NEKE BIOLOŠKE ODLIKE SOMA (SILURUS GLANIS) IZ AKUMULACIJE „UVAC”

Som je najveća primarno slatkovodna vrsta ihtiofaune Srbije i u staništima koja naseljava predstavlja vrhunskog predatora. Ova vrsta ne spada u nativnu ihtiofaunu u vodama Rezervata Uvac, a vreme introdukcije, količina i uzrasni sastav unetih riba su nepoznati. Generalno, podaci o biologiji prirodnih populacija soma u otvorenim vodama u Srbiji su siromašni i do sada ne postoje studije o populaciji u akumulaciji Uvac. Ciljevi ovog istraživanja su određivanje starosne i polne strukture populacije somova i njegove distribucije u akumulaciji. Definisane su tri zone akumulacije u kojima je vršeno uzorkovanje, i to: zona I (gornji kanjonski deo akumulacije), zona II (srednji deo akumulacije sa ulivima dve pritoke) i zona III (donji deo akumulacije u oblasti brane). Mrežarskim alatima ulovljeno je ukupno 20 somova. Među ulovljenim jedinkama 7 je bilo mužjaka, 9 ženki i kod 4 jedinke nije bilo moguće makroskopski odrediti pol. Dužina je varirala od 60-86 cm kod mužjaka; 66-113 cm kod ženki i 51-57.5 cm kod polno nezrelih jedinki. Težina ulovljenih primeraka kretala se u opsegu 993-4 000 g kod mužjaka; 1 520-9 000 g kod ženki; i 652-984 g kod polno nezrelih jedinki. Među mužjacima su dominirale jedinke starosti 3+, dok su kod ženki sve starosne klase bile jednako zastupljene (2+-7+). Sve polno nezrele jedinke su bile starosti 2+. Som u akumulaciji Uvac dominantno naseljava gornji (kanjonski) deo, a na osnovu starosne structure populacije pretpostavlja se da je som u akumulaciju introdukovan pre više od 10 godina

Reproducibility of age determination by scale and vertebra in pontic shad (alosa pontica eichwald, 1838), from the Danube

Specimens of Pontic shad (Alosa pontica Eichwald, 1838) were collected during April and May of 2006 in the Danube River (rkm 863) just downstream of the Iron Gate (Djerdap) II dam. Twenty-eight scales and 30 vertebrae were prepared and given to five interpreters with fish aging experience of from 3 to 30 years and with shad aging experience of from 0 to 12 years. Interpreters with experience in shad age determination showed lower values for the index of average percent error (IAPE) and an index of coefficient of variation (ICV). In regard to within-interpreter reproducibility, no significant differences were found between scale and vertebrae as structure for age determination. The most experienced reader showed the lowest value for IAPE, while the least experienced reader showed the highest value for IAPE. The results of this work indicate that experience in age determination by particular structure had more impact on age determination precision than specificity of structure, scale or vertebra. More work is needed on adopting standard protocols that must include some sort of common interaction between responsible age readers

Temporal analysis of electroretinographic responses in fishes with rod-dominated and mixed rod-cone retina

Photoreceptor content of fish retinas could be accessed by comparative electroretinographic (ERG) studies using flickering light stimuli that could separate rod-mediated vision where critical flicker frequency (CFE, frequency when the eye loses its ability to resolve individual light pulses) is usually less than 15 Hz from cone-mediated vision. Four fish species inhabiting different photic environments (small-spotted dogfish shark - Scyliorhinus canicula, eel - Anguilla anguilla, painted comber - Serranus scriba, Prussian carp - Carassius gibelio) were investigated. Dogfish shark b-wave amplitudes significantly decreased at low frequency of stimulation and CFF was reached at 3.2 Hz. A similar effect on the b-wave amplitude was observed in the eel, but CFF occurred at around 20 Hz. Conversely, b-waves of painted comber and Prussian carp remained unaltered under intermittent low-frequency stimulation, and CFFs were around 25 and 30 Hz, respectively. Additional support in accessing the receptor content of fish retinas was given by the characterization of the OFF-response (d-wave) after light adaptation. Monotonous time course of the b-wave dark adaptation indicated a rod dominated retina of the dogfish shark. Observed results indicate that the dogfish shark possesses preponderantly rod retina, that of the eel is rod-dominated, while Prussian carp and painted comber have cone-rich retinae

DIET COMPOSITION OF BROWN TROUT (SALMO TRUTTA L., 1756) FROM THREE RIVERS WITHIN SPECIAL NATURAL RESERVE «UVAC»

Ispitivana je ishrana potočne pastrmke iz tri vodotoka na području Specijalnog rezervata prirode „Uvac”: Mali Uvac (gornji deo toka Uvca); Tisovica i Zlošnica. Aparatom za elektroribolov ulovljeno je ukupno 29 primeraka pastrmke (14 iz Uvca, 11 iz Tisovice i 4 iz Zlošnice). Pregled crevnog sadržaja obuhvatio je identifikaciju konzumiranih kategorija plena i njihovu brojnu zastupljenost. Na osnovu dobijenih podataka izračunati su indeksi učestalosti, abundantnosti i značajnosti za svaku od utvrđenih kategorija plena. Utvrđeno je da pastrmke iz istraživanih voda, u pogledu diverziteta plena, odlikuje relativno širok spektar ishrane. Generalno, pastrmke iz ovih voda pretežno se hrane akvatičnim beskičmenjacima, pri čemu larve Trichoptera predstavljaju najznačajniji element ishrane. Kao vizuelni predator, pastrmka ispoljava jasan afinitet ka krupnijem i mobilnijem plenu. Dobijeni rezultati, budući da se radi o relativno malim uzorcima prikupljenim tokom jednog mesečnog izlaska (septembar), mogu se smatrati preliminarnim i iziskuju dalja istraživanja.The brown trout (Salmo trutta Linnaeus 1756) inhabits almost all rivers and streams running through the area of Special Natural Reserve «Uvac» (southwest of Serbia). In some of them it represents the only present fish species, and studies of its diet are important issue to understand its biology. Analysis of its diet provides information on its trophic requirements, interactions with other species, and habitat use in the investigated ecosystem (Oscoz et al., 2005; Ruginis, 2008). There are numerous studies concerning feeding of brown trout in European waters and elsewhere (Kara and Alp, 2005; Osoz et al., 2005; Montori et al., 2006; Ruginis, 2008; and references therein). On the contrary, such studies are scarce in Serbia and, to the best of our knowledge, in last 25 years only one paper concerning this matter was published (Skorić et al., 2012). The aim of this study is to describe diet composition of brown trout in the three rivers within the area of the Special Natural Reserve «Uvac»

STRATIFIKACIJA POKAZATELJA KVALITETA VODE AKUMULACIJE „UVAC” (SEZONA SREDINA LETA – RANA JESEN 2017)

Cilj rada je da se opiše dubinska distribucija odabranih parametara kvaliteta vode (temperatura, koncentracija rastvorenog kiseonika, pH, konduktivitet i koncentracija hlorofila-a) u vodi akumulacije „Uvac” tokom sezone sredina leta – rana jesen 2017. godine. Tokom posmatranog dela vegetacione sezone vodu ove akumulacije odlikuje direktna termička stratifikacija.The aim of the study was to describe the depth distribution of selected water quality parameters (temperature, dissolved oxygen content, pH, conductivity and chlorophyll – a concentration) in the "Uvac" reservoir during the middle of the summer to early autumn 2017. During observed part of the vegetation season, direct thermal stratification of water was recorded. Depth distribution of other water quality parameters closely followed the thermal stratification

Investigation on the content of potentially toxic elements and organic compounds in the water sample from the Pek river (Ujevac, Serbia)

Uzorci vode iz reke Pek uzeti su u proleće 2022. godine. Analiza potencijalno toksičnih elelemata (Hg, As, Zn, Cd, Pb, Ni, Fe, B, Cr, Mn i Cu) izvršena je pomoću optičke emisione spektroskopije sa induktivno spregnutom plazmom (ICP-OES), a aromatičnih ugljovodonika, policikličnih aromatičnih ugljovodonika i fenola gasnim hromatografom sa masenom spektometrijom (GC-MS). Koncentracije Mn prelazile su MDK vrednosti propisane za vodu. Od organskih jedinjenja, detektovani su samo fluoranten, naftalen i fenantren. Fluorescentna spektroskopija korišćena je za skrining vode na prisustvo aromatičnih jedinjenja. Dobijeni rezultati pokazali su da se ova metoda može koristiti kao brzi alat za skrining kvaliteta vode.Water samples from the Pek river were collected in the spring 2022. Analysis of potentially toxic elements (Hg, As, Zn, Cd, Pb, Ni, Fe, B, Cr, Mn, and Cu) was performed using inductively-coupled plasma optical emission spectrometry (ICP-OES), and aromatic hydrocarbons, polycyclic aromatic hydrocarbons, and phenol by gas chromatography-mass spectrometry (GC-MS). Mn concentrations exceeded the MAC values prescribed for water. Of organic compounds, only fluoranthene, naphthalene, and phenanthrene were detected. Fluorescence spectroscopy was used for water screening on presence of aromatic compounds. The results indicated that this method could be used as a fast screening tool for water quality analysis

Оцена еколошког статуса реке Ибар на основу заједнице риба

Теренска истраживања спроведена су у октобру 2021. године на реци Ибар (код села Павлица) у циљу утврђивања еколошког статуса и квалитета воде на основу квалитативног и квантитативног састава заједнице риба. Узорковање ихтиофауне извршено је методом електрориболова (низводно од бране) и стајаћим мрежама (у акумулацији узводно од бране). Укупан индекс сапробности (S) израчунат је према методи Pantle-Buck,1 а Shannon-ов индекс (H)2 коришћен је за процену диверзитета заједнице. Уловљено је 658 риба у оквиру 13 различитих врста – клен (Squalius cephalus), скобаљ (Chondrostoma nasus), кркуша (Gobio obtusirostris), поточна мрена (Barbus balcanicus), речна мрена (B. barbus), двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), уклија (Alburnus alburnus), гаовица (Rhodeus amarus), носара (Vimba vimba), гргеч (Perca fluviatilis), бодорка (Rutilus rutilus), бабушка (Carassius gibelio) и сом (Silurus glanis). Уклија и кркуша чиниле су скоро 50% узорка. Вредност S износила је 2,02, тако да вода испитиване реке припада β мезосапробној води II класе бонитета, тј. умерено загађеној води. Иста вредност забележена је и за H (H = 2,02), па према квалитету воде река Ибар спада у II-III класу. Како река Ибар узводно од места узорковања прима отпадне воде из Рашке, овај резултат је очекиван и у складу је са резултатима претходних истраживања квалитета воде

Анализа алометрије код плотице (Rutilus virgo) из акумулације Радоиња, Златар и Увац

Анализа алометријског раста указује на то да ли рибе повећавају своју висину и/или ширину значајније него што повећавају дужину тела.1 Утврђивање дужинско-тежинског односа и Фултоновог фактора кондиције код плотице рађено је на три акумулације (Кокин брод, Радоиња и Увац). Узорци су прикупљени помоћу стајаћих мрежа (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm), које су остављене у води да преноће. На основу измерених тоталне дужине тела (TL, cm) и масе тела (W, g), свакој јединки је израчуната и њена кондиција, по формули за Фултонов фактор кондиције: K = W/TL3 × 100.2 Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из акумулације Златар (34,6 ± 12,8 cm и 672 ± 639 g), праћене јединкама из Радоиње (30,9 ± 15,2 cm и 563 ± 525 g), док су плотице из Увац (20,8 ± 7,5 cm и 140 ± 191 g) биле ситније. Кондиција код плотице из свих акумулација је била уједначена, са вредностима К = 1,09 (Златар), К = 1,07 (Увац) и К = 1,07 (Радоиња). Позитиван алометријски раст забележен је код плотица из свих анализираних акумулација, са највећим вредности на Златару (a = –2,245; b = 3,19; r² = 0,99) и Радоињи (a = –2,234; b = 3,18; r² = 0,99), док су нешто ниже биле на Увцу (a = –2,049; b = 3,06; r² = 0,98). На основу резултата ових истраживања, позитиван алометријски раст (b > 3) и кондициони фактор показују да јединке из ове три акумулације више повећавају телесну масу него дужину тела

Дужинско-тежински однос код скобаља (Chondrostoma nasus) из акумулацијa Међувршје, Овчар и Радоиња

Дужинско-тежински однос код риба може да пружи информације о популационој динамици, екологији и процени стокова.1 Анализа овог односа даје процену тежине рибе при одређеној дужини.2 У циљу одређивања дужинско-тежинског односа и Фултоновог фактора кондиције (као индикатора ухрањености риба) код скобаља из акумулација Међувршје, Овчар и Радоиња, јединке су прикупљане помоћу стајаћих мрежа. Мреже, димензија 30 m × 2 m и промера окаца 28-100 mm, су остављане у води да преноће. Свакој јединки измерене су тотална дужина тела (TL, cm) и маса тела (W, g), и одређен је Фултонов фактор кондиције (K = W/TL3 × 100). Најмање средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Овчара (24,5 ± 4,5 cm и 173 ± 139 g), док су вредности из Међувршја (38,8 ± 5,6 cm и 739 ± 483 g) и Радоиње (40 ± 4 cm и 632 ± 180 g) варирале. Просечне вредности К су указале на добру кондицију испитиваних риба и кретале су се од 1,14 (Међувршје), преко 1,03 (Овчар) и 0,96 (Радоиња). Јединке са свих анализираних локалитета показале су позитиван алометријски раст – Међувршје (a = –3,05; b = 3,7; r² = 0,95), Овчар (a = –2,404; b = 3,3; r² = 0,96), Радоиња (a = –2,257, b = 3,15; r² = 0,96). Позитиван алометријски раст (b > 3), као и вредности фактора кондиције, указују на повећање телесне масе, што може бити индикатор доступности задовољавајуће количин

Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи

Јединке клена из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи узорковане су током лета 2017. године стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm). Мреже су остављане у води током ноћи. Свакој јединки измерене су тотална дужина тела (TL, cm) и маса тела (W, g), а одређен је и Фултонов фактор кондиције (K = W/TL3 × 100). Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Кокиног брода (40,6 ± 8,4 cm и 888 ± 587 g), затим из Власине (31,3 ± 4,8 cm и 367 ± 261 g) и Перућца (27,6 ± 2,5 cm и 233 ± 88 g), док су најмање вредности забележене за Спајиће (19,7 ± 7,5 cm и 112 ± 164 g). Просечне вредности К указале су на добру кондицију испитиваних риба и кретале су се од 1,17 за Кокин брод, преко 1,09 (Власина) и 1,07 (Перућац), до 0,92 за Спајиће. Јединке са свих локалитета показале су позитиван алометријски раст – Перућац (a = –2,290; b = 3,22; r² = 0,87), Власина (a = –2,165; b = 3,14; r² = 0,96), Кокин брод (a = –2,110; b = 3,11; r² = 0,99), Спајићи (a = –2,365, b = 3,25, r² = 0,99). Позитивна алометрија указује (b > 3) да јединке повећавају своју висину и/или ширину више него што повећавају дужину тела. Ово може бити резултат онтогенетских промена у облику тела или, чешће, повећања телесне масе, на шта указују и вредности фактора кондиције