Veković, Marko

Godisnjak Fakulteta politickih nauka

Croatian

RFPN

PRik a ZiUdkMarko Veković* Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih naukaMichael Walzer, The Paradox of Liberation, Secular Revolutions and Religious CounterrevolutionsYale University Press, 2015, pp. XiV+172Po čemu su slični indija, izrael i alžir? na prvi pogled, i ne baš po mnogo čemu. Međutim, Majkl Volcer se ne bi složio sa tim. jedan od najistaknu-tijih političkih mislilaca našeg doba, profesor Univerziteta kolumbija, smatra da ova tri slučaja ipak dele je-dan interesantan obrazac: svi su na-stali nakon drugog Svetskog rata na krilima sekularnih revolucija i još važnije, svi su se suočili sa jednim (ne)očekivanim neprijateljem ubrzo nakon toga – verskim revivalizmom i verskim kontrarevolucijama. Zašto sekularni pokreti, koji su uspeli da izdejstvuju nezavisnost i državnost indije, izraela i alžira, nisu bili u sta-nju da reprodukuju svoju političku kulturu par generacija nakon revo-lucije? kako su i zašto verski pokreti uspeli da dovedu u pitanje to dosti-gnuće nakon, okvirno, 25-30 godi-na od sticanja nezavisnosti? U ovoj knjizi, verovatno njegovoj posled-njoj, Volcer pokušava da objasni taj svojevrsni „paradoks nacionalnog oslobođenja”.odmah se da uočiti da se Volcer bavi indijskim nacionalnim kongre-som, jevrejskim pokretom Cionizma i alžirskim Frontom nacionalnog oslobođenja. Prema autoru, to su tri sekularna pokreta posvećena čisto se-kularnim projektima. ali iako seku-larni po prirodi, oni nisu zanemariva-li versku pripadnost naroda kojeg su hteli da oslobode. Citirajući nehrua (The discovery of india), Hercla (die judenstaat i old-new Land), pa i go-vore Ben guriona, praćenih prime-rima ahmeda Ben Bele, prvog pred-sednika alžira, autor jasno pokazuje da su svi oni bili svesni verskog zano-sa koji postoji u njihovim državama ali i da su ga ignorisali, što se kasnije * marko.vekovic@fpn.bg.ac.rsPR ik a Zi168pokazalo kao pogrešno. Volcer objaš-njava da je to zato što su svi verovali će postepeno doći do opadanja ver-skog zanosa i povlačenja religije u sferu privatnog, odnosno sekulariza-cije. Za Volcera to nije ništa čudno: lideri pokreta za oslobođenje su bili školovani najčešće na zapadnim uni-verzitetima gde je proces sekulariza-cije uzeo maha i tvrdi da je ta činjeni-ca svakako uticala na njihovo kasnije političko delovanje. Posledično, pri-padnici verskih zajednica nisu bili uključeni u projekat „nacionalnog oslobođenja”.Čitanje knjige jasno ukazuje na činjenicu da Volcer najbolje pozna-je slučaj izraela (napisao je i nekoliko uticajnih izvora o jevrejstvu i politici, recimo The jewish Political Tradition, 2000; in god’s Shadow: Politics in the Hebrew Bible, 2012). ali i pored toga, postavlja se pitanje da li je potpuno tačno tvrditi da je Cionizam kao po-kret bio apsolutno sekularan, ili da je država izrael nakon formiranja bila sekularna? To je u najmanju ruku upitno. da, ultra-ortodoksni jevreji su bili protiv cionizma, ali isto tako je i bilo religioznih jevreja koji su podr-žavali pa i bili u samom pokretu od samog početka. štaviše, nakon for-miranja države izrael, uspostavljene su važne verske institucije koje kon-trolišu pitanje braka i bračnih zajed-nica a koje postoje i dan-danas. i na samom kraju, „Zakon o povratku”, kojim se određuje ko se može useliti u državu izrael i dobiti državljanstvo je jasno obojen verskim motivima. analiza slučajeva indije i alžira je u neku ruku kraća, pa samim tim dosta pitanja ostaje otvoreno za diskusiju. kompleksnost društveno-političkih i verskih odnosa u indiji odmah na-kon oslobođenja baca sumnju na ola-ku ocenu o sekularnosti. Pogotovo što je ocena zasnovana generalno na nehruovim stavovima. Pored toga, čini se i da je akcenat stavljen samo na dominantnu religiju indije, hin-duizam, te da je mesto i uloga mu-slimanske zajednice zapostavljena. alžir je izabran kao primer iz islam-skog sveta koji ilustruje Volcerov pa-radoks. Međutim, treba istaći da je slučaj alžira specifičan jednog važnog razloga. naime, alžir nije demokrati-ja, za razliku od izraela i indije. ako se „političko oslobođenje” razume i kroz prizmu demokratizacije, onda je pred alžirom dug put. Ta činjenica zahteva jednu dublju analizu odno-sa islama i demokratije, koju Volcer, kako se čini, namerno izbegava. Poslednje poglavlje knjige je po-svećeno izuzetku od „pravila” da se-kularnu revoluciju prati verska kon-trarevolucija – to je slučaj Sjedinjenih američkih država. kako sam kaže, pi-tanja studenata i studentkinja su ga inspirisala da napiše i ovaj postskript. kao što je poznato, tridesetak godina nakon borbe za oslobođenje i sticanja nezavisnosti, i u Sad se pojavio po-kret verskog revivalizma. U literatu-ri se taj pokret naziva „Second great awakening”. ali, američki Ustav i ču-veni Prvi amandman koji garantu-ju sekularizam Sad-a nikada ustvari nisu bili pod znakom pitanja. Zašto? Volcer sugeriše da treba tražiti odgo-vor u samoj prirodi protestantizma i religioznosti amerikanaca – radikalni individualizam je doveo do razvitka velikog broja verskih denominacija, PR ik a Zi 169verskog pluralizma i tolerancije dok uspostavljeni sekularizam predstav-lja najbolji okvir za njihovo delova-nje. To je ono što razlikuje slučaj Sad od ostala tri slučaja iz ove knjige.na samom kraju treba istaći da ova knjiga, i pored nekoliko zamerki, treba da bude obavezno štivo za sve one koji se interesuju za odnos reli-gije i politike u najširem mogućem smislu. ona počiva na liberalnoj kri-tici verskih tradicija koja u isto vre-me uzima u obzir značaj i vrednosti istih, i sa sobom nosi poruku da će radikalni sekularni pokreti biti osu-đeni na propast ukoliko ne shvate da moraju i treba da uključe i pripadnike verskih zajednica, umesto da ih izop-šte. U skladu sa tim, ova kratka knjiga može poslužiti kao korisno „uputstvo za upotrebu” za neke druge projekte nacionalnog oslobođenja u svetu, procesa za koji Volcer kaže da je još uvek u toku.

Michael Walzer: The Paradox of Liberation, Secular Revolutions and Religious Counterrevolutions Yale University Press, 2015

http://rfpn.fpn.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/579/576.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Michael Walzer: The Paradox of Liberation, Secular Revolutions and Religious Counterrevolutions Yale University Press, 2015

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

RFPN