Антрополошка анализа скелетних остатака индивидуа из периода Културе гробних хумки (1600-1200. г.п.н.е.) сахрањених на локалитетима Растина (улица Вука Караџића) и Гаково (Локалитет Васин До)

Приликом заштитних ископавања на териорији Сомбора 2012. и 2013. године, на локалитетима Растина (улица Вука Караџића) и Гаково (локалитет Васин До) истражена су два гроба за које се претпоставља даприпадају старијој фази културе гробних хумки. Антрополошка анализа показала је да скелетни остаци у гробу 1 са локалитета Растина (улицаВука Караџића) припадају детету од око 10 година, док скелетни остациу гробу 1 са локалитета Гаково (Васин До) припадају млађој индивидуи мушког пола старости 15 –18 година. Анализа је показала да ни дете ни млађи мушкарац нису имали повољене услове живота, као и да су преживели неки метаболички стрест у току детињства, будући да је код обе индивидуе забележено присуство хипоплазије зубне глеђ и и cribraorbitaliae. Поред тога, код обе индивидуе је установљено присуство каријеса на по једном зубу, док је присуство каменца забележено на више зуба, што може бити последица исхране, лоше оралне хигијене и других фактора. Такође, код обе индивидуе је забележено присуство трагова немастикаторних активности, који указују на коришћење зуба као “треће руке”. Анализа припоја мишића код млађег мушкарца показала је да јеобављао неки тежи физички рад од раног детињства имајући у виду лезије на припојима мишића хумеруса као и закривљеност дијафиза. Присутна закривљеност обе дијафизе фемура указује на неки специфичан положај у којем је ова индивидуа била приликом обављања одређених активности. Резултати анализа стабилних изотопа угљеника (13C) и азота (15N), показали су да су обе индивидуе имале исхрану претежно базирану на C4 биљкама, као што је просо, док су протеини попут меса или рибе били мање заступљени. Обављена је и археозоолошка анализа која је открила врсте присутних животиња, као и антропогене трагове у виду касапљења. Антрополошка истраживања припадника ове културе за сада су оскудна, те стога анализа ових индивидуа, иако малобројних, пружа значајне податке о расту и развоју, активностима и исхрани носилаца културе гробних хумки

Living off the land : Terrestrial-based diet and dairying in the farming communities of the Neolithic Balkans

The application of biomolecular techniques to archaeological materials from the Balkans is providing valuable new information on the prehistory of the region. This is especially relevant for the study of the neolithisation process in SE Europe, which gradually affected the rest of the continent. Here, to answer questions regarding diet and subsistence practices in early farming societies in the central Balkans, we combine organic residue analyses of archaeological pottery, taxonomic and isotopic study of domestic animal remains and biomolecular analyses of human dental calculus. The results from the analyses of the lipid residues from pottery suggest that milk was processed in ceramic vessels. Dairy products were shown to be part of the subsistence strategies of the earliest Neolithic communities in the region but were of varying importance in different areas of the Balkan. Conversely, milk proteins were not detected within the dental calculus. The molecular and isotopic identification of meat, dairy, plants and beeswax in the pottery lipids also provided insights into the diversity of diet in these early Neolithic communities, mainly based on terrestrial resources. We also present the first compound-specific radiocarbon dates for the region, obtained directly from absorbed organic residues extracted from pottery, identified as dairy lipids

Copper production and supra-regional exchange networks ? Cu-matte smelting in the Balkans between 2000 and 1500 BC

The Balkan Peninsula played a crucial role for the introduction of metallurgy during the Copper Age and numerous archaeometallurgical examinations have delivered highly interesting insights on this topic. However, there is a lack of systematic analytical research on copper ore smelting and metal exchange for the later Bronze Age. In this paper we focus on the first archaeometallurgical results of slags from the sites Ruz?ana, Trnjane and C?oka Njica, Eastern Serbia, complimented by the discussion of XRF and lead isotope analyses carried out on 28 copper-based artefacts. Importantly, radiocarbon dating from these sites points to copper production already being undertaken at the end of the Early Bronze Age (19th?18th centuries BC), more than 500 years earlier than previously assumed. This enables us to investigate the flow of metal during the 1st half of the 2nd millennium BC. The analyses of the metallurgical slags indicate a copper matte smelting process in small open pit furnaces and the use of local sulfidic copper ore sources. The fact that these intensive smelting activities in Eastern Serbia can be paralleled with the early production hotspots in central Europe e.g. on the Hochko?nig (Mitterberg mining areas) sheds new light on the development of copper based metallurgy in Europe. At the same time, the evidence from Eastern Serbia shows that this area was a source of raw material for copper and bronze alloys providing a regional and supra-regional perspective. Furthermore, our analyses revealed the remarkable result, that by the start of the Middle Bronze Age (ca. 1700 BC) copper from the Northern Italian mining areas in the Trentino region also reached the western and central Balkans

The importance of stock herding and dairying in the Neolithic Balkans and the subsistence diversity

The application of biomolecular techniques to archaeological materials from the Balkans is providing valuable new information on the prehistory of the region. This is especially relevant for the study of the neolithisation process in SE Europe, which gradually affected the rest of the continent. Here, to answer questions regarding diet and subsistence practices in early farming societies, we combine organic residue analyses of archaeological pottery, taxonomic and isotopic study of domestic animal remains and biomolecular analyses of human dental calculus. The results from the analyses of the lipid residues from pottery suggest that milk was processed in ceramic vessels. Dairy products were shown to be part of the subsistence strategies of the earliest Neolithic communities in the region but were of varying importance in different areas of the Balkan. On the other hand, we did not confidently detect any milk proteins within the dental calculus. The molecular and isotopic identification of meat, dairy, plants and beeswax in the pottery lipids also provided insights into the diversity of diet in these early Neolithic communities. We also present the first compound-specific radiocarbon dates for the region, obtained directly on absorbed organic residues extracted from pottery, identified as dairy lipids