Intenzivno gajenje u akvakulturi je vrsta proizvodnje koja zahteva strogu kontrolu celog proizvodnog procesa. Ovo takođe važi za protokol reprodukcije, koji predstavlja prvi korak u intenzivnoj akvakulturi.
Efikasan protokol za reprodukciju je obično zasnovan na jednom broju veoma detaljnih eksperimenata, gde se svi faktori odgovorni za efikasnost mresta proveravaju. Međutim, glavna slaba tačka ovog procesa je ta što su zaključci o efikasnosti pojedinačnih protokola zasnovani na kratkoročnim ekperimentima, čiji su glavni indikatori preživljavanje embriona, stopa izleganja ili uopšteni kvalitativni parametri ranih stupnjeva larvi. Cilj ove studije je da proveri da li specijalno dizajniran indeks efikasnosti mresta (koji predstavlja broj mlađi proizveden u odnosu na jedinicu težine ženki) može da pokaže značajne razlike i slabosti najčešće korišćenih markera za kvalitet jaja, koji su indikatori efikasnosti mresta. Izabrana vrsta za model bio je Evroazijski grgeč, koji je danas jedan od najboljih kandidata za gajenje u intenzivnom sistemu u slatkim vodama.
Ribe su, u toku jeseni uzete iz zemljanog ribnjaka. Riba je bila izložena hladnim vremenskim uslovima u periodu od 40 dana. Ženke su zatim, kada je temperatura vode ponovo dostigla 10°C, nasumično raspodeljene u 6 tretmana (n=10 za svaku grupu). Svaka grupa bila je podvrgnuta različitim protokolima stimulacije hormona sa lososovim GnRHa (10, 25, 50 i 100 µg kg-1 u toku prvog ubrizgavanja i sa100 µg kg-1 u toku drugog, sedam dana posle prve aplikacije). Nakon toga, ribe su stavljene u odvojene tankove od 300 l.
Posle drugog ubrizgavanja, temperatura je podignuta na 12°C a svakom tanku dodato je 10 muških jedinki (koje su 4 dana ranije primile injekciju hCG u dozi od 500 IU kg-1). Riba je ostavljena da se spontano mresti. Jaja su sakupljana u narednih 10 dana i inkubirana na 14°C. Stopa preživljavanja embriona ustanovljena je u stadijumu očnog mehura. Posle izvaljivanja larve grgeča su gajene (iz svake grupe odvojeno) prateći isti protokol u toku od 48 dana. Larve su prvo hranjene sveže izvaljenim Artemia nauplii. 28og dana, gajene larve su nasilno odviknute i prebačene (bez uporedog hranjenja) na komercijalnu hranu.
Ustanovljena je stopa preživljavanja mlađi iz svake grupe posle odvikavanja i ukupna dužina tela (TL, mm). Izračunat je i indeks efikasnosti mresta (SEI) za svaku grupu, i on predstavlja broj odviknutih riba dobijenih od 1 kg ženki.
U kontrolnoj grupi 1 (koja je dva puta tretirana placebom) ovulacija se nije desila. U kontrolnoj grupi 2, dve ribe su ovulirale. Primena procesa u nekoliko ponavljanja izazvala je ovulaciju u 40 i 60%. Stopa preživljavanja embriona kod sakupljenih jaja bila je najniža u kontrolnoj grupi II. Među ostalim grupama zabeležena je slična stopa preživljavanja embriona. Nije bilo razlika među izlegnutim larvama, ako se uzme u obzir efikasnost punjenjaribljeg mehura kao i krajnja TL proizvedene ribe. Najniže SEI vrednosti zabeležene su u kontrolnoj grupi II. Najviše SEI vrednosti zabeležene su kod ribe koja je inicijalno tretirana sa 10 i 25 µg kg-1.
Rezultati ove studije pokazuju da je SEI vrednost jako dobar i siguran indicator koji dozvoljava pouzdanu verifikaciju reproduktivnih protokola. Međutim, čini se da broj proizvedenih larvi sa napunjenim mehurom takođe može da posluži kao dobar indikator kvaliteta mresta. Ovakav indikator bi načinio process verifikacije efikasnosti reproduktivnih protokola mnogo kraćim i manje napornim, nego što se to ranije mislilo.
Takođe, rezultati ove studije pokazuju da ponavljana primena GnRHa može da poboljša mrest izvan sezone. Međutim, potrebno je raditi na optimizaciji doza i intervalima u kojima se daju injekcije da bi se proverila korisnost ovog procesa
