Promene u zakonodavstvu i zaštiti dece i mladih u sukobu sa zakonom u Srbiji,
poslednjih decenija ogledaju se u transformaciji institucija, pre svega
uvođenjem mera vaninstitucionalnog (otvorenog) ili poluinstitucionalnog
karaktera. Težnja je da semladima koji dospeju u pravosudni sistem između os-
talog, obezbedi zdrava porodična sredina u kojoj će moći da dobiju pozitivan
porodični model i podršku za promenu i integraciju u društvenu i porodičnu
sredinu.
Vaspitna mera pojačan nadzor u drugoj porodici uvedena je sa idejom da se ma-
loletnici čiji roditelji nisu u mogućnosti da nad njim vrše nadzor, smeste u
drugu porodicu koja je voljna da ih primi i koja ima mogućnosti da nad njima
vrši adekvatan nadzor. Iako je u sistem krivičnih sankcija uvedena još 1959.
godine, a predviđena je i Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i
krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (2006. god.), kao i Nacrtom zakona o
maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivič-
nom postupku (2015. god.), ova mera spada u grupu retko izricanih tj. neafirmisa-
nih vaspitnih mera. U periodu od 2007. – 2013. godine izrečena je svega 27 puta,
što je ispod 0,3% u odnosu na ukupan broj izrečenih vaspitnih mera pojačanog
nadzora.
Jedna od mera reformskog tipa jeste i hraniteljstvo odnosno nastojanje da ono
bude zamena za institucionalno tretiranje mladih bez odgovarajućeg roditenjs-
kog staranja, mladih sa posebnim potrebama ili problemima i poremećajima u
ponašanju. Prema podacima Centra za porodični smeštaj i usvojenje za 2013. go-
dinu, od ukupnog broja dece na usvojenju (1068) svega 4,1% (44) je sa poremećajem u
ponašanju ili težim emocionalnim problemima. Činjenica je da se za ovu decu
najteže nalaze hraniteljske porodice.
Pojačan nadzor u hraniteljskoj porodici kao modalitet ove mere, može imati
veliki značaj u razvoju sistema maloletničkog pravosuđa uz obezbeđivanje ne-
ophodnih uslova. Cilj rada je da kritički analizira predložena rešenja, da
ukaže na nedostatak adekvatnih procedura za primenu ove mere, manjak resursa
hraniteljskih i srodničkih porodica koje su spremne da prihvate maloletnika,
kao i na nužnost daljeg razvoja, unapređenja i afirmisanja ove vaspitne mere