i saturaciju tržišta maloprodaje, ograničenu ponudu dobrih lokacija, ozbiljnu koncentraciju i potrebu definisanja jasne marketing strategije pri ulasku na tržišta drugih razvijenih zemalja, to je većini evropskih kompanija u proteklih 10-15-tak TRŽIŠNE STRUKTURE I ZAŠTITA KONKURENCIJE 248godina bio znatno atraktivniji ulazak na brzo rastuća tržišta zemalja nekadašnjeg socijalističkog bloka i drugih nerazvijenih zemalja. Otvaranje tržišta bivših socijalističkih zemalja Centralne i Istočne Evrope dalo je velikih podsticaj širenju "na istok", tako da su zapadne kompanije u relativno kratkom roku postale veoma značajne na ovim tržištima, što potvrđuju i naredni podaci.  Tabela 2. Najveći trgovinski lanci u Centralnoj Evropi*  na kraju 2005. godine Trgovinske kompanije/lanci koji posluju u regionu Promet u regionu u 2005.  -miliona EUR-Udeo na tržištu regiona u % Metro Group (Metro Cash&Carry, Real, Praktiker)  9.651 8,0 Carrefour (Carrefour, Dia, Champion) 4.504 3,8 Tesco 4.433 3,7 Schwarz Group (Lidl, Kaufland) 3.534 2,9 Rewe (Billa, Penny, Selgros) 3.523 2,9 Ahold (Hypernova, Albert) 3.270 2,7 Tengelmann (OBI, Plus) 2.243 1,9 Mercator (Mercator, Hura) 1.969 1,6 Auchan 1.767 1,5 SPAR-Austria (Interspar, Kaiser’s) 1.615 1,3 Izvor: PlanetRetail Napomena: *Zemlje obuhvaćene ovim pregledom: Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Kipar,Češka, Estonija,Grčka, Litvanija, Mađarska, Makedonija, Poljska, Rumunija, Srbija i Crna Gora, Slovačka, Slovenija.  ** stanje krajem 2005.120 Atraktivnost za investiranje u maloprodaju  za tržišta zemlja u razvoju Pozicije i atraktivnost pojedinih zemalja za investiranje u maloprodaju se vremenom menjaju, o čemu svedoči i promena ranga prema A.T. Kearney’ GRDI (Global Retail Development Index) za tržišta zemalja u razvoju. GRDI pomaže potencijalnim investitorima da rangiraju zemlje prema stepenu atraktivnosti za ulazak/ širenje i uopšte definisanje strategije. Rangiranje se određuje na bazi većeg broja varijabli, grupisanih u 4 kompozitna faktora. Ocene GRDI za 30 tržišta u razvoju u 2006. pokazuju da su na prvom mestu tržišta Vijetnama i Indije, ispred Rusije i Kine.  Veliki trgovinski lanci u svetu i promena konkurentskih odnosa 249 Tabela 3. A.T. Kearney’ GRDI (Global Retail Development Index)  za 2006. godinu  Zemlja Country risk Tržišna atraktivnost Saturacija tržišta Vremenski faktor (brzina) Ponder faktora 25% 25% 25% 25% Ukupno  Vijetnam 57 34 67 99 88 Indija 29 39 78 93 80 Rusija 31 52 50 90 72 Kina 36 50 45 82 67 Egipat 22 34 90 64 66 Maroko 26 36 80 68 66 Saudi Arabija 49 40 63 50 62 Čile 44 52 45 58 60 Brazil 23 60 60 54 60 Turska 20 53 59 64 58 Meksiko  38 59 40 56 57 Alžir 15 34 90 50 55 Malezija 40 44 43 61 55 Peru 17 34 82 79 55 Indonezija 13 41 71 60 55 Bugarska 28 32 42 41 53 Ukrajina 42 40 38 60 51 Tunis 29 34 76 41 51 Kolumbija 17 49 56 57 51 UA Emirati 61 37 32 45 50 Latvanija 36 32 27 73 48 Rumunija 27 30 21 85 45 Slovenija 65 28 12 58 43 Tajland 30 39 33 61 42 Makedonija 13 20 74 53 41 Filipini  14 46 76 24 41 Gvatemala 13 15 87 41 40 Argentaina 3 51 42 59 38 Izvor: A.T. Kearney Emreging Opprtunities for Global Retailers   TRŽIŠNE STRUKTURE I ZAŠTITA KONKURENCIJE 250Slika 1. Portfolio matrica atraktivnosti tržišta maloprodaje    Izvor: A.T. Kearney Emreging Opprtunities for Global Retailers, 2008   Interesantno je da se u 2006. godini na listi nalaze i pojedine zemlje nastale iz SFRJ Slovenija (23 pozicija) i Makedonija (25 pozicija), u nekim ranijim godinama, Hrvatska i BiH, ali ne i Srbija. Osnovne karakteristike maloprodaje u Srbiji Duboka kriza tržišta, koja se odvijala početkom 90-tih godina, uslovila je raspad do tada vladajućeg tradicionalnog modela distributivne trgovine u Srbiji. Rezultat je bio stihijski razvoj, velika usitnjenost, minimalna ulaganja u modernizaciju, sve veće zaostajanje za aktuelnim, vrlo dinamičnim trendovima na evropskom tržištu. U poslednjih nekoliko godina primetna je transformacija ovog sektora koja dobija na ubrzanju. Mada je reč o veoma dinamičnom segmentu, na kome su promene intenzivne i česte, sadašnji stadijum razvoja maloprodaje Srbije karakteriše sledeće: - Ograničeni broj tipova prodajnih formata, sa malim udelom velikih modernih formata (hipermarketa, diskonta i Cash & Carry), a u zemlji se tek grade prvi šopinig molovi, - Broj malih radnji (STR) je još veliki, posebno u odnosu na tržišta razvijenih zemalja, - Opadanje uticaja sivog tržišta, čije je učešće tokom 90-tih bilo ogromno, Veliki trgovinski lanci u svetu i promena konkurentskih odnosa 251- Stvaranje prvih nacionalnih lanaca (Maxi, Rodić), za razliku od preovlađujućeg višedecenijskog koncepta lokalnih trgovina, - Započet proces ukrupnjavanja i konsolidacije - Formiranje prvog domaćeg udruženja lokalnih trgovina (CBA), - Smanjenje broja veleprodaja i njihova sve brža orijentacija na maloprodajne objekte, - Nizak nivo razvijenosti non-store prodaje (internet, kataloška prodaja), - Skroman nivo opremljenosti prodajnih mesta, - Skroman nivo marketing aktivnosti, ali sa tendencijom bržeg razvoja, - Trgovačke marke su skromno zastupljene, a glavni generatori su inostrani lanci, - Ulazak trgovina iz država nekadašnje SFRJ, prvo Mercator, potom Konzum (Agrokor) i nedavno KTC (otvaranje prvog trgovinskog centra u Subotici), TUŠ-a - Dolazak velikih svetskih kompanija (Metro, Intermarshe) Značaj inostranih trgovinskih lanaca za nivo konkurencije u trgovini na malo Srbije Interne sposobnosti i slabe strane poslovanja velikih inostranih trgovinskih lanaca mogu se, uz brojne individualne specifičnosti, globalno okarakterisati na sledeći način:  SWOT matrica stranih trgovinskih lanaca   Jake strane Slabe strane ? konkuretniji nivo cena i mnogobrojne akcijske prodaje ? širok prodajni i raznovrstan asortiman  ? visok nivo usluge, prodajni ambijent i ljubaznost prodajnog osoblja ? imidž ? razvoj različitih, a pre svega velikih formata prodaje (hipermarketi, supermarketi) ? izražen trend ka koncentraciji i kupovini manjih aktera ? superioran odnos u odnosu na veći broj posebno lokalnih ? dobavljača nemogućnost opstanka malih radnji u uslovima jačanja konkurencije  TRŽIŠNE STRUKTURE I ZAŠTITA KONKURENCIJE 252 Eksterne šanse Eksterne pretnje ? rast kupovne moći ? promene navika potrošača ? razvoj novih oblika „outdoor”prodaje  ? sve intenzivnija konkurencija ? saturacija tržišta  i ograničena tražnja ? promene u strukturi globalnog tržišta (relativno smanjenje učešća SAD, rast tržišta Kine, Indije i tranzicionih ekonomija) ? potreba velikih investicionih i finansijskih ulaganja ? potrošači sve zahtevniji  Izvor: na Bazi Planet retail Biweekly news review, PMR Publication  Navedene karakteristike, a pre svega prevlast pozitivni nad negativnim efektima, utiču da se, u cilju povečanja nivoa konkurencije i stvaranja željenih tržišnih struktura, u većini zemalja, u tranziciji, pa i u Srbiji, teži za što većim privlačenjem inostranih trgovinskih lanaca. Međutim, to je skopčano sa brojnim problemima i otporima, počev od niske atraktivnosti pojedinih tržišta (koja su  rizična i nedovoljno privlačna za strane kompanije), pa do otpora lokalnih aktera. U oblasti maloprodaje postoji pravilo da što je tržište razvijenije i ima veći stepen koncentracije, to je ulazak stranih lanaca više otežan. Ipak, razvijenost tržišta maloprodaje, kao i stepen koncentracije se znatno razlikuje po zemljama. Povećani stepen koncentracije predstavlja jednu od karakteristika maloprodaje u većini razvijenih zemalja u Evropi. Posebno visok stepen koncentracije imaju Slovenija i Švedska, gde je učešće vodeći, 5 kompanija u maloprodaji veće od 70%, zatim Velika Britanija, Švajcarska i Danske gde je učešće vodećih 5 kompanija u maloprodaji veće od 60%, dok najmanje učešće 5 vodećih kompanija u Turskoj, Poljskoj i Rumuniji ispod 20% (4).  Na tržištu visokog nivoa konkurentnosti nijedan akter ne može u dužem periodu značajnije povećati prodajne cene, a da se to ne odrazi negativno na njegov obim prometa i tržišnu poziciju. Stoga je ulazak stranih trgovinskih lanaca potreban i neophodan, ali se nameće pitanje da li se vodeći svetski lanci mogu privući da posluju na tržištu Srbije, i da li oni neće, kao što je to bio često slučaj do sada, svoju strategiju cena, u cilju sticanja što većih profita u kratkom roku (radi brzog povraćaja uloženog kapitala), prilagoditi uslovima na domaćem tržištu?   Veliki trgovinski lanci u svetu i promena konkurentskih odnosa 253Literatura 1. 2008, Global Power of Retaling, Deloitte Toushe Tohmatsu 2008. 2. Planet Retail Biweekly News Review, PMR Publication 2008. 3. A.T. Kearney Emreging Opprtunities for Global Retailers, 2008.  4. IGD European Grocery Retailing 2006.       

Veliki trgovinski lanci u svetu i promena konkurentskih odnosa

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

EBOOKS Repository