Joković, Milica

Godisnjak Fakulteta politickih nauka

Croatian

RFPN

PR ik a Zi 161skom jeziku za dublje izučavanje i poznavanje ovog nepravedno zapo-stavljenog regiona. Sagledavajući domaću literaturu i politikološka štiva u regionu, knji-gu profesora krstića, pored zagrebač-kog izdanja profesorke Lidije kos- -Stanišić2, možemo svrstati u važne doprinose izučavanju studija ibero-američkog prostora. knjiga je pisana prijemčivim stilom, pa nema sum-nje da će pobuditi pažnju i zadovolji-ti znatiželju i šire čitalačke publike, a svakako one koja gaji simpatije pre-ma Latinskoj americi.2 Lidija kos-Stanišić, Latinska Amerika – povijest i politika, golden marke-ting–Tehnička knjiga, Zagreb, 2009.Milica joković1Univerzitet u BeograduFakultet političkih naukaMediji i moćStjuart Hol, Mediji i moć, karpos, Loznica, 2013.k njiga Stjuarta Hola Mediji i moć izbor je tekstova koji su sačinili autor i dejan aničić za izdanje na srpskom jeziku. Za ovu knjigu iza-brani su Holovi tekstovi „kodiranje, dekodiranje“, „devijacija, politika i mediji” i „kultura i moć”.U tekstu „kodiranje, dekodira-nje” Hol se osvrće na kritiku tradicio-nalne koncepcije procesa komuni-kacije kao „kružnog ili upravljačkog kola”. kritika se odnosi na linearnost upravljačkog kola (pošaljilac–poru-ka–primalac), kao i na nepostojanje „strukturnog razumevanja” koje je izuzetno značajno za uočavanje ra-zličitih momenata u strukturi komu-nikacijskih odnosa. Prema Holu, pro-ces komunikacije, posebno medijske, nije ni jednostavan ni jednostran, što proizlazi iz toga da značenje poruke nije fiksirano niti su primaoci poru-ke pasivni, a i „proizvodnja i recepci-ja” poruka nije identična. nesporno su one povezane, ali istovremeno i diferencirane. Hol smatra da diskurzivna for-ma poruke ima posebno, izdvojeno 1  Email: milicajokovic1@gmail.comPR ik a Zi162mesto u komunikacijskom procesu, odnosno u procesu razmene. Prema njemu, momenti „kodiranja” i „de-kodiranja” poruke u procesu komu-nikacije su određujući, iako su re-lativno autonomni. autor smatra da forma poruke predstavlja upra-vo određujući momenat i da je nuž-na „pojavna forma” događaja prema kretanju od izvora do primaoca. ona mora da se integriše u društvene od-nose komunikacijskog sistema u celi-ni. Televizijski komunikacioni proces čine institucionalne strukture emite-ra neophodne za proizvodnju pro-grama. drugim rečima, proizvodnja stvara i formira poruku. naravno, Hol ističe da proizvodni proces poruke sa-drži i diskurzivni aspekt sa svim zna-čenjima i idejama. da bi bio napra- vljen program potrebni su proizvodna rutina, tehnička umeća, poznavanje profesionalne ideologije, posedova-nje institucionalnog znanja, pozna-vanje definicija i pretpostavki, kao i gledišta od kojih se polazi. Emiterske strukture prenose kodirane poruke „u obliku smislenog diskursa” jer bez smislenog diskursa one neće biti pri-hvaćene i ne mogu se smisleno deko-dirati. Značenja koja su označena dis-kursom upućuju se u praksu ili svest. Samim tim što značenja nisu fiksira-na, a primaoci poruke pasivni, televi-zijski diskurs se može trostruko deko-dirati, odnosno čitati, smatra Hol. Ta dekodiranja su, dominantno-hege-monističko, dogovornog koda i opo-zicionog koda. Razmatrajući vrste dekodiranja Hol je nastojao da uspo-stavi ravnotežu između hegemonije i opozicije, odnosno ideologije i otpo-ra. Hol ističe moć mas-medija kada je u pitanju oblikovanje i nametanje ideologije, ali smatra da su gledaoci ili čitaoci sposobni da se suprotsta-vljaju hegemonoj ideologiji. drugi tekst, u ovoj knjizi, jeste Holova rasprava o mas-medijskom tretiranju nekih oblika političke de-vijacije i političkih aktivnosti. Hol ističe da politička devijacija ne pred-stavlja i ne zauzima važno mesto u izučavanju društvenih devijacija. irving Horovic i Martin Libovic sma-traju da je za društvene devijacije mo-del za istraživanje vezan za konsenzus društvenog blagostanja, a ne za mo-del sukoba. na taj način politika se potiskuje kad je u pitanju izučavanje društvenih devijacija. Prema Holu, prvi teoretičar devijacija koji uzima u obzir i politički elemenat je Edvin Lemert. on je smatrao da se teo- rije etiketiranja prožimaju s moći i ideologijama. Prihvatajući ovakvo tumačenje Hol smatra da je teško pra-viti razliku kada je u pitanju društve-no i političko devijantno ponašanje. Za ovu tvrdnju navodi pet razloga: prvi, da su često društvene devijantne grupe politizovane; drugi, da su pre-ma životnim stilovima i vrednostima koje praktikuju i prihvataju političke grupe devijantne; treći, da se politika devijantnih grupa oslanja na poseb-ne kulturne ili egzistencijalne stavo-ve; četvrti, da su kod kolektivnih or-ganizacija, posebno kod političkih manjina, društvena pitanja postala politička pitanja; i peti, da se javljaju nova radikalna gledišta manjinskih grupa u kojima se ne pravi razlika iz-među devijacije i politike.Suprotstavljanje devijantnih gru-pa zakonu nije ništa drugo nego poli-PR ik a Zi 163tizacija devijacija. Proces politizacije odvija se u suprotstavljaju autoriteti-ma kao što su sudovi, institucije dru- štvene kontrole i drugi, na osnovu čega se organizuju između sebe pro-tiv hijerarhije. Pošto su takve grupe stigmatizovane (narkomani, homo-seksualci, socijalni slučajevi i drugi) oni se između sebe politički grupišu da bi vršili pritisak na vlasti i političko zakonodavstvo. Hol ukazuje da se delovanje po-litičkih manjina, u obliku novih po-litičkih pokreta, može legitimizovati ili delegitimizovati. kada se delegiti-mizuju oni se svrstavaju u „devijan-tne” kategorije. dozvoljava im se da se oporavljaju ako su bolesni ili da se izdvoje ako su zaraženi ili da im se pruži socijalna pomoć ako su siro-mašni, ali im se ne dozvoljava da se politički organizuju. ako su i legiti-misane, ove grupe se često podređu-ju simboličkom delegitimizovanju preko degradiranja statusa. na osno-vu ovoga Hol zaključuje da politika postaje devijantna kada su u pitanju društvene norme. Prema njemu se devijacije progresivno politizuju.Poseban deo u tekstu Hol posve-ćuje razmatranju gercove koncep-cije procesa simboličke formulacije potrebnе za izučavanje ideologije kao posebne društvene prakse. na osno-vu nje Hol smatra da analiza politič-ke komunikacije vezane za političku devijaciju otkriva dubinsku struktu-ru koja se naziva „manjina/većina”. Prema Holu, paradigma većina/ma-njina podstiče etiketiranje. ona ima nekoliko moći: kognitivnu, izražaj-nu, objašnjavajuću, predviđajuću i utešnu.U nastavku teksta Hol razmatra tri nivoa ideološke svesti: dominan-tni, podređeni i radikalni. na kraju, Hol zaključuje da prema novim stu-dijama ideološki diskurs poprima po-lisemni karakter. Važnu ulogu u tom procesu imaju mas-mediji, jer su oni jedna od onih institucija pomoću ko-jih se realizuje proces označavanja. U poslednjem tekstu u ovoj knji-zi, pod naslovom „kultura i moć”, objavljen je intervju s Holom koji su obavili Piter ozborn i Lini Sigal. U ovom nadahnutom i inspirativnom razgovoru pokrenuta su mnoga pita-nja vezana za stanje studija kulture u Velikoj Britaniji. Holovi tekstovi u ovoj knjizi izu-zetno su značajni za razumevanje sa-vremenih problema vezanih za ko-munikologiju, kulturu i nove oblike ljudskog udruživanja i organizovanja u najrazvijenijim zemljama Zapada. Hol daje novi pristup značaju, ulo-zi i moći komunikacije i mas-medija za savremenog čoveka. on tu proble-matiku ne posmatra u obrascu ili/ili, već u iznijansiranim ulogama u koji-ma ravnoteža i kruženje kulture ima-ju veliki značaj. drugim rečima, u te-melju kulture shvaćene u najširem smislu smeštena je ljudska komuni-kacija. Pri tome, komunikacija nije jednosmerna već otvara ljudima ra-zna značenja i tumačenja. U tome se ogleda simbolički karakter i komuni-kacije i kulture.

Stjuart Hol: Mediji i moć, Karpos, Loznica, 2013

http://rfpn.fpn.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/458/455.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Stjuart Hol: Mediji i moć, Karpos, Loznica, 2013

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

RFPN