Jordan Molović

Croatian

Molović, Jordan

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

Bez obzira na to predviđa li se vrijeme uju­tro ili u 15 sati u Dnevnim novostima, uglav­nom čujemo : danas ujutro je . . .  umjesto jut.ros je  . . .  ; ili danas navečer - umjesto večeras je . .  . Radio-Zagreb ima mnogo emisija »U živo« ,  a meteorološka je prognoza jedna od takvih. Nadamo se zato da će naši meteorolozi već i zbog toga dobronamjerno primiti ove pri­mjedbe. Mariju Popović FILTER 160 I PRIJEDLOG IZ Tvornica duhana u Z agrebu (TDZ) pro­izvodi i cigaretu Filter 160. Na stražnjoj stra­ni estetski oblikovane kutije možemo pro­čitati sljedeći tekst: IZRAĐENA lZ BIRA­NIH DUHANA. Pušači takvu svoju cigaretu svakodnevno pretvaraju u dim i pepeo. Me­đutim, · kutija  na kojoj je ispisan tekst s pogrešnom uporabom prijedloga iz ostaje neoštećena. Mnogi će njihovi vlasnici misliti, ako je  ciga.reta » izrađena iz biranih duha­na«, zašto - primjerice - torba ne bi bila »izrađena iz kože«, kuća »iz kamena«, nož »iz čelika«, prsten »iz zlata«, tanjur » i.z por­culana«, čaša »iz stakla« i novac »iz papi­ra « ? !  U ovakvim slučajevima, kad označuje­mo tvar (materiju) od koje je nešto izrađeno ili proizvedeno, morali bismo posegnuti za prijedlogom od (a  ne iz) . Prema tome, je­zično bismo pravilno napisali/rekli ovako:  CIGARETA IZRAĐENA OD BIH.ANIH Du­HANA, torba izrađena od kože, kuća izra­đena od kamena, nož izrađen od čelika, prsten izrađen od zlata, tanjur izrađen od porculana, čaša izrađena od stakla i novac izra<1cn od papira. Radni kolektiv TDZ odlučuje o ko­ličini i kakvoći cigareta, njegovi neposredni proizvođači vlasnici su sredstava za proiz­vodnju. Međutim, čim se njihov proizvod po­javi na tržištu s odgovarajućim tekstom, takav tekst postaje javni »pokretni« natpis. Stoga ga  moraju napisati tako da odgovara jeziku najvećega broja potrošača. 9 1  Dakle, još jednom: (cigareta) IZRAĐEN.A OD BIRANIH DUHANA, a ne (cigareta) iz­rađena iz biranih duhana !  Ratimir K almeta DVA, DVE I DVOJE Poznato je da se u našem jeziku, osim osnovnih brojeva dva (za m. i s .  rod) i dve (za ž. rod) upotrebljava i zbirni broj dvoje (kad je reč o osobama m. i ž. roda) , ili: oba, obe, oboje. Zatim: tri (čoveka, žene, cleteta) i troje (npr. otac, majka i dete, bez obzira na pol* deteta) , četiri i četvoro, pet i petoro itd. Osnovni brojevi, dakle, kazuju broj osoba istog pola (ili broj bilo čega drngog, gde nema prirodnog roda, već samo gramatički) , a zbirnim brojevima se služimo kad su po­lovi različiti. Ali, u tome se i greši, što pokazuju slc­deći primeri: Nas dvoje (m. nas dva, ili: nas dvojica) ,  reče Drai;o Diklić, z a  sebe i florđa Novko­vića (tv-emisija, 16. 11 .  1974) . Dvoje (m. dva, ili :  dvojica) mladića, Oli­ver Mlaka1r (5. 3. 1976) . Važno je da se mi dva (m. uas dvoje) razumemo, veli kćer ocu (tv-serija Ima nade za nomade, 3.  4. 1976) . Biće to težak meč za obo je ( m. za obo­jicu) , Dragan Nikitović (26. 12. 1976) , govo­reći o Maksu Šmelingu. On ima dvoje dece (m. dva deteta) , dve dev·ojčice, Vaga za tačno merenje (21. 4. 1977 ) .  Utopilo s e  dvoje dece ( m .  utopila s e  dva deteta, ili: dva clečaka) , oba iz Kavatlaraca, dečaci su došli na kupanje (Politika, 21. 6. 1978, 23) . Susret dvaju (m. dvoga) supružnika (Po­litika, 31. 8. 1978, 17) . Nas dvoje (m. nas dva, ili : nas dvojica) se poznajemo, veli beog1radski glumac Bran­ko Milenković J akovu Grobarovu (tv-emisija, 26. 4 .  1979) . Nas dvoje (m. nas dva, ili :  nas dvojica) ,  kaže Predrag Laković (učitelj) Zornnu Rad-* Hrv. spol (Ur.) 92 miloviću (Domanoviću) ,  tv-serija Pripoveda­nje Radoj a Domanovića (26. 1. 1980) . Zar vam se ne čini, gospođice, da smo mi stvoreni jedan za drugog (m. jedno za dru­go) , Danilo Stojković, a i u odgovoru beše izraz »jedan za drugog«,  Pripovedanje Rado­ja Domanovića (2. 2.  1980) . U jednom receptu pominju se i dvoje ja­ja (m. dva j ajeta) . Otac troje (m. triju, ili : trojice) momaka, Slavoljub Đukić (Politika, 5. 2. 1978, 9) . U roditeljskom domu bilo nas je četvoro (m. četvorica) braće, Dragoslav Adamović, o Vladimiru Popoviću (Politika, 3. 7 .  1977, 17) . Tu je živeo sa ocem i šestoro (rn. šesto­ricom) braće (Politika, 5. 9. 1977, 9 ) . Aleksis Kivi napisao je roman Sedmoro (m. sedmol"ica) buče (Mala enciklopedija, Prosveta 1 ,  809, Beograd 1968) . Devetoro (m. devet, ili :  devetorica) braće tri sestre (tv-serija Đavolje merdevine, 22. 6. 1975) . Nije, i ne može biti, isto: dva (dve i dvo­je, oba) obe i oboje, tri troje, četiri i če­tvoro itd. A prema citiranim primerima, jedan od »dvoje« mladića, ili bar jedan od » troje« momaka, ili » Četvoro«, »Šestoro«, sedmo·ro« i » devetoro« braće mOll'ao bi biti - žensko !  Stoga ne treba mešati osnovne brojeve sa zbirnim brojevima i praviti nelogičnosti zabune. Jordan Molović O S V R T I  O LINGVISTICI KAO SOCIOLINGVISTICI (Milorad Radovanović: Sociolingvistika, BIGZ, Beograd, 1979.) Sociolingvistika je znanstvena disciplina koja se bavi odnosom između ljudskih idi­oma i kolektiva što se njima služe. Lingvisti odavno obrađuju pitanja o uzajamnom od­nosu jezika i društva, međutim, kao treća grana znanosti o jeziku (uz genetsku i tipo­lošku lingvistiku) sociolingvistika je  formi­rana tek prije petnaestak godina. Tada se sociolingvistička aktivnost razmahala u SAD, a u šezdesetim se godinama i u nas j avilo zanimanje za sociolingvistiku. Ta se grana lingvistike razvila u opreci prema teorijskim i metodološkim rješenjima struktualističkih škola i osobito prema učenju transformacij­sko-generativne lingvistike. Sociolingvisti svo­ja istraživanja sustavno usmjeruju. n a  dru­štvene i kulturne sfere jezične upotrebe, ana­lizirajući raznolikost jez·ičnih upotreba, uvi­đaju, dakle, da je varijantnost, a ne homo· genost bitna značajka jezika. Napominjem da se jez•ik često proučava bez veze s društvom, a da se život društva tak·ođer često istražuje nepovezan sa strukturom jezika, dok fiocio­lingvistika inzistira na uskoj povezanosti je­zika i društva, jer se narav jezične strukture ne može spoznati bez temeljita poznavanja te povez·anosti. Razumljivo je, ako uzmemo u obzir mladost te znanstvene discipline i raz­norodne poticaje lingvističkih škola u više država kada je riječ o istraživanju veze jezi­ka i društva, da  među sociolingvistima ima terminoloških, metodoloških i drugih neusu­glašenosti. U većini zemalja u kojima se sociolingvi­stika razvila objav.ljeni su i sociolingvistič ­ki  priručnici, a prvi sintetski uvod u socio­lingvistiku objavljen u Jugoslaviji, kojemu je  autor domaći lingvist, jest Radovanovićeva knjiga Sociolingvistika. Prije pojave toga djela mogli smo se sa sociolingvističkom problematikom upoznati iz nekoliko značajnih izdanja :  25. broja časo­pisa Kultura (1974) , zbornika Jezik u društve­noj sredini (1976) , Jespersenove knjige Čov­ječanstvo, narod i pojedinac sa lingvističkog stanovišta (1970), Fishmanove Sociologije je­zika (1978) itd. Posebna je značajka Socio­lingvistike Milorada Radovanovića, čiji smo vrlo značajan i opsežan rad »Imenica u funk-

Dva, dve i dvoje

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia