Simeunović, Dragan M.

Serbian

RFPN

PRIKAZI I OSVRTIОДЛАЗАК ВЕЛИКОГ БОГОТРАЖИТЕЉА И ПРОСВЕТИТЕЉАУ 6:20 ујутро 4. септембра угасио се живот Владете Јеротића, једног од најутицајнијих српских интелектуалаца у последњих пола века.Сваки народ треба вођу, али не само политичког, већ много разно-врсних предводника и узора. Увек постоје за народ значајне личности које не морају формално бити вође, али које својом речју и делом сна-жно утичу на народ услед тога што између њих постоји нека невидљива магија узајамног дубоког поверења и уважавања. Такве личности нази-вамо харизматским и признајемо им вођство чак и кад оне то не траже. Та врста великог духовног предводника био је и Владета Јеротић.Познавање Владете Јеротића и његовог дела допушта ми да кажем да он вероватно никада није ни по-желео да буде икакав, а понајмање политички вођа, и у томе се већ од ране младости разликовао од већи-не. Аутобиографска сећања Јероти-ћева потврђују да је он одрана не са-мо тој, већ и многим другим земаљ-ским страстима претпоставио окре-нутост према Богу и људима као ближњима. Своју окренутост човеку и његовој, увек у крајњем Божјој тај-ни духа, потврдиће као психијатар. Своју окренутост Богу је пак, сре-ћом по народ, схватио као дело ко-је се тиче и нас, а не само њега. При том су та два животна задатка код Владете Јеротића била тако испре-плетена, да се могу посматрати као један. Није користио религијско уче-ње да приведе људе Цркви већ пре свега Духу од кога су одустали и за-то резултат његовог великог просве-титељског рада није масовна бигот-ност његових бројних следбеника, већ њихово духовно уздигнуће. Ве-лики део нашег народа је зато у ње-говом делу препознавао неформално духовно вођство, а у њему великог учитеља живота. Њему није треба-ла никаква функција, нити ју је ика-да имао, да би био Неко.Рођен је у Београду 2. августа 1924. године, где је похађао Другу мушку гимназију и завршио Меди-цински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију, а психотерапи-ју у Швајцарској, Немачкој и Фран-цуској. Радио је најпре као асистент на Нервној клиници Универзитета у Београду а затим је био шеф пси-370 PRIKAZI I OSVRTIхотерапеутског одељења у болни-ци „Драгиша Мишовић“. Преко 20 година предавао је на Теолошком факултету, као и на Универзитету у Београду, по позиву. Био је члан Академије медицинских наука и ре-довни члан САНУ. Добитник је пре-ко 50 одликовања, повеља и других признања.Био је одрана посебан. Прво као једини изразито религиозан члан своје породице, и то без ичијег на-говора. У времену апсолута комуни-стичке политике био је аполитичан психијатар храбрих погледа, делом неприхваћен од свог професионал-ног окружења. Оно што га је уздигло било је његово дело. Мало је позна-то да се испрва бавио превођењем Фројдових дела на српски. Потом су дошли први његови радови, ко-ји су напросто били другачији и већ имали онај магнетизам који ће има-ти и сви његови други текстови, као и његова изговорена реч. Захваљу-јући дубини његове мисли и лакоћи стила којим је писао, његово дело је дубоко продрло у разноврсне чита-лачке слојеве, о чему говоре за наше прилике фантастични тиражи и број издања његових књига. Свој живот је схватио као мисију духовног уз-дизања запарложеног духа српског народа и његовог усмеравања на са-моостварење. Данас је неспорна чи-њеница да Владета Јеротић има ме-ђу интелектуалцима неспорно најве-ће заслуге за масовно полувековно окретање српске интелигенције, и то не само средовечних већ и младих људи, ка духовности. Нећемо прете-рати ни ако кажемо да је овај човек ненаметљиве харизме био апсолут-но оригинална, веома значајна и те-шко поновљива интелектуална поја-ва нашег простора и нашег доба.Његово дело није тек такво да бу-ди интерес и радозналост читалач-ке публике као што чине друга, већ је било и остало путоказ многима у грађењу бољег себе и свог окруже-ња. Захваљујући огромној ерудицији из више области и атрактивном спо-ју психијатријског и боготражитељ-ског приступа, Владета Јеротић се од 70-их година прошлог века непре-кидно утврђивао као један од кључ-них реформатора нашег паланачког и необоженог духа. Иако је био про-светитељ (који није имао претензије на такав формални статус), уједно је остао и психијатар који је, неосетно, спровео својеврсну колективну ин-телектуалну терапију значајног де-ла нашег читајућег народа, постижу-ћи да су многи након његових преда-вања и читања његових књига бива-ли духовно дограђени и морално оја-чани, а тиме и бољи људи. И тако је у својој струци постигао нешто ново и велико, о чему ће наука моћи давати оцене тек након подробних и озбиљ-них истраживања, тим пре што до са-Religija i tolerancija, Vol. XV, № 28, jul – decembar, 2018. 371да о Јеротићу и његовом делу, иако је у питању својеврсни феномен, скоро да ништа није стручно написано.Нема сумње да је Владета Јеро-тић својим развојним путем јунгов-ске индивидуације постао узор мно-гима за један мудар, частан, ка добру и Богу окренут живот. Још већи број је оних којима су Јеротићеве напи-сане и изговорене речи биле драго-цен духовни светионик у нашим ко-шмарним друштвеним маглама и по-литичким беспућима протеклих де-ценија. Своје духовне поклоне не-штедимице је делио свима гладни-ма духовног блага, живећи за то. На-писао је током свог дугог, ствара-лачки плодног живота око 70 књига и неколико стотина научних члана-ка, у којима су остали не само тра-гови његовог ерудитског духа, већ и отисци његове широке душе. Одр-жао је огроман број предавања у зе-мљи и иностранству, чији квалитет и огромна посећеност превазилазе све што је ико икада код нас на том пла-ну постигао. Укратко, био је инте-лектуална мега-звезда у српском ду-ховном простору.У сагледавању Јеротићевог жи-вотног круга импонује и то што, иако је био човек светских назора и про-европске оријентације, није остао у некој од примамљивих земаља у ко-јима се усавршавао, већ се вратио да своје знање подари свом народу, сходно свом правилу да се свако ра-ђа тамо где треба и да живи. Захва-љујући томе били смо средина ко-ја је скоро цео век имала једног изу-зетног, високоумног и високоморал-ног, нашег колико и божјег човека са огромним утицајем на масе, који је све време просветитељски ширио толеранцију на неполитички начин. Његове најлепше мисли су оне о љу-бави као божјем штиту од мржње, и оне у којима исказује своје ствара-лачко поштење речима да на свету има много религиозних, а мало љу-ди љубави, али да и то мало љуба-ви што постоји јесте оно што одржа-ва свет.Био је изузетно не само мудар, културан и образован већ и, што је много ређе и теже, изузетно частан, искрен и увек добронамеран човек. Задужбина Владете Јеротића ће објавити, по његовој жељи посмрт-но, његове дневнике, забележене снове и преписку, као и два необја-вљена рукописа, и још вероватно го-динама издавати његове ране радо-ве, пре свега чланке, непознате ши-рој читалачкој публици. Тако ће Вла-дета Јеротић још дуго остати међу нама.проф. др Драган Симеуновић Универзитет у Београду Факултет политичких наукаdragan.simeun@gmail.com

Odlazak velikog bogotražitelja i prosvetitelja

http://rfpn.fpn.bg.ac.rs/bitstream/id/450/651.pdf

Odlazak velikog bogotražitelja i prosvetitelja

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

RFPN