These paper presents and analyzes the results achieved in assays of production
wheat, soybean, bean, which is set to determine exploitation, energy and environmental
effects of land use conservation tillage and direct seeding. The work will be displayed
along side conventional and conservation planting these cultures of working hours,fuel,
yield, comparative two different conceptions of cultivation and sowing.U radu se prezentuje i analizira ostvareni rezultati na ogledima pšenice, soje,
pasulja koji je postavljen radi utvrđivanja eksploatacionih, energetskih i ekoloških
efekata u primeni konzervacijske obrade zemljišta direktne setve. U radu će se prikazati
uporedo konvencionalna i konzervacijska setva navedenih kultura i analiza utroška
radnih sati, goriva, prinosa, uporedne radne operacije dve različite koncepcije obrade
zemljišta i setve

Doroski, Predrag

Isakov, Stevan

Marinkovic, Lazar

Miskovic, Djordje

Protulipac, Tomislav

Sindjic, Milenko

Croatian

CaSA NaRA

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA        Godina XXXIV Broj 2, decembar 200.  Strane: 115 - 124  Poljoprivredni fakultetInstitut za poljoprivrednu tehniku      UDK: 631.3   EFEKAT PRELASKA SA KONVENCIONALNE  NA KONZERVACIJSKU OBRADU I SETVU PŠENICE,  SOJE, STOČNOG GRAŠKA I PASULJA  Stevan Isakov1,  Lazar Marinković1, Đorđe Mišković2, Tomislav Protulipac2, Predrag Doroški2, Milenko Sindjić3 1Neoplanta a.d. Čenej, 2Masferg Agro d.o.o.  Novi Sad, 3Pionir AD, Srbobran   Sadržaj: U radu se prezentuje i analizira ostvareni rezultati na ogledima pšenice, soje, pasulja koji je postavljen radi utvrđivanja eksploatacionih, energetskih i ekoloških efekata u primeni konzervacijske obrade zemljišta  direktne setve.  U radu će se prikazati uporedo konvencionalna i konzervacijska setva navedenih kultura i analiza utroška radnih sati, goriva, prinosa, uporedne radne operacije dve različite koncepcije obrade zemljišta i setve.  Ključne reči: konzervacijska obrada,direktna setva, prinos,gorivo,energija ,radni sati.   1.  UVOD  Poslednjih godina nizak prihod  u proizvodnji ratarskih kultura postavljaju nove standarde u nabavci novih tehnologija i njihove opravdanosti kao i racionalizacija radnih operacija i mogućnosti ostvarivanja profita u proizvodnji ratarskih kultura. Fokus primene novih tehnologija u setvi žitarica je bio na redukciji radnih operacija, smanjenja broja primene radnih mašina, utroška radnih sati kao i novih standarda u očuvanju životne sredine i zemljišta prema strogim svetkim standardima u proozvodnji hrane.  U radu ćemo pokušati približiti konkretnim parametrima uštedu u konzervacijskoj obradi I direktnoj setvi,  opravdati ovakvu tehnologiju .   2.  MATERIJAL I METOD RADA  Sejalica “VADERSTAD” model “Rapid 300 S” sa sledećim tehničko tehnološkim karakterisrikama:  - Sejalica namenje za sve uslove: - Setvu na pooranm zemljištu - Setva na malču - Direktna setva S. Isakov, L. Marinković, Đ. Mišković, T. Protulipac, P. Doroški, M. Sindjić  116 Tehničke karakteristike: Parametri Vrednosti Širina radnog zahvata         ( m ) 3 Transportna širina               ( m ) 3 Transportna visina              ( m ) 2,5 Broj ulagača 24 Međuredno rastojanje        ( cm ) 12,5 Zapremina tovarnog koša  ( ltr.  ) 2900 Pritisak po ulagaču             ( kg ) 115 Masa prazne mašine           ( kg ) 3700 Dimenzija nagaznih točkova sa pneumaticima 740 x 175-15 Hidraulično sklopivi markeri DA Saobraćajna signalizacija DA Potrebna snaga traktora      ( KS ) Od 160 do 220  Tehnološke karakteristike;  1. Pivot valjak na gredi sejalice čija je funkcija pokrivanje tragova točkova traktora i nivelacija grede sejalice radi ostvarivanja što boljeg paralelogramskog praćenja setvenih sekcija.    Slika 1.  Sejalica VADERSTAD RAPID 300 S Slika 2.  Mehaničko doziranje semena   Sistem izuzimanja i distribucije semena iz rezervoara za zrno je mehanički, sa elektro-nskom kontrolom rada svih ulagača.                2. Tanjirača sa dva reda diskova nezavisno ogibljenih sa diskovimo koji su konkavno postavljeni i nazubljeni po obodu diska.  Prečnik diskova je 410 mm čija je funkcija mixovanje biljnih ostataka i ravnanje zemljišta.  3. Ravnjačka daska koncepirana je na bazi opružnih prstiju ojačanih čija je funkcija ravnanje zemljište pred ulaganje semena u zemljište.    Slika 3.  Praćenje traga traktora sa  pivot valjkom Efekat prelaska sa konvencionalne na konzervacijsku obradu i setvu . . .   1174. Sistem direktne setve se ostvaruje preko diskosnih ulagača koji su ozubljeni po obodu.  Pritisak na zemljište prilikom ulaganja je 115kg/ulagaču. Cilj diskosnog ulagača je da kroz pripremljeno zemljište (oranica, ili strnjište) proseče rastresit sloj i u zonu veće kompatibilnosti zemljišta uloži seme (pšenice, uljane repice, stočnog graška, soje, pasulja)  u posteljicu.    Slika 4. Položaj semena nakon setve  Diskosni ulagači kao i tanjirača su izrađeni od visokokvalitetnih čelika koji su termički obrađeni na 55 HRc što je i utisnuto na disku kao oznaka V 55. Svaki ulagač semena je nezavisno ogibljen i ovakvom koncepcijom setve je ostvaren cilj a to je konzervacija vlage i zaštita strukture zemljišta.       Oranje             Direktna setva Slika 5.  Nicanje semena nakon setve  5. Predposlednja sekciju sačinjavaju nagazni točkovi. Svaki točak je paralelogramski vezan za diskosni ulagač. Jedan nagazni točak prati dva diskosna ulagača. Nagazni točkovi imaju funkciju da prilikom setve pritisnu zemljište i povećaju kontaktnu površinu između zrna i zemljišta i time obezbede kratko i ujednačeno vreme nicanja.   Ovakav vid konstrukcije mašina je proizveo visoko produktivnu tehnologiju setve bez limita. Ovakva tehnologija setve u ima primenu u svim tipovima i oblicima zemljišta: − Posle oosnovne obrade − Malč setva − Direktna setva S. Isakov, L. Marinković, Đ. Mišković, T. Protulipac, P. Doroški, M. Sindjić  118 Sejalica je primenjena na više tipova setve sa različitim vidom plodoreda i predsetvenih kultura. Ceo proces setve je praćen elektronskom kontrolom iz kabine traktora gde su se pratili svi parametri setve a putem hidraulične kontrole svaka setvena sekcija sa altima ponaosob.     Slika 6. Nagazni točkovi Slika 7. Paralelogramska veza  Priliom setve su se koristili nazubljeni sklopivi markeri i stalni tragovi čime smo dobili maximalnu iskorišćenje radne površine i zakruživanje kvalitetne setve koja je dala pravilan raspored redova i broj biljaka po jedinici površine čime je stvoren uslov za kvalitetnu negu useva-prskanje, prihrana putem stalnih tragova. Ono što ističe ovu sejalicu i daje joj epitet velike produktivnosti je veliki rezervoar za zrno kapaciteta 2900 litara koji je instaliran iznad ulagača čime je težište mašine iznad ulagača što je geometrijski idealan raspored sila sejalice i ostvarenje navedenog pritiska po ulagaču.     Slika 8. Elektronska kontrola Slika 9. Punjenje sejalice  Cilj nabavke ovog tipa sejalice sa predsetvenom pripremom, u „Neoplanti AD“ je bio promena setvene tehnologije, povećati procenat humusne materije u zemljištu, očuvati postojeću strukturu zemljišta i povećati njen kvalitet uz što manje finansijskih ulaganja i na kraju visokoproduktivna proizvodnja čime se dobija jeftin i kvalitetan proizvod na tržištu koje imaveliku konkurenciju pogotovo kada je reč o ratarskim kulturama.  Efekat prelaska sa konvencionalne na konzervacijsku obradu i setvu . . .   1193. REZULTATI ISTRAŽIVANJA  Utrošak radnih operacija na direktnoj setvi pšenice: − Potrošnja goriva 63 ltr/j. m − Cena radnih operacija 15. 120 din/j. m Utrošak radnih operacija sa klasičnom setvom pšenice: − Potrošnja goriva: 102 ltr/j. m − Cena radnih iperacija 20. 580,00 din/j. m  Tab 1.  Utrošak radnih  оperacija nа setvi pšenice sа sejalicom „VADERSTAD RAPID 300 S“ Radna operacija Ј. m. Dnev. norma Potrošnja ( l /ј. m. ) Cena            din. / ј. m. Prevoz mineralnog đubriva h 14 8 1. 080,00 Rasturanje min. đubriva hа 18 6 1. 480,00 Direktna setva pšenice hа 25 13 3. 360,00 Prevoz vode h 7 4 540,00 Prskanje pšenice hа 40 4 1. 790,00 Kombajniranje pšenice hа 25 22 5. 800,00 Prevoz Pšenice   h 7 6 1. 070,00 Ukupno   63 15. 120,00  Tab 2.  Utrošak radnih operacija nа setvi pšenice sa sejalicom za konvencijalnu setvu Radna operacija Ј. m. Dnev. norma Potrošnja ( l / ј. m. ) Cena            din.  / ј. m. Oranje 25cm hа 4 24 3. 180,00 Setvospremač hа 22 15 2. 280,00 Prevoz mineralnog đubriva h 14 8 1. 080,00 Rasturanje min. đubriva.  hа 18 6 1. 480,00 Direktna setva pšenice hа 25 13 3. 360,00 Prevoz vode h 7 4 540,00 Prskanje pšenice hа 40 4 1. 790,00 Kombajniranje pšenice hа 25 22 5. 800,00 Prevoz Pšenice h 7 6 1. 070,00 Ukupno   102 20. 580,00  Potrošnja nafte u tabeli 1 je 63 litre po hektaru, cena goriva u vreme setve je iznosila 63,78 dinara, što ukupno iznosi 4. 018,14 dinara/ha.  Potrošnja nafte u tabeli '2 је 102 litre po hektaru, cena nafte u vreme setve je iznosila 63,78 dinara, što ukupno iznosi 6. 505,56 dinara / hа.  Каda se saberu u tabeli 1 cena goriva i cene mašinskih operacija dolazimo do podatka da je za proizvodnju pšenice kod setve sa sejalicom „VADERSTAD RAPID 300“ utrošeno 19. 138,14 dinara / hа.  S. Isakov, L. Marinković, Đ. Mišković, T. Protulipac, P. Doroški, M. Sindjić  120 Каda se saberu u tabeli 2 cena nafte i  i cene mašinskih operacija dolazimo do podatka da je za proizvodnju pšenice kod setve sa sejalicom za konvencijalnu setvu  utrošeno 27. 085,56 dinara / hа.   Repromaterijal koji je potrosen na parceli:.   1. Mineralno đubrivo NPK-15:15:15 кoličina 300 кg/hа cena mineralnog đubriva је 33,00 dinara, što ukupno iznosi 9. 900 dinara.  2. Mineralno đubrivo urea - 46% кoličina 150 кг/ха кg/hа cena mineralnog đubriva је 27,50 dinara, što ukupno iznosi 4. 125 dinara.  3. Pesticidi za tretiranje protiv korova iznose 300 dinara / ha.  4. Ukupan trošak repromaterijala iznosi 14. 325,00 dinara.  5. Zarada na prosečnom prinosu od 6. 000 кg i ako uzmemo u obzir prošlogodišnju cenu od 12,00 dinara/kg, cеnа pšenice je 72. 000 dinara.  6. Ostatak prihoda kod setve sa sejalicom „VADERSTAD“  је 38. 536,86 dinara.  7. Ostatak prihoda kod setve sa sejalicom za konvencijalnu setvu jе 30. 589,44 dinara.   Kupovinom nove tehnologije i zasnivanjem konzervacijske obrade zemljišta i direktne setve „NEOPLANTA AD“ – Sektor Poljoprivreda – Čenej planirano je sledeći vid proizvodnje: 1. „VADERSTAD“ model „RAPID 300 S“- sejalice za strnine, (za sve tipove zemljišta)  2. „VADERSTAD“ model „TOP DOWN 300“- multitiler za konzervaijsku obradu zemljišta 3. „MASSEY FERGUSON“ model „MF 555“ 12 redna sejalica za direktnu setvu sa diskosnim ulagačima semena i mineralnog đubriva   Tab. 3. Šema plodoreda za sezonu 2008 / 2009 / 2010     TROPOLJE     POLJE I GODINA II GODINA III GODINA IV GODINA I polje Soja pšenica kukuruz soja II polje kukuruz soja pšenica kukuruz III polje pšenica kukuruz soja pšenica   Planirane površine: − I polje    377 ha − II polje   269 ha − III polje  266 ha − Ukupno 912 ha  Efekat prelaska sa konvencionalne na konzervacijsku obradu i setvu . . .   121Tab. 4. Pšenica Konvencijalna setva Direktna setva Postojeća mehanizacija Broj radnih sati Broj radnih sati Laki traktori 117 75 Srednji traktori 605 483 Teški traktori 117 125 Kombajn 39 39 UKUPNO  878 722 Časova po hektaru 3,8 2,93 Dubina setve : 6cm     Tab 5.  Soja Konvencijalna setva Direktna setva Postojeća mehanizacija Broj radnih sati Broj radnih sati Laki traktori 663 0 Srednji traktori 539 598 Teški traktori 429 216 Kombajn 91 91 UKUPNO  1722 905 Časova po hektaru 5,78 3,1 Dubina setve : 6cm     Tab 6.  Uljana repica Konvencijalna setva Direktna setva Postojeća mehanizacija Broj radnih sati Broj radnih sati Laki traktori 65 37 Srednji traktori 104 129 Teški traktori 71 41 Kombajn 26 26 UKUPNO  266 233 Časova po hektaru 4,71 3,82   Tab 7.  Pasulj Konvencijalna setva Direktna setva Postojeća mehanizacija Broj radnih sati Broj radnih sati Laki traktori 10 0 Srednji traktori 71 63 Teški traktori 28 20 Kombajn 19 19 UKUPNO  128 102 Časova po hektaru 3,91 3,12  S. Isakov, L. Marinković, Đ. Mišković, T. Protulipac, P. Doroški, M. Sindjić  122 Prema procenama i očekivanjima „NEOPLANTA AD“ – Sektor Poljoprivreda – Čenej očekuje ove godine prinos i to: − Pšenica 6,5 tone na postrnoj setvi i 8,5t na direktnoj setvi na pooranom zmljistu (bez pripreme) − Soja  cca. 4 tone − Stočni grašak preko 3t (očekuje se deficit zbog korišćenja navodnjavanja i obilnih padavina nakon navodnjavanja) − Pasulj - još uvek nije za procenu ali prema stanju useva obećava veliku rodnost ako posluži vreme   4. ZAKLJUČAK  Iz priloženog se može videti da je razlika između dve setve je 7. 947,42 dinara / ha. Ako datu vrednost pomnožimo sa količinom zasejane površine, možemo zakljušiti da je ovakvom primenom nove tehnologije setve može doći do impresivnih rezultata koji ovu tehnologiju čine više nego  isplativom  i proizvedenu robu čini konkurentnom na tržištu.  Možemo zaključiti da je cilj koji je postavljen pred iskusne agronome poznatog poljoprivrednog proizvođača NEOPLANTA AD  ostvaren.   Uvođenjem konzervacijskog tipa obrade zemljišta sa agronomsjke strane dobili smo:  − Konzervaciju vlage − Manje gaženje zemljišta, manji broj prolaza − Očuvanje strukture zemljišta − Nicanje soje, stočnog graška i pasulja u kratkom vremenskom periodu ako uzmemo u obzir da kiše nije bilo u tom regioni preko 60 dana.  − Povoljne vodo-vazdušne režime zemljišta i mehanička svostva − Ujednačeno nicanje − U periodu od narednih 5 godina eksploatacije očekujemo povećanje procenta humusa.  Kao pogledamo sa agroekonomske strane računica kaže sledeće:  − Ušteda u radnim satima − Ušteda u semenu − Ušteda gorivu  − Skraćivanje tehnološke linije proizvodnje.   Ako analizirate kolika je ušteda po hektaru sa konzervacijsom obradom zemljišta prema sadašnjem kursu 1 eur = 94,00 din.  dobijemo računicu da je ušteda po hektaru u komlet proizvodnji pšenice cca.  Od 80 do 85 EUR.  Ako znamo da je u Vojvodini posejano oko cca. 300.000 ha pšenice i ako uzmemo ovakav tip poljoprivredne proizvodnje dolazimo do impozantne cifre od 25.000,000 EUR uštede u proizvodnji pšenice.  Efekat prelaska sa konvencionalne na konzervacijsku obradu i setvu . . .   123Uzimajući u obzir uštedu radnih sati po hektaru koja se kreće u dijapazonu od 0,76 do 2,5 h u proivodnji soje imamo sliku da u prizvodnji pšenice imamo uštedu u ranim satima od cca 228.000 radnih sati.  Plan za narednu sezonu je konzervacijska obrada zemljišta sa direktnom setvom i to sledećom tehnološkom linijom: − Setva pšenice iza soje - direktna setva sa VADERSTAD Rapid 3m   Slika 10.  Direktna setva VADERSTAD Rapit 300 S  − Setva soje iza kukuruza sa konzervacijskom obradom putem multitilera VADERSTAD Top Down 300  i setva sejalicom Rapid 300    Sl. 11 Multitiler VADERSTAD Top Down 300 Sl. 12. Sejalica VADERSTAD Rapid 300S  − Kukuruz iza pšenice - konzervacijskom obradom putem multitilera VADERSTAD Top Down 300 i sejalicom za direktnu setvu Massey Ferguson 555 sa ulagačem mikrogranula.       Sl. 13. Setvena baterija         Sl. 14. Setveno jezgro sejalice         S. Isakov, L. Marinković, Đ. Mišković, T. Protulipac, P. Doroški, M. Sindjić  124   Sl. 15. Diskosni ulagač mikrogranula Sl. 15 Sejalica za direktnu setvu Massey Ferguson 555                                              Iz priloženog možete sami doći do zaključka kolika je ušteda i isplativost konzervacijske obrade zemljišta i direktne setve.  Ovo je tek početak primene nove koncepcije obrade zemljišta i setve. U sledećem broju ćemo objaviti rezultate primene komplet redukovane obrade zemljišta i direktne setve uskorednih i širokorednih kultura  na ovom imanju.  Računica je rekla svoje,kulture već pričaju koliko je zarade po hektaru a NEOPLANTA AD se pozicionira na tržištu i spremna je za Evropu.   LITERATURA  [1] Gullanme Dandre Vaderstad France, Mark Littleford Vaderstad, UK, Helene Oscarsson Sweden  2009 god.  „Keep zour soil growing“ VADERSTAD bilten. [2] Establishment solutions for your conditions, Vaderstad brošura 2009 god.  [3] Tehnička dokumentacija  VADERSTAD RDA 300 S. [4] Tehnička dokumentacija VADERSTAD Top Down 300. [5] Noydrovicky L, 2009 god.  Poljoprivredni fakultet Novi Sad „Savremena poljoprivredna tehnika“ Analiza efekata konzervacijske obrade na fizičke osobine zemljišta“. [6] Malinović N, Meši M, Anđelković S, Kostić M , 2009 god. ,Poljoprivredni fakultet Novi Sad,  Proizvodnja šećerne repe u konzervacijskoj obradi zemljišta. [7] Malinović N, Meši M, Turan J, 2007 god.  Poljoprivredni fakultet Novi Sad, „Savremena poljoprivredna tehnika “Efekti konvencionalnih i konzervacijskih tehnologija obrade i setve pšenice.  THE EFFECT OF TRANSITION FROM CONVENTIONAL  TO CONZERVATION TILLAGE ON SOWING WHEAT,  SOYBEAN, FIELD PEA, AND BEAN  Stevan Isakov1,  Lazar Marinković1, Đorđe Mišković2,  Tomislav Protulipac2, Predrag Doroški2, Milenko Sindjić3 1Neoplanta a.d. Čenej, 2Masferg Agro d.o.o. Novi Sad, 3Pionir AD, Srbobran  Abstract: These paper presents and analyzes the rezults achieved in assays of production  wheat, soybean, bean,  wich is set to determine exploatation, energy and environmental efects of land use Conzervation tillage and direct seeding. The work will be displayed along side conventional and conservation planting these cultures of working hours,fuel, yield, comparative two diffrent conceptions of cultivation and sowing.  Key words: conzervation tillage, direct seeding, cultivation, working hours, fuel, yields. 

Efekat prelaska sa konvencionalne na konzervacijsku obradu i setvu pšenice, soje, stočnog graška i pasulja

http://arhiva.nara.ac.rs/bitstream/123456789/255/1/PT_2-2009%20-%20Isakov.pdf

Efekat prelaska sa konvencionalne na konzervacijsku obradu i setvu pšenice, soje, stočnog graška i pasulja

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

CaSA NaRA