Rim : Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO)
Abstract
Uljana repica je prvenstveno poznata kao industrijska biljka i zbog visokog sadržaja i kvalitetnog ulja, najviše se koristi za proizvodnju zrelog semena. Nakon izdvajanja ulja, ostaje sačma bogata proteinima i pogodna u ishrani domaćih životinja. Površina pod uljanom repicom u Srbiji imaju trend povećanja u poslednjoj deceniji. Prosečan prinos uljane repice u ovom periodu u Srbiji je oko 2,7 t/ha, ali varira u zavisnosti od agroekoloških uslova. Klimatski uslovi u Srbiji pogoduju proizvodnji uljane repice, ali pojava prirodnih nepogoda (suša, poplava, olujni vetrovi i grad) dovode do pada prinosa i kvaliteta semena i ulja. Izuzetno je važan pravilan izbor sorte uljane repice u cilju ublažavanja dejstva prirodnih nepogoda jer svaka sorta ima specifične prednosti koje je mogu učiniti pogodnom za određene uslove gajenja. Poljoprivrednici u Srbiji imaju mogućnost da odaberu brojne visokoprinosne sorte stvorene u našim agroekološkim uslovima. Takođe, sistem mera koji uključuje pravilnu smenu useva u plodoredu (najčešće sa strnim žitima kao predusevom), osnovnu obradu (dubina 20–30 cm), setvu (sertifikovano seme, vreme setve od 25. avgusta do 20. septembra), ishranu biljaka (podela đubrenja azotom u više faza), suzbijanje korova, štetočina i bolesti (merama integralne zaštite biljaka, posebno oslanjanjem na preventivne mere i sa što manjim rizikom po ljude i životnu sredinu), postavljanje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i pravovremenu žetvu (kada seme sadrži manje od 15 posto vlage), obezbeđuje povoljne uslove za pravilan razvoj useva uljane repice, a što je osnov za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda i postizanje visokih i stabilnih prinosa. Zapostavljanje ovih osnovnih zahteva tehnologije gajenja uljane repice ili redukovanje određenih mera neizbežno dovodi do gubitaka prinosa. Konačno, preporučuje se poljoprivrednicima da razmotre mogućnost uvođenja poljoprivrednih tehnologija za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda koje se uspešno primenjuju u svetu, a kod nas još nisu zastupljene na većim površinama, kao što su konzervacijska obrada zemljišta i združena setva, kao i osuguranje useva. Edukacijom proizvođača i daljim poboljšanjem sortimenta, tehnologije i mehanizacije, realno je očekivati povećanje površina pod uljanom repicom u Srbiji i sigurnost proizvodnje i u uslovima klimatskih promena. Za podršku u primeni poljoprivrednih tehnologija koje smanjuju uticaj prirodnih nepogoda i klimatskih promena, proizvođači uljane repice se mogu obratiti Poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama.Na vebsajtu izdavača [http://www.fao.org/publications/card/en/c/CB5193SR
