The results of research of analysis of influence of soil compaction on maize and wheat yield on headland and in inside of a field were shown in this paper. The larger soybean yield in inside of a field was established by 42,81 % in regard to yield on headland. The larger sunflower yield in inside of a field was established by 51,35 % in regard to yield on headland too. Afterwards, the chemical structure of soil on headland and in inside of a field were given.U radu su prikazani rezultati analize uticaja sabijanja zemljišta na uvratinama i unutrašnjem delu parcele na prinos soje i suncokreta. Utvrđen je veći prinos soje u unutrašnjem delu parcele za 42,81% u odnosu na prinos na uvratini. Takođe utvrđen je veći prinos suncokreta u unutrašnjem delu parcele za 51,35% u odnosu na prinos na uvratini. Zatim dat je hemijski sastav zemljišta na uvratini i unutrašnjem delu parcele

Gligorić, Radojka

Hadžić, Vladimir B.

Nikolić, Ratko

Sekulić, Petar

Simikić, Mirko

Tomić, Milan

Vasin, Jovica

Croatian

FiVeR

Traktori i pogonske mašineBiblid: 0354-9496(2004) 9:4, p.105-11OUDK:631.372Tractors and power machinesNaučni radScientific paperANALIZA UTICAJA SABIJANJA ZEMLJIŠTA NA PRINOSSOJE I SUNCOKRETA NA UVRATINAMATHE ANALYSIS OF INFLUENCE OF SOIL COMPACTIONON SOYBEAN AND SUNFLOWER YIELD ONHEADLANDSNikolić, R', Gigorić, Radojka', Tomić, M.', Hadžić, V. ", Sekulić, P. ", Simikić, M.', Vasin J. "REZIMEU radu su prikazani rezultati analize uticaja sabijanja zemljišta na uvratinama i unutrašnjemdelu parcele na prinos soje i suncokreta. Utvrđenje veći prinos soje u unutrašjem delu parceleza 42,81 % u odnosu na prinos na uvratini. Takođe utvrđen je veći prinos suncokreta uunutrašnjem delu parcele za 51,35 % u odnosu na prinos na uvratini. Zatim dat je hemijskisastav zemljiša na uvratini i unutrašnjem delu parcele.Ključne reči: uvratina, sabijanje zemljišta, hemijski satav, prinos, soja, suncokretSUMMARYThe results ofresearch ofanalysis ofirifluence ofsoil compaction on maize and wheat yield onheadland and in inside ofa field were shown in this paper. The larger soybean yield in insideof a field was established by 42,81 % in regard to yield on headland. The larger surifloweryield in inside of a field was established by 51,35 % in regard to yield on headland too.Afterwards, the chemical structure ofsoil on headland and in inside ofa field were given.Key words: headland, soil compaction, chemical structure, yield, soybean, sunflowerUVODU ovom radu obavljena je analiza utica sabijanja zemljišta na prinos poljoprivrednih kulture,odnosno, na prinos soje i suncokreta i usvajanje hraniva iz zemljišta. Ove dve kulture suindustrijske na bazi kojih se razvija prerađivačka industrija čiji se proizvodi koriste u ishraniljudi i stoke. Zastupljenost ovih kultura u strukturi setve varira iz godine u godinu a sve uzavisnosti od klimatskih prilika i njihovim cena na tržištu. Generalno se može reći da se sojeseje na povrišini od 100.000-130.000 ha sa prosečnim prinosom od 2,5 do 4,0 tiha, a suncokretna oko 180.000 ha sa prosečnim prinosom od 2,0-3,0 tiha. Zbog velikog značaja ovih kultura, Prof dr Ratko Nikolić, Prof dr Radojka Gligorić, Mr Milan Tomić, Mirko Simikić, Dipl.ing,Poljoprivrednifakultet, Trg D. Obradovića 8., Novi Sad" Prof dr Vladimir Hadžić, Prof dr Petar Sekulić, Vasin Jovica, Naučni institut za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad105Traktori i p/mTractors and p/mAnaliza uticaja sabijanja zemljišta na prinos .The analysis of influence of soil compaction .Nikolić, R., et al.VoI.9.No.4.p.105-llO,2004.površina će se verovatno povećati. Soja će se gajiti na oko 160.000 ha, a suncokret na oko200.000 ha što je oko 4,7 i 5,9 % od ukupnih oraničnih površina. ili oko 18 % od površina pooranicama. Veliko sabijanje zemljišta na uvratinama negativno utiče na fizičke osobinezemljišta što se loše odražava na vodni i vazdušni režim tako da se prinos smanjuje za oko 20-50 % i kvalitet usevaje lošiji, Milan (1995).MATERIJAL I METOD RADAAnaliza uticaja sabijenosti zemljišta na prinos soje i suncokreta obavljena je na PIK "Bečej" uBečeju na radnoj jedinici "Jezero" na dve parcele T-37 i T86, slika 2. Na parceli T-37 zasejanaje bila sorta soje Novosadska a predusev je bila pšenica, dok je na parceli T-86 bio zasejanhibrid suncokreta Velja, a predusev je bila šećerna repa.Sabijenost zemljišta je određenapomoću eletronskog penetrometra, a na istim mestima su uzetiuzorci zemljišta radi određivanja hemijskog sastava i mikrobiološke aktivnosti u zemljištu i tosa dve dubine: od 10-25 cm i 25-40 cm. U Laboratoriji za agroekologiju Naučnog instituta zaratarstvo i povrtarstvo analizirani su uzorci zemljišta po metodama odobrenim odJugoslovenskog društva za proučavanjezemljišta.Merenje i uzorkovanje zemljišta obavljeno je dva puta tokom vegetacije i to na početkuvegetacije i na kraju, radi utvrđivanja osvarenog prinosa. Radi razmatranja prave uvratineodabrane su parcele pored kojih je asfalni put, tako da se okretanje traktorskih i mobilnihsistema obavlja samo na parceli formirajući tako pravu uvratinu, slika 2.REZULTATI ISTRAŽIVANJAPri kretanju traktorskih i drugih mobilnih sistema na uvratinama dolazi do većeg sabijanjazemljišta zbog manjih brzina kretanja pri okretanju. Manje brzine kretanja omogućuju dazemljište bude duže vremena izloženo delovanju normalnih napona čime se ono više sabija.Pored manje brzine kretanja na povećanje sabijanja zemljišta utiče broj prolaza po uvratini kaoi povećan specifični pritisak. Broj prolaza po parceli utiče ne samo na dubinu traga točka već ina pogaženu površinu. Stepen pogažene površine predstavlja odnos između širine tragovatočkova ili gusenice prema radnom zahvatu priključne mašine, Ronai (1989) i Schwanghart(1991). Broj prolaza na uvratinama je veći od broja prolaza na centralnom delu parcele.Ksenevič (1985) navodi da se 10-12 % parcele pregazi 6-20 puta, 65-80 % 1-6 puta, a samo10-15 % ostaje negaženo. Autor dalje navodi da su uvratine izložene najveće sabijanju uzavisnosti od načina okretanja, tako kod kručkastog načina okretanja uvratina se pogazi se 75, l%, dok se pri kretanju na razor uvratina pogazi 25,2 %, a pri dijagonalnom kretanju pogazi se14,8 %. Milan et al (1995) ističe da uvratine zauzimaju 5-15 % površina koje se oru, a glavniuzroci smanjenja prinosa su mehanizacija i hemizacija. Merenjem intenziteta sabijenostizemlj iša, odnosno, otpora prodiranja konusa penetrometra utvrđena je razlika sabijanjazemljišta na uvratinama i unutrašnjem delu parcele, slika 1,2 i 3.Kod soje, u fazi nicanja, sabijenost zemljišta na uvratinama bila je 18,16 daN/cm2 na dubini od7-28 cm, a maksimalna 22,34 daN/cm2, dok je u unutrašnjem delu parcele sabijenost zemljištabila 8, II daN/cm2 a maksimalna 18,28 daN/cm2, slika l.Sabijenost zemljišta na uvratinama bilaje za 124,0 % veća u odnosu na unutrašnjost.U fazi ubiranja sabijenost na uvratinama je takođe je bila veća u odnosu na unutrašnjost106Traktori i p/mTractors and p/mAnaliza uticaja sabijanja zemljišta na prinos ..The analysis of influence of soil compaction .Nikolić, R., et al.VoI.9.No.4.p.105-110,2004.parcele. Tako na uvratinama sabijenost zemljišta je bila 28,51 daN/cm2 na dubini od 7-28 cm, amaksimalna 35,35 daN/cm2, dok je u unutrašnjem delu parcele iznosila 25,07 daN/cm2 amaksimalna 31,64 daN/cm2, slika 1.Dub;,_ (cm)a). Faza nicanja b) Faza ubiranjaSl. l Sabijenost zemljišta soje, (Bečej 2004.)Fig. l. Soil compaction ofsoybean, (Bečej, 2004)Sabijenost zemljišta na uvratinama bilaje za 13,7 % veća u odnosu na unutrašnjost. Velik brojprelaza doveo do intenzivnijeg sabijanja zemljišta rastresitijeg zemljišta u unutrašnjostiparcele, jer je smanjena razlika između sabijenosti na uvratinama i unurašnjeg dela parcele.a). Soja b) SuncokretSl. 2. Posmatrane parceleFig. 2. Observed parcelsZbog razlike u sabijenosti zemljišta javlja se razlika između ostvarenih prinosa na uvratini i uunutrašnjem delu percele. Na uvratini prinos zrna soje iznosi 2,4 tiha a u unutrašnjosti parcele2,7 t/ha što predstavlja povećanje od 12,5 %, tabela l.Tab. 1. Prinos soje na uvratini i u unutrašnjosti, vlažnost zrna 18 %, (Bečej 2004.)Tab. 1. Sovbean vield on headland and in inside ofa field, moisture oferop 18 % (Beče;, 2004)R. Parametri Prinos (tiha) Povećanje (%)br. Uvratina Unutrašniost parcelel. Prosečnavisina stabljike (cm) 88 95 7,952. Masa zrna 2,4 2,7 12,5Kod suncokreta na početku faze vlatanja sabijenost zemlišta na uvratinama bila je 21,22daN/cm2 na dubini od 7-28 cm, a maksimalna 23,98 daN/cm2, dok je u unutrašnjem deluparcele sabijenost zemljišta bila 12,94 daN/cm2 a maksimalna 15,7 daN/cm2, slika 3.107Traktori i p/mTractors and p/mAnaliza uticaja sabijanja zemljišta na prinos .The analysis of influence of soil compaction .Nikolić, R., et al.VoI.9.No.4.p.l 05-11 0,2004.Sabijenost zemljišta na uvratinama bila je za 63,96 % veća u odnosu na unutrašnjost. U faziubiranja takođe je bila veća sabijenost na uvratinama u odnosu na unutrašnjost parcele.Dubila (cm) Dubi.. (cm)a) Faza nicanja b) Faza ubiranjaSl. 3 Sabijenost zemljišta suncokreta, (Beče) 2004.)Fig. 3. Soil compaction ofsunjlower, (Beče), 2004)Tako na uvratinama sabijenost zemljišta je iznosila 29,49 daN/cm2 na dubini od 7-28 cm, amaksimalna 33,5 daN/cm2, dok je u unutrašnjem delu parcele iznosila 22,68 daN/cm2 amaksimalna 29,46 daN/cm2, slika 3. Sabijenost zemljišta na uvratinama bilaje za 30,03 % većau odnosu na unutrašnjost, što jasno ukazuje da su prelazi preko rastresitog zemljišta doveli donjegovog intentivnijeg sabijanja jer se razlika u sabijenosti na kraju vegetacije smanjila.Kao uzročno-posledična veza javlja se razlika između ostvarenih prinosa na uvratini i uunutrašnjem delu percele. Na uvratini prinos zrna suncokreta iznosi 1,95 t/ha a u unutrašnjostiparcele 2,61 tiha što predstavlja povećanje od 39,62 %, tabela 2.Tab. 2. Prinos suncokreta na uvratini i u unutrašnjosti, vlažnost zrna 13 %, (Bečej 2004.)'p 13 % (Bečej, 2004)Tab. 2. Sunflower vield on headland and in inside ofajield, moisture ofcroR.br. Mesto uzimanja uzorka Prinos (t/ha)1. Uvratina 1,952. Unutrašnjost parcele 2,61Povećanje % 36,92a . emica SOl structure at soyI ean m t e arvestmg J aseLab. pH CaC03 Humus Ukup. AL-P20s AL-K2Obroj u Kel:u H20 % % N% mg/lOOg mg/lOOguvratine 10-25 cm 7.68,8.59 13.56 3.11 0.230 29.8 21.8,uvratine 25-40 cm 7.87 : 8.88 17.80 2.34 0.185 14.9 15.5centralni deo 10-25 cm 7.64,8.54 9.32 3.43 0.242 35.9 21.4,centralni deo 25-40 cm 7.71 : 8.77 9.32 3.38 0.249 37.9 20.9Radi boljeg sagledavanja uticaja sabijenosti zemljišta na prinos kultura određen je hemijskisastav zemljišta. Kod soje ispitivani uzorci zemljišta sa različitih delova parcele i različitihdubina prema pH vrednosti određenoj u suspenziji zemljišta sa rastvorom KCI-a pripadaju klasislabo alkalnih zemljišta, tabela 3.Tab. 3. Hemijski sastav zamljišta kod soje u fazi ubiranja1'< b 3 Ch . l '1 b' h h . hPrema sadržaju CaC03 u zemljištu uzorci zemljišta sa uvratina pripadaju klasi jakokarbonatnih, a sa centralnog dela parcele klasi karbonatnih zemljišta.108Traktori i p/mTractors and p/mAnaliza uticaja sabijanja zemljišta na prinos .The analysis of influence of soil compaction ..Nikolić, R., et al.VoI.9.No.4.p.105-110,2004.Ispitivani površinski uzorci zemljišta sa uvratina i centralnog dela parcele pripadaju klasihumoznih zemljišta, a uzorci sa druge dubine klasi slabo humoznih zemljišta..Prema sadržaju ukupnog azota uzorci pripadaju klasi zemljišta sa dobrom obezbeđenošću, semdonjeg uzorka na uvratini koji pripada klasi sa srednjom obezbeđenošću.Vrednosti sadržaja ispitivanih makrohraniva - fosfora i kalijuma ukazuju da ispitivanozemljište prema sadržaju lakopristupačnog fosfora pripada klasi sa visokim sadržajem, a premasadržaju Iakopristupačnog kalijuma klasi sa optimalnim sadržajem. Veći sadržaj ovih hraniva ucentralnom delu parcele u odnosu na uvratinu ukazuje da na večinu ovih hraniva utičesposobnost i vreme donošenja odluke traktoriste kada će da uključi, odnosno, isključi radrasipače đubriva.Kod suncokreta ispitivani uzorci zemljišta sa različitih delova parcele i različitih dubina premapH vrednosti određenoj u suspenziji zemljišta sa rastvorom KCl-a pripadaju klasi slaboalkalnih zemljišta, tabela 4.Tab. 4. Hemijski sastav zamljišta kod suncokreta ulazi ubiranjaTab. 4. Chemical soil structure at sunflower in the harvestinf! . haseLab. pH CaCO Humus Ukup. AL-P20s AL-K2Obroj uKel uBzO 3 % N% mg/lOOg mgl100g, %,uvratine 10-20 cm 7.96,8.48 16.95 2.53 0.173 33.6 20.66,uvratine 25-40 cm 7.95 : 8.50 17.80 2.45 0.176 32.1 14.32centralni deo 10-20 cm 7.92 : 8.49 13.56 2.44 0.181 19.4 10.52centralni deo 25-40 cm 7.97 , 8.52 14.83 2.62 0.160 17.6 11.30,Prema sadržaju CaC03 u zemljištu uzorci zemljišta pripadaju klasi jako karbonatnih zemljišta.Ispitivani uzorci zemljišta sa uvratina i centralnog dela parcele pripadaju klasi slabo humoznihzemljišta.Prema sadržaju ukupnog azota uzorci pripadaju klasi zemljišta sa srednjom obezbeđenošću..Vrednosti sadržaja ispitivanih makrohraniva - fosfora i kalijuma su više na uvratinama (klasezemljišta sa visokim sadržajem fosfora i optimalnim sadržajem kalijuma) nego na centralnomdelu parcele (klase zemljišta sa optimalnim sadržajem fosfora i srednjim sadržajem kalijuma)usled dužeg zadržavanja traktora sa rasipačem đubriva u radu. Dobijeni rezultati pokazuju da ipored istog sadržaja humusa na uvratinama, zbog sabijenosti zemljišta na njima se ostvarujumanji prinosi kultura.ZAKLJUČAKNa osnovu sprovedenih ispitivanja može se zaključiti:• merenjem intenziteta sabijenosti zemlj iša, odnosno, otpora prodiranja konusa penetrometrautvrđena je veća sabij enost zemljišta na uvratinama nego u unutrašnjem delu parcele;• na uvratini prinos zrna soje iznosi 2,4 tiha a u unutrašnjosti parcele 2,7 t/ha što predstavljapovećanje od 12,5 %;• na uvratini prinos zrna suncokreta iznosi 1,95 tiha a u unutrašnjosti parcele 2,61 t/ha štopredstavlja povećanje od 36,92 %;• sadržaj fosfora i kalijuma na uvratinama i centralnom delu parcele zavisi od vremenauključenja, odnosno, isključenja rasipača đubriva.109Traktori i p/mTractors and p/mAnaliza uticaja sabijanja zemljišta na prinos .The analysis of influence of soil compaction .Nikolić, R., et al.VoI.9.No.4.p.105- 110,2004.• kod suncokreta na uvratina i centralnom delu parcele ima skoro isti sadržaj humusa, aprinos je veći na centralnom delu parcele što se objašnava većom zbijenošću zemljišta nauvratinama što smanjuje mikrobiološku aktivnost i intenzitet mineralizacije humusa. Iakoje sadržaj humusa skoro isti, zbog sabijenosti zemljišta ostvaruju se manji prinosisuncokreta.Napomena: Radje rezultat istraživanja u okviru projekta BNT 1.1.2.4162.B: "Karakterizacijai uređenje zemljišta za proizvodnju visoko vredne hrane od suncokreta i soje '; sujinansiranogod strane Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije (2002-2004).LITERATURA[l] Milan Demo i kolektiv: Obrabanie pody, Visoka škola polnohospodarska v Nitre, 1995.[2] Ksenevič l, Skotnikov V, LaskoM.: Hodova sistema počva-uvažaj, Agropromizdat, Moskva, 1985, p. 304[3] Nikolić R.: Uticaj sabijanja zemljišta na prinos soje i suncokreta na uvratinama, Traktori i pogonske mašine,Novi Sad, Vol. 8,4(2003), p. 141-144.[4] Schwngart H.: Measurement of contact arca, contact preasure and compaction under tires in soft soil, Journal ofTeramechanics, Vol. 28, 4(1991), p. 309-318.[5] Ronai D.: Uticaj konstrukcije pneumatika na sabijanje poljoprivrednog zemljišta, Agrotehničar, Vol. 25, 7/8(1989), p. 37-39.Rad primljen: 25.10.2004.!JORad prihvaćen: 01.11.2004.

Analiza uticaja sabijanja zemljišta na prinos soje i suncokreta na uvratinama

http://fiver.ifvcns.rs/bitstream/handle/123456789/249/246.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Analiza uticaja sabijanja zemljišta na prinos soje i suncokreta na uvratinama

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

FiVeR