Korovi rezistentni na pojedine herbicide zahtevaju brze i radikalne promene u suzbijanju korova i proizvodnji konkretnog useva, povećavaju troškove, ugrožavaju održivost upotrebe herbicida, dovode do gubitaka profita i zahtevaju mnogo znanja za sprovođenje antirezistentne strategije. Iako relativno slabo poznat široj agronomskoj javnosti u Republici Srbiji, ovaj fenomen poslednjih nekoliko godina pričinjava velike štete u proizvodnji nekoliko ekonomski najvažnijih ratarskih useva. Prvo proučavanje rezistentnosti korova na herbicide započeto je 1990-ih godina na vrstama Amaranthus retroflexus, Chenopodium album i C. hybridum u odnosu na herbicide inhibitore fotosistema II, tj. atrazin (Janjić i sar, 1994a,b, 1995). Do sada, u Srbiji je kod više korovskih vrsta potvrđena smanjena osetljivost na inhibitore fotosistema II (A. retroflexus, Setaria viridis, Chenopodium album i Abutilon theophrasti) i ALS inhibitore (A. retroflexus, Echinochloa crus-galli, Datura stramonium, Chenopodium album, Helianthus annuus i Sorghum halepense) (Pavlović et al., 2006, 2007, 2008; Božić et al., 2007, 2015; Vrbničanin et al., 2017)
