Military Health Department, Ministry of Defance, Serbia
Doi
Abstract
<zakljucak> Sekundarna depresija u ranoj apstinenciji moze znacajno da utice na tok i ishod lecenja alkoholicara. Ona smanjuje kognitivne sposobnosti alkoholicara i njihovu saradnju pri lecenju uz mogucnost pojave teske depresije, suicida i recidiva. Grupa depresivnih alkoholicara je relativno mala subpopulacija primarnih alkoholicara, ali klinicki je vrlo znacajna. Pored redovnog programa za lecenje alkoholizma, ova grupa zahteva poseban terapijski pristup za depresiju sa kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije. Prilikom prijema alkoholicara na lecenje bilo bi potrebno da se u rutinsku klinicku praksu uvede skrining na depresiju uz ponovnu dijagnosticku procenu posle cetiri nedelje radi distinkcije alkoholom indukovane depresije od sekundarne depresije. Lecenjem bi trebalo obuhvatiti ne samo sekundarnu depresiju teskog vec i depresiju umerenog i blagog stepena. Lecenje sekundarne depresije moglo bi popraviti ishod terapije alkoholizma i doprineti sprecavanju recidiva alkoholizma.</jats:p
